|
Владика
Рашко-Призренски и Косовско Метохијски Артемије говори пред најављено
самопроглашење и признање независности Косова и Метохије
Ниједна окупација
није вечна
Србија треба да учини све што
би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део
територије. А то подразумева све
 Откад
је пре десетак година почело отворено изазивање кризе на Косову и Метохији,
да би се издејствовала независност и отцепљење јужне српске покрајине,
надлежни епископ рашко-призренски Артемије стално је у покрету, обилази
бројне престонице да би светску јавност и оне који данас, имају одлучујућу
улогу у свету упознао са правим стањем ствари на терену. Само у Америци за
то време био је „бар тридесетак пута”, обишао је готово све европске земље,
био у Русији и Украјини, у Израелу, у Јужноафричкој Унији...
Пред најављено самопроглашење и признање независности овог дела Србије,
владика Артемије поново посећује Немачку и САД. После повратка из Америке
изјављује да се „Србија суочава са ситуацијом која је истовремено испуњена
опасношћу и надом када је реч о будућности Косова и Метохије”.
Нажалост
– појашњава владика – ипак је више стрепње. Јер, они који одлучују о судбини
Косова су бројнији и налазе се на месту чија се реч важи. Ипак, постоји све
више људи од којих се може чути глас разума, који сагледавају и добро
познају суштину проблема на Косову. То су људи из културе, науке, а јављају
се људи и из политике...
- Попут бившег америчког државног секретара Лоренса Иглбергера, бившег
амбасадора САД у УН Џона Болтона и бившег помоћника министра одбране Питера
Родмана...
- Да, њих тројица су у Вашингтон тајмсу објавили један изузетно добар текст,
којим позивају америчку администрацију, Стејт департмент и оне који
одлучују, да се преиспита досадашња политика Америке према Косову, а самим
тим и политика Европе. Јер, Европа није ништа друго до слушкиња Америке,
нажалост.
·
Колико је
тих гласова који су другачији од званичне америчке политике?
- Све их
је више. Пре око две године имали смо контакте са хришћанском десницом у
Америци, која је веома бројна – преко 120 милиона, из којих је и сам
председник Америке изашао, и уз чију помоћ је добио изборе. И они су против
тог насиља које се врши над Србима. Међутим, по свој прилици, у
администрацији и Стејт департменту се иде путем инерције. То је наставак
клинтоновске политике. Иако је промењена партија на власти, тај курс је,
нажалост, остао непромењен. У свему осталом у америчкој политици се осећа
промена, сем према питању Косова.
·
Зашто је
Америци толико стало да Косово постане независно, да се одвоји од Србије?
- Па, они
сигурно имају неке своје интересе које ми не знамо. Јавно се говори да је то
због Милошевића, због овога и онога... Међутим, сигурно је да то није
разлог. Основно је што се Америка ангажовала много у борби против тероризма
у свету. Зато је исламски свет оптужује да је она против ислама у принципу.
Нико не каже да су сви исламисти терористи, али, нажалост, сви терористи су
исламисти, муслимани. Ал каида, вехабити и други екстремни елементи су из
редова исламског света... И сада, Америци је веома стало да поправи свој
однос са исламским светом... Нашли су згодну прилику – то је Балкан: Босна и
Косово, где покушавају да се покажу како су добри према муслиманима, па су
створили једну муслиманску државу, сада стварају и другу муслиманску државу,
да би могли да кажу: видите, ми немамо ништа против ислама, овде је ислам
секуларан и ми помажемо... Једноставно, треба им Косово као монета за
поткусуривање у тим глобалним односима...
·
Вероватно
постоје и други разлози?
