<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
    Политичке анализе

Предходна страна

„Морална“ Европа и братски однос Цене Горе у догађањима око Космета
 
Невиност без заштите
 
Кроз два текста Мирослав Лазански пише о „невиној“ Европи увек спремној на отимање, ако се шта отети може и нашем изненађењу таквим европским односом као да нам се „милосрдни анђео“ догодио пре једног миленијума. У другом тексту он говори о понашању Црне Горе и великој грешци ако би дошло до братског посипања соли на свежу косовску рану.
 
Европски ревизионисти тихо су почистили прљавштине из европске историје
Колонијални ратови су противни добром укусу. Милосрдна бомбардовања „дивљака” некада су вршена у име цивилизације. У пролеће 1999. ми смо бомбардовани у име хуманости. Јер нисмо прихватили улогу „сиромашних дивљака” на периферији Европе. Којима је касније поклоњено мало самилости на патерналистички начин.
 
Девет година после, Србија је ставом у вези са Косметом одузела европској елити објекат сопствене арогантне супериорности дајући пример достојанства које противречи фриволном слуганству.
Србији се, дакле, одузима део њене територије. Космет ће прогласити независност, ЕУ ће ту независност признати, а ми као да смо изненађени зашто то Европа чини. Као да не познајемо довољно историју те Европе, која је током те историје такође стајала иза освајања, пљачкања, истребљивања и инквизиције. И сада када се то догађа са прекрајањем граница Србије на почетку 21. века, зашто не рећи да је та Европа од 1918. до 1945. године, заправо, била болесна. Да ли је опет болесна? Или смо сведоци нових срамних страница европске историје? Јер старе странице те срамне историје постоје!
 
Завиримо у Европу између два светска рата. Рецимо, Пољска Јозефа Пилсудског је 1934. потписала споразум о ненападању са Немачком Адолфа Хитлера, дакле пет година пре пакта Молотов–Рибентроп, и када је Немачка отела део Чехословачке 1938. године, Пољска се послужила делом територије чешке жртве, индустријском Тјешинском облашћу. Пилсудски је од Аустрије отео целу Галицију, од Немаца Шлеску и све то после Версајског уговора. Зна се да је СССР 1940. године анектирао део Румуније, али је исте године Мађарска освојила део Трансилваније, а Бугарска Добруџу. Француска која најављује да ће међу првима признати независност Космета стидљиво „прескаче” четири године расистичког Петеновог режима, када је она фактички била савезница Хитлера, уз мало надувани отпор генерала Де Гола.
Од 1933. до 1939. многе земље Европе биле су под влашћу отворено фашистичких, полуфашистичких или, пак, ауторитарних режима који су постепено еволуирали у фашизам. Европа је била насељена диктаторима: Мусолини у Италији, Салазар у Португалији, Франко у Шпанији, Петен у Француској, Хитлер у Немачкој, Пилсудски у Пољској, Карл Улманис у Летонији, Корнелијус Кордеану и касније маршал Антонеску у Румунији, адмирал Хорти у Мађарској, монсењор Тисо у Словачкој... То су неке чињенице из европске историје, које тихо ишчезавају из речника или књига. На Западу је данас ревидирана историја постала доминантан и једини историјски мит. Циљ овог ревизионизма јесте да се сакрије истина која је веома непријатна за Европу. А она гласи да је хитлеризам био крајње тешка форма болести и да је Европа као метропола наше цивилизације била тешко болесна од фашизма од 1918. до 1945. године.
 
Но, шта се догађа после 1945. године? У СССР-у обављен је тежак и мучан процес признавања злочина стаљинизма, док је у западној Европи и у државама некадашњег Варшавског пакта здушно подржаван ревизионистички мит о „невиности” европских земаља које су биле жртве двојице монструма: Хитлера и Стаљина. Канонизација тог штетног и лажног мита тече до данас. Европски ревизионисти тихо су почистили прљавштине из европске историје. Европске државе никада нису биле невине „девојчице из хора” и нису имале ништа против да, ако могу, узму део туђе територије. Иза насмејаних маски „невиних жртава”, нација источне и централне Европе крију се, заправо, оштри, крупни очњаци, огромни апетити и нимало невино понашање. Србија управо поводом Космета има прилику да на делу види демократију данашње Европе. Као „невиност без заштите”! Ако уопште и жели да то види?
 
Европа из Хелсинкија пукла је на шаву који се зове Космет. Ушли смо у опасну фазу политичке, па и војне, мутације чије ће се последице осетити и далеко ван граница Европе. Не вреди јадиковати, већ знати како надгледати тај прелазни период. Управљати тим прелазним периодом већ је тежа ствар. Ово је сигурно почетак нове фазе српске историје и не би било добро да историји препустимо да буде маштовита уместо нас. Дани пред нама биће најбољи тест оклевања, пасивности и недостатка маште наших одговорних политичара. Или ће они тај тест успешно положити?
 
