| Политичке анализе | 09. април 2008. |
|
Главни
„аргуменат” про-европских партија биће застрашивање бирача економским
последицама - ако они не буду изабрани ЕУ прети Србији! Европа има план Б по којем ће нас казнити и послати у дубоку финансијску кризу ако окренемо леђа европским интеграцијама. За сада се не изјашњавају о пакленом плану... Састанак министара Европске уније у Бриселу  Ако
Србија окрене леђа европским интеграцијама, Европска унија има резервни
план, према чијем сценарију ће пружити додатну помоћ земљама у окружењу
а нас заобићи, сазнаје Пресс. План Б Европске уније подразумевао би да
Србија остане без стотина милиона евра помоћи, директних страних
инвестиција, поскупео би извоз на тржиште ЕУ, а кредитни рејтинг био би
толико снижен да домаће фирме не би могле да се задужују у европским
банкама. Све то би најтеже погодило грађане јер би пале плате и пензије,
а земља би већ крајем године била у дубокој финансијској кризи, процене
су ЕУ, али и неких домаћих стручњака.
Шеф посланичке групе ДС-а у Скупштини Нада Колунџија тврди да би
Европска унија могла „да шаље негативне импулсе који би требало да
неутралишу Србију као фактор нестабилности у региону ако на власт дођу
антиевропске снаге, радикали и ДСС-НС”.
ДС:
Брисел је у праву
- Њихов долазак на власт „читао” би се као да је Србија одустала или
направила застој на путу ка ЕУ, због чега би Брисел могао да заустави
стимулације Србији, тражећи механизме како да ојача земље у региону и
оствари стабилност. Убрзао би се развој земаља суседа и њихови процеси
интеграције би се интензивирали - тврди Колунџија.
С друге стране, потпредседник СРС-а Драган Тодоровић оцењује да је ЕУ
постала „прилепак” спољној политици САД, трудећи се да на све начине
испуни америчке захтеве.
- Резервни план био би мешање у унутрашњу политику суверене државе.
Незамисливо је да неко унапред говори да ће казнити народ ако буде
одлучио онако како не одговара ЕУ - сматра Тодоровић.
Сличан став има и коалиција ДСС-НС. Потпредседник НС-а Дубравка
Филиповски истиче да НС, а ни њен коалициони партнер ДСС нису окренули
леђа Европској унији.
НС: То
је пропаганда
- Али Србија не може распарчана у ЕУ. Ако грађани јасно поруче да је
Косово саставни део Србије и да Србија у ЕУ може само с Косовом, сасвим
је сигурно да ће се отворити нови пут сарадње ЕУ и целовите Србије.
Грчка никад није признала Кипар, а врло брзо је постао члан ЕУ. Иначе,
мислим да је прича о плану Б само пропаганда која нема везе с политиком.
Србија је интересантно тржиште, а инвеститоре занимају само ред и закон
који им обезбеђују економску сигурност - каже Филиповски.
И док економиста Бошко Мијатовић каже да „политичари често лажу да имају
резервни план, па је то можда и у овом случају”, Горан Николић, сарадник
Привредне коморе Србије, није изненађен најавама из Брисела.
- У последње време било је сличних наговештаја виђенијих политичара из
ЕУ. Овде изгледа неко није схватио да Европа може без Србије - наводи
Николић, и упозорава да постоји више начина на које ЕУ може да ускрати
помоћ Србији и новчана средства преусмери на поменуте државе. Он
објашњава да постоји пет програма помоћи, од којих Србија у овом
тренутку може да користи два, што је око 200 милиона евра годишње. Као
кандидат за улазак у ЕУ имала би око 400 до 500 милиона евра помоћи.
Поређења ради, Бугарска, која је одскора чланица ЕУ, користи више од
милијарду евра помоћи.
„Србија
за избегавање”
- Ако нова власт, под претпоставком да то буде коалиција ДСС-НС и СРС,
одлучи да замрзне односе са ЕУ и да нема потписивања Споразума о
придруживању и стабилизацији, план Б могао би да значи престанак раста
или прекид помоћи - сматра Николић.
Пут у
недођију
У најновијем броју британског недељника „Економист” наведено је да је
врло могуће да ће СРС ући у владу са садашњим српским премијером
Коштуницом. „У прошлости, та би могућност изазвала панику међу лидерима
ЕУ. Сада се расположење мења. Питајте људе у Бриселу да ли имају план Б
за случај да се Србија одлучи за оно што европски комесар за проширење
Оли Рен назива „пут у недођију“, и чини се да ће одговор бити не. Али,
ако се загребе испод површине, званичници говоре о „плановима за сваки
случај“, што у пракси значи додатну помоћ за Црну Гору, Македонију,
Босну и Албанију у случају да Србија реши да не иде ка ЕУ, открива
„Економист”.
- У случају погоршања односа, резервни план могао би да значи и значајно
поскупљење извоза, плаћале би се царине. Оно што би се сигурно могло
десити јесте пад кредитног рејтинга - прогнозира Николић, и подсећа да
се због политичке неизвесности то већ десило пре четири дана. У преводу,
то значи „избегавајте да улажете у Србију”.