- Сигурно
постоје. Њима треба једна јака база – као што су створили Бондстил на Косову
– да буду што ближе Русији. Јер, циљ Америке и Запада јесте да се Русија
поново обузда, пошто виде да је Русија сада, са Путином, стала на своје ноге
и да са њом више не могу да се играју као што су били навикли за време
хладног рата и непосредно после тога док је још она била немоћна. Зато се
Русија онако и понела кад је било бомбардовање Србије, што нам у разговору
Американци често пребаце. Осврћући се на Русију, кажу нам: Видите да вам она
ни тада није ништа помогла. Али, Русија није иста она од пре девет година и
ова данас. Није више на челу Русије Јељцин, него Путин. А главни циљ је да
Русију опколе са свих страна. Летос сам био у Украјини, на Криму. И видео
сам да тамо постоји јака тенденција НАТО-а и уопште Запада да Украјину,
посебно Крим, привуку у свој табор, како би са југа обухватили и угрожавали
Русију.
·
Русија је
заузела сасвим јасан и чврст став о питању Косова. Међутим, Америку то као
да не брине?
- Не
брине, зато што зна да Руси не могу бити већи Срби од Срба. А очекују да
Србија отимање Косова пропрати слегањем раменима и неким анемичним, можда
вербалним неслагањем, тако да ће све, како сматрају, проћи без већих
потреса, без отпора. Отворено кажу да их не брине руско противљење, пошто
сматрају да Срби неће ни позвати Русе у помоћ. Јер, да би их позвали, треба
да имају неке своје конкретне активности у којима би Руси требало да им
помогну. А ако не буде никаквог озбиљнијег одговора Србије, очигледно је да
се тада ни Русија неће умешати.
·
Значи ли
то да Америка и друге земље које се залажу за независност Косова, свој став
граде и на ставовима неких политичких структура у Београду?
- Не, они
свој став граде на основу неких својих интереса, али су им ставови појединих
политичара из Београда, добродошли.
·
Они их
охрабрују. И сами сте рекли да се прате и цитирају изјаве неких српских
политичара...
- Да,
охрабрују. Многи одлазе тамо... Овде нама, за домаћу јавност, дају мало
чвршће изјаве, а тамо се извињавају. Било је то пре неколико година када је
неки наш дипломата, нажалост министар спољних послова, рекао: „Што нам не
узмете Косово, шта ће нам...”
·
Па, како
онда они гледају на такве и сличне изјаве наших политичара?
- Као
доказ да Србији није стало до Косова и да га неће одлучно штитити и бранити.
Ето, тако се схвата и порука коју месецима слушамо, да војску нећемо слати
на Косово, да ћемо се борити свим демократским средствима, али да војску
нећемо користити... Другим речима, то је порука: можете слободно да га
узмете...
·
Ипак,
колико Америка тера инат Русији преко Косова, преко Србије?
- Ја
мислим да то сигурно стоји. По оној народној пословици: Тукле се јетрве
преко свекрве. Тако и овде, Америка и Русија сада се боре за престиж на
међународном плану, али на питању Косова и Метохије. И оно што је сигурно,
Америка сада не жели да попусти и да призна своју досадашњу грешку по питању
вођења овакве политике, и пре свега по питању бомбардовања Србије 1999.
године. Али, кад-тад истина ће изаћи на видело, и биће призната. Јер, још
увек су исти они људи и фактори који су и тада били на власти и њима је сада
јако тешко да једна тако моћна светска сила као што је Америка призна своју
грешку пред маленом Србијом, или чак пред Русијом.
·
Рекли сте
да су вам у Америци отворено казали да ће после отцепљења Косова, тако
осакаћена Србија брзо прихватити нову реалност. Е, сад, колико се све то
ради да би се тако осакаћена Србија лакше укључила у интересну сферу Запада,
а измакла од руског утицаја?
-
Европска унија тражи Србију не зато да би јој помогла, него да би је и даље
исцрпљивала и искоришћавала. Да јој је стало до Србије, она би је примила у
њеним природним, међународно признатим границама, а не би тражила да Србија
као инвалид уђе у Европску унију. Јер, Србија без Косова је као човек без
обадве ноге, и таква Србија не би користила никоме, а најмање себи.
·
По
доласку из Америке изнели сте низ конкретних мера које би требало предузети
да се заштити Косово...
- Србија
као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све
што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао
део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све
спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска
ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој
народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге
државе...
Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи
онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да
буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије...
·
Док сте
били у Америци, искушавани сте питањем: шта после дана Д, шта после
проглашене независности Косова? Индиректно вам је стављено до знања шта
следи и тражено да прихватите такав један чин...
- Знате,
то питање слушали смо и на Косову у протеклих годину дана: шта ће радити
Срби ако се деси то и то и кад се деси то и то... Одговарао сам да је то
хипотетичко питање... Питају, јер желе да чују да ли ће сви Срби отићи са
Косова... Овде би се веома радовали да то тако и буде. Али, ја сам увек
одговарао: остаћемо тамо где јесмо. То је наше, наша света земља, ту су наше
светиње, наша гробља, наши домови... Остаћемо, без обзира шта ви све будете
чинили. Тако сам говорио и у Америци. Сматрам да тако и треба да буде, да
наш народ остане на Косову и Метохији, без обзира на тешкоће кроз које ћемо
проћи. Јер, све окупације до сада у историји долазиле су и пролазиле, али
народ није напуштао своју територију.
Остајао је на своме, прихватао ропство, живео под ропством и радио на
ослобађању.
·
Верујете
да ни то ново стање не може вечно трајати?
-
Наметнуто решење никада није решење. Окупација никада није трајна. Све је
пролазно стање. Тако ће и ово бити, само је питање када и на који начин ће
окупација престати. То је нешто о чему могу само да нагађам. Али, да српски
народ неће прихватити окупацију као трајно решење, у то сам више него
сигуран. Никакво прихватање окупације не долази у обзир. Никада!
·
Пре
одласка у Америку, били сте у Немачкој; какво је расположење у овој и у
другим земљама?
- Па, и
тамо је био исто тврд разговор. Они су одлучни за независност Косова,
вероватно под притиском Америке. Европа нема своју самосталну политику. Она
следи линију коју Америка зацртава. А Америка гура Европу да не би она
својим рукама узела врео кромпир.
Предлози владике Артемија
На основу
свега што смо чули како у Америци, тако и у Европи, уверен сам да можемо
отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре
наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни
утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како бисмо
ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину,
политичке партије, друштвене организације, медије…
Зато,
врло брзо, ми морамо да:
- престанемо са међупартијским себичним кошкањем и да одмах формирамо владу
националног спаса, која би ујединила снаге спремне да бране земљу и народ
свим легитимним средствима;
- недвосмислено одбијемо потписивање било ког пакта или договора са ЕУ или
са било којом другом земљом, која је спремна да угрози суверенитет Србије;
- пошаљемо на Косово и Метохију, како у Косовску Митровицу, тако и у
енклаве, потребно војно и полицијско особље са задатком да спречи било какав
напад на структуре српске владе, на српска хришћанска света места и сав
хришћански православни народ, на шта нас обавезује српски Устав, Повеља УН,
завршни акт из Хелсинкија и Резолуција 1244;
- распоредимо српске војне формације у јужној Србији, са јавно објављеним
наређењима да непрестано обезбеђују нормалну везу Срба са Косова и Метохије
са осталим делом Србије;
- објавимо да ће Србија купити најсавршеније борбене системе од Русије и
других земаља, које поштују територијални интегритет Србије и међународно
право;
- упутимо позив Русији и другим земљама да успоставе војно присуство у
Србији и да пошаљу добровољце како би нам помогли у нашој праведној борби;
- објавимо намеру Србије да се учлани у Шангајску организацију за сарадњу;
- распоредимо посматраче свих пријатељских и добронамерних земаља на Косову
и Метохији, како би били сведоци терористичких и агресивних напада којима
смо изложени, као и наше легитимне одбране;
- позовемо све искрене и патриотски оријентисане грађане, пре свега
хришћане, из САД и европских држава, да искажу своје противљење према
неправедној, неморалној и штетној политици њихових влада; и
- мобилишемо све друштвене снаге у Србији, да покажу одлучност да се
супротставе било каквој врсти напада.
Јован Јањић |
