Предходна страна

Писмо познатог грчког композитора и револуционара Микиса Теодоракиса, упућено грчкој јавности у ТВ емисији Лакиса Лазопулоса, објављено је потом у дневној штампи и на многим интернет страницама
 

Доста издаје!

Јер, издаја је признање КиМ без одобрења међународне заједнице УН, дакле покрајине која је вековима део Србије. Јер, како бисмо се ми данас-сутра осећали кад би нам отели пола Кипра, Тракију или Епир?

Независно од резултата америчких избора, дакле независно од тога ко ће бити будући председник, колосална ратна машинерија већ се увелико захуктала са циљем да уништи све оне које сматра својим непријатељима. Чак и оне као што је Грчка, која не следи слепо њена наређења, затим Иран, Кореја, арапски свет, остали непокорени, и наравно директно Русија и још даље Кина.

Онда ће доћи на ред „неваљали” народи Јужне Америке. Директна и смртна опасност, перфидна, са мноштвом пипака као хоботница појављује се полако али стабилно на позорници светске историје. Данашња мета је Балкан, са главним савезником „Великом Албанијом”. Почиње се од Косова уз сарадњу одговорних за масовна убиства чланова УЧК.

Као да све то није довољно: неколико „научника” изабрало је амфитеатар Универзитета Пантио како би јавно саопштили своју подршку једном од главних захтева „Велике Албаније” – окупацији Епира, све до Превезе, уз образложење да је исти крај припадао албанским Цамима, које су Грци ослободиоци крајем Другог светског рата наводно злочиначки протерали.

Наравно да се ради о организованој провокацији САД, којој је циљ да се испитају наше реакције и да се изврши психолошка припрема за територијално проширење Албаније, после Косова и Метохије, на један велики део албанофоних у БЈР Македонији, а потом и на наше грчке територије.

Са друге стране, сврставање Турске уз САД. по питању КиМ, која је међу првима похитала да га призна, припрема терен за лукаве планове на рачун наше земље и то не само по питању егејских острва и Кипра него и муслиманске мањине у Тракији која, следећи пример Косова и Метохије, може да затражи независност.

Политичке вође БЈР Македоније изгледа познају из прве руке планове САД и зато се држе свог арогантног и бескомпромисног става.

Доиста, у овом тренутку и они се слажу с политиком коју смо навели. Шта ће, међутим, бити када започне следећа фаза проалбанске тактике, када се њихова државица буде преполовила, јер, треба да знају и они, као и САД, да могу сами себе да називају Македонцима, али да су према племенском пореклу Словени, те да се због тога у суштини убрајају међу непријатеље САД, заједно са Русијом, Србијом, али и Бугарском, која, такође, не би требало да гаји илузије.

Враћајући се на нас Грке треба да сагледамо да се ствари одвијају онако како се одвијају и да је ситуација више него трагична, јер нам Американци никако не верују, колико год им се клањале разне проамеричке вође, и то зато што нас се боје, мрзе наш народ, за који су сигурни да у својој огромној већини одбацује њихове ратничке планове. Зато желе да нас на сваки начин казне уколико сви заједно не одлучимо да клекнемо и да им пољубимо стопала, заклињући се да ћемо од сада па надаље бити добри и послушни према било каквој њиховој политици.

Али, пошто је та игра за нас у сваком случају изгубљена, барем паднимо усправне главе. Не очекујмо помоћ ниоткуда. Савезника немамо, једино сами себе, па се онда побринимо да будемо барем храбри и поносни, зашто не и радосни, доневши велику одлуку да будемо сви сложни као песница пред издајом и нечашћу која куца на наша врата.

Јер, издаја је признање КиМ без одобрења међународне заједнице УН, дакле покрајине која је вековима део Србије. Јер, како бисмо се ми данас-сутра осећали кад би нам отели пола Кипра, Тракију или Епир?

Као што је нечасно трпети презир и увреде грађана БЈР Македоније ушанчених у америчке ровове, молити и тражити посредство Американаца губећи дан за даном све више своје достојанство и понос.

Затворимо границу, престанимо са привредним и дипломатским активностима и оставимо их да се зову како желе, исмејавајући сами себе.

Треба да прођемо и кроз ово ново искушење усправне главе. Биће нам мучно и тешко, али за нас је најбитније да останемо Грци, а тако ће и бити уколико не заборавимо кроз која смо све искушења до сада прошли и изашли као победници.

Тако ће и убудуће бити.

(Писмо познатог грчког композитора и револуционара Микиса Теодоракиса, упућено грчкој јавности у ТВ емисији Лакиса Лазопулоса, објављено је потом у дневној штампи и на многим интернет страницама)

Микис Теодоракис

  Штампа