Предходна страна

На територији Федерације БиХ са географских карата избрисано је око 520 насеобина у којима су пре рата живели само Срби

Повратници купе мрвице

Колико се у Босни и Хецеговини успело у повратку расељених или прогнаних најбоље говоре подаци да је данас у Републици Српској 97 одсто Срба, а у Федерацији БиХ исто толико, али несрба, односно Хрвата и Бошњака. Ово су подаци који јасно говоре о успешности западног концепта мултиетничког друштва.

Бањалука – Министар за људска права и избеглице БиХ Сафет Халиловић каже како се у ову земљу вратила половина од око два милиона избеглица и расељених лица. Међутим, председница Савеза избеглица и расељених особа БиХ Мирхуниса Зукић тврди да се у „предратна места становања вратило око 330.000 несрећника“.

Тачних података нема ни када су у питању средства намењена повратку, односно обнови у рату порушених стамбених и објеката комуналне инфраструктуре те привредних капацитета. И док Тихомир Глигорић, бивши министар у Савету министара БиХ, тврди да је „у БиХ у последњих десетак година без трага нестало десетак милијарди долара од донација“, дотле се званично Сарајево упиње у тврдњи како је у ову земљу на име новчане помоћи пристигло четири пута мање новца. Тачних података нема, али информације са терена говоре да је након повратка у родни крај у избеглиштво опет кренуло на десетине хиљада повратника.

Само из Бугојна, на пример, у избеглиштво се поново отиснуло око хиљаду и по Срба, углавном младих и образованих људи, каже месни парох Славиша Ђурић. И док се на државном и ентитетским нивоима у БиХ тражи бар нешто што би, када су избеглице и расељена лица у питању, улило бар мало наде, повратници купе мрвице живећи живот нимало достојан човека, истиче Ђурић.

Због односа политичара према проблему на територији Федерације БиХ, са географских карата избрисано је око 520 насеобина у којима су пре рата живели само Срби, наглашава Стево Пашалић, председник Савета за демографску политику Републике Српске. У Смолући код Лукавца, на пример, пре рата било је око 3.700 Срба. До данас се у ову насеобину није вратио ни један! Из места у средњој Босни исељено је, и без жеље да се тамо више икада врати, око 120.000 Срба. Репресивне мере федералних и кантоналних власти, те око 400 напада локалног становништва на српске повратнике разлог су пресељења Срба у Републику Српску или у свет. Само да нас не буде тамо где смо живели пре рата, истиче публициста из Зенице Милан Митровић.

Колико се успело у повратку најбоље говоре подаци да је данас у Републици Српској 97 одсто Срба, а у Федерацији БиХ исто толико, али несрба, односно Хрвата и Бошњака. Ово су подаци којих би се требало сви да стиде. Прво међународна заједница, а онда државна и ентитетске власти и коначно ми, који предводимо избегличко-повратничка удружења у БиХ, упозорава Миле Марчета, који је пре десет година први у БиХ, и то организовано, повео избеглице и расељена лица својим кућама.

Овде се српска деца не рађају

– У доњовакуфској општини, у Федерацији БиХ, за дванаест поратних година није рођено ни једно српско дете. Осам наших села је под минским пољима, а у њих петнаестак нико се није вратио. Не треба заборавити да је у општини Доњи Вакуф пре рата било око десет и по хиљада Срба, да би их овде данас било само деведесет и седам (!), и то углавном старијих особа – каже Xукашвили Маскаленко, повратник чији су преци пре нешто више од сто година из Русије стигли у Доњи Вакуф.

Славиша Сабљић

  Штампа