- Ако кредитни рејтинг буде снижаван, неће бити директних страних
инвестиција. Највише инвестиција, од 13 милијарди евра, долази из земаља
ЕУ, САД и ЕФТА. Србија финансира дефицит тако што привлачи директне
стране инвестиције и тако што се домаће фирме задужују код европских
банака. Замислите колико ће бити скупо да се наше фирме задуже код
банака - каже Николић, и истиче да би такав пад поверења ЕУ према Србији
довео до финансијске кризе крајем ове или почетком следеће године.
Обичне грађане то би највише погодило, јер би то значило пад плата и
пензија.
Б. Бојић
Пресс
- 16. март 2008.
Коментар Искре
Тон избора: застрашивање “последицама” замерања ЕУ
Избори су расписани и први предизборни “плотуни” већ испаљени. Док
“идеални” демократа Коштуница и даље верује да ће на изборима народ
објективно моћи да изрази своју вољу, а Тома Николић и СРС
“идеалистички” сањају о својој победи и апсолутној већини на изборима,
тзв. про-западне партије “реалиста”, за које је “демократија” увек била
средство манипулације народа - у тешкој ситуацији - прибегавају свом
опробаном методу, застрашивању бирача. Баук којим плаше гласаче су
привредне последице, ако они не победе - и “замеримо се” ЕУ. Да би
“опасност” била што јаснија, пуку се предочава оно што га директно
погађа и најбоље разуме те смело закључују: наш пораз (про-западних
„демократа”) би значио „пад плата и пензија”. У ту сврху написан је и
горњи чланак и главна теза “подупрта” од таквих “објективних” стручњака
као што су Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС и Горана Николића из
Привредне коморе Србије.
Мада је ово тек „отварање ватре”, ми сада тврдимо да ће доминантан тон и
главна тема предизборне кампање - што се про-европских партија тиче -
бити застрашивање бирача економским аветима. Биће ту можда и
потенцијално тачних аргумената, али ће већина бити сврсисходно
исконструисаних, као тврдња поменутог Николића, да ће бити теже за наше
фирме да добијају кредит код „европских банака”. Као да то није сада
случај, јер се Млађан Динкић (Г17 плус), већ у прошлом ДОС-овском режиму
постарао да по налогу ММФ-а затвори и распрода све домаће банке, па на
“нашем” банкарском тржишту и нема других банака - осим европских и
страних. Па онда прича како ће “пресушити” инвестиције, као да све
досадашње “инвестиције” нису углавном биле распродаја странцима, по
багателно ниској цени, домаће индустрије, друштвених предузећа и
природног богатства Србије. Такве “инвестиције” ће, у сваком случају,
заиста јењавати - јер је општих добара за продају мало остало.
У сејању страха од “изолације” про-европске партије биће здушно
помогнуте од “наших” главних медија, “независних” стручњака и прогнозера,
богатих тајкуна и спонзора, нелојалних етничких мањина, моћних САД и
других амбасадора у “банана” републикама - као г. Мунтер, напрасних
страних “пријатеља” као г.г. Билт и Кушнер који заједничким пишу
слуђеним Србима: заборавите на Косово ради боље будућности у ЕУ и
сиренским позивом у загрљај НАТО-а г. Шефера, док ће лицемерна Европска
унија, тобоже уздржана, дозирано пласирати у “наше” медије наводно
анонимна узнемирујућа “сазнања” - као ово о Плану Б горе у „Пресс”-у.
У таквој предизборној кампањи, где ће главна тема бити застрашивање
бирача егзистенцијалним страшилима, а где су углавном све “карте” већ
против њих сложене, наћи ће се наши “идеални” демократи, Коштуницини
народњаци и Николићеви радикали. Предстоји им тешка и неравноправна
изборна трка са коалицијом издашно помогнутих “европских” партија
окупљених око самоувереног Тадића, који увелико користи позицију тек
инагурисаног председника Србије, да се наметне јавности као једина
функција власти са “пуним мандатом”, јер су друге две институције
државе, распуштена Скупштина и Влада у оставци због избора, само у крњој
“техничкој” функцији. У таквим околностима, исход мајских избора за наше
вернике демократије, Николића и Коштуницу, у најбољем случају, изгледа
врло неизвесан.
У дугачком интервју на РТС-у, 17. марта, саговорник у једном тренутку
набацује Тадићу, да се криза владе није морала окончати изборима, већ
владом радикала - ДСС. Тадић, као да је и сам изненађен, али и
задовољан, што се то није догодило, одмахује руком и отприлике каже:
Њихови мотиви ме не интересују, али ипак додаје: Вероватно им се учинило
да имају боље шансе на изборима.
С обзиром на непредвидљив резултат предстојећих избора, требало би чути
зашто се влада Коштуница - Николић, уз подршку социјалиста, није
догодила. Да ли је томе разлог “крутост” Николића који је, верујући да и
сами радикали могу да победе, одговорио: Није на мени, најјачој странци,
да се неком препоручујем и намећем. Шта је зауставило Коштуницу да
приступи Николићу и са њиме разговара о сарадњи и Влади? Коштуница на
изгледа човек који није у стању да савлада сујету и престиж када је виши
народни и државни интерес у питању.
Ма шта били њихови мотиви, надати се, да резултати мајских избора неће
бити разлог да, заједно са изманипулисаним народом, тешко зажале што су
у одлучном тренутку од “готовог” правили “вересију”.
В. Димитријевић
Искра
- 01. април 2008.
|
|
Предходна страна |
|
