Предходна страна

Још један покушај Брисла да успешно руководи српском политиком и изборима могао да подбаци - рекао је један од главних твораца ЕУ политике.

У настојању да придобије Балкан ЕУ ризикује неуспехе

Магнет чланства у Европској унији суочава са се са својим најтежим испитом на западном Балкану следећих недеља јер се националистичке и про-западне снаге боре за душу остатака бивше Југославије.

За оне који творе политику ЕУ мора  би овако изгледала: Македонија одбија да промени своје име а Грчка блокира  њено настојање да уђе у НАТО; де факто подела Косова између Албанаца и Срба које тако постаје још један замрзнути сукоб; Србија окреће леђа ЕУ и на изборима бира националистичку владу.

„Овај најгори сценарио могао би постати стварност овога лета”, рекао је Гералд Кнаус, балкански аналитичар и председник тела Европске иницијативе за стабилност. У настојању да избегну овакав исход, ЕУ и Уједињене нације користе средства којима располажу - дипломатију, новац за регионалну сарадњу и пројекте, изгледе без-визног путовања и привлачност угледања на најнапредније бивше југословенске републике.

Представник за Проширење ЕУ, Оли Рен (Olli Rehn), рекао је ове недеље да се нада да ће све земље западног Балкана ове године узнапредовати на своме путу интеграције у Европу. Словенија, једина бивша југословенска република која је до сада приступила ЕУ, позвала је министре спољних послова свих западно-балканских земаља да се састану са 27 својих ЕУ партнера, да би разговарали о тешњим односима у неформалном сусрету касније овог месеца.

Оптимистички сценарио

·   Хрватска, која је почела преговоре о чланству, треба да добије подршку када њен парламенат отклони кључну препреку и суспендује зону заштићеног риболова која забрањује бродовима суседа из ЕУ, Италије и Словеније, да лове у њеним водама.

·   Македонија, која је добила статут кандидата 2006. године, жели да се одреди датум почетка разговора о њеном  приступању. ˘инбеници ЕУ раде закулисно да помогну УН посреднику да реши спор око њеног имена са Грчком, која тражи да Скопље узме другачији назив од  имена северне грчке покрајине, кажу дипломати.  Они се надају решењу пре 2-4. априла када се у Букурешту одржава НАТО самит.

·   Босна би могла да потпише први споразум о ближим везама са ЕУ следећег месеца ако парламент усвоји закон о реформи полиције; Србија би могла да учини то исто, ако про-европске снаге добију  скупштинске изборе у мају.

·   Црна Гора је потписала свој први споразум са Бриселом прошле године и неки ЕУ службеници кажу да би Босна, Албанија и Црна Гора могле да поднесу  приступницу за чланство следећих месеци, можда и у симболичном заједничком чину.

То је оптимистички сценарио. Али балкански аналитичари се плаше да се Брисел поводи за пожељним мишљењем и указују на опасности које потичу из косовског сукоба. „Морамо да се забавимо могућношћу да трасформативна моћ ЕУ не утиче на све. Могле би постојати политичке елите које не журе да убрзају процес европске интеграције”, рекао је Жак Рупник, балкански експерт француског Института политичких наука

Забринутост због  „меке поделе”

Док су ЕУ и НАТО службеници задовољни што је било мало насиља од како се Косово отцепило од Србије 17. фебруара и претње економских санкција и прекида снабдевања електричном енергијом се нису остварила, они су забринути знацима „меке