Како у овим околностима не изразити жаљење што се Србија протеклих година практично унилатерално разоружала и тако себе лишила једног адута који јој је био потребан да би имала какву-такву тежину у разговорима о Космету. Јер, никада у светској историји разоружање није било предуслов побољшању политичких односа, већ обрнуто, разоружање је било резултанта побољшања таквих односа. То је напросто поука из европске историје од 1945. до данас.
 
Можда је, дакле, дошло време да се коначно опаметимо и опоравимо! Више нема богова да нам помогну. Више не вреди оно на стадионима: „помози Боже”! Скоро да смо сами! Губитак божанстава доводи нас у средиште позорнице: да изградимо сопствени морал, сопствену заједницу, да правимо сопствене изборе, да сами доносимо одлуке. Јер, богови могу да дођу и оду. Србија, уз мало среће, вечно мора напред.
 
Мирослав Лазански
 
Мирослав Лазански о могућности да Црна Гора призна независност Косова и Метохије
 
Братска со на рану
 
Србија ће сигурно дуго памтити како ће се ко понашати у тренуцима када су у новијој српској историји на реду најтежи догађаји. Војни коментатор Мирослав Лазански рекао је да би била велика трагедија да Црна Гора меду првим државама призна независност Космета. Додао је да би то ушло у историју односа између српског и црногорског народа.
 
- Неизбрисива брука била би да Црна Гора меду првим призна косовску независност. Црногорско руководство мора водити рачуна о великом броју својих држављана који студирају и живе у Београду - рекао је Лазански за "Дан", поручујући да би ушло у историју да црногорско руководство пожури и међу првим призна косовску независност.
- Историја много дуже траје од свих нас који су сада тренутно само посматрачи или учесници у догађајима - нагласио је Лазански, додајући да је историја нешто што ће се знати у годинама који долазе.
 
Он је запитао црногорско руководство да ли је свесно историјских посљедица у случају да Црна Гора меду првим државама призна косовску независност.
- Поручујем Црној Гори да не буде прва држава која ће признати независност Косова и Метохије - упозорио је Лазански. Према његовим ријечима, за становништво Србије сигурно ће бити шок када Албанци прогласе државу, бол у душу и тијелу.
- Бол ће бити јача ако нас изда први комшија, неко у кога је Србија полагала наду да јој је брат, мислим на Црну Гору. Журба Црне Горе да призна самосталност Косова и Метохије сматрало би се као издаја - нагласио је Лазански, истичући да би српско и црногорско руководство требало да разговарају као људи и да се Црна Гора не радује у нечему што је лоше за Србију, њена болна рана и трагедија.
 
Према његовим речима, Црна Гора као први комшија не смије да пожури и досоли со на рану Србији.
- То морају примити к знању политичари у Црној Гори - нагласио је Лазански, оцењујући да није добро да се компликују односи између Србије и Црне Горе.
Нагласио је да ће Србија сигурно дуго памтити како ће се ко понашати у тренуцима када су у новијој српској историји на реду најтежи догађаји.
Лазански је истакао да ће Албанци вероватно 17. фебруара донијети одлуку о независности, а прогласити је почетком марта.
- Не очекујем да ће независност одмах признати све државе, али ће Албанија сигурно бити прва. Било би добро да у том првом таласу признања не буду бивше југословенске републике с обзиром на чињеницу да смо сви живели у истој држави толико година - оцијенио је Лазански, поручујући да то не би било добро због односа Србије са бившим југословенским републикама.
- Признањем би забиле задње ексере у мртвачки сандук који се зове некадашња Југославија - закључио је Лазански, истичући да би било добро да се сачека шта ће Србија да предузме када Албанци почетком марта и званично прогласе независност с обзиром на то да је припремљен Акциони план Владе.
 
Српска реакција
-Албанци ће славити послије стицања државности, али се не очекује да одмах крену против Срба - објаснио је Лазански, наглашавајући да ће на сјеверу Косова и Метохије доћи до реакције српског становништва које неће признати косовску државност. Срби који жире на сјеверу јужне српске покрајине тешко ће прихватити проглашење независности - оцјенио је Лазански.
 
Тацка на дипломатске односе
Говорећи о евентуалним реакцијама у случају једностраног проглашења независности, Лазански је нагласио да ће Србија са неким државама које је признају прекинути дипломатске односе.
- Са неким државама дипломатски односи биће сведени на минимум, а са некима ће доћи до прекида у трговинским односима - поручио је Лазански, наглашавајући да ће са неким државама Србија прекинути економску и културну размјену и сарадњу. Поручио је да све то зависи од Акционог плана.
 
М.Б.
 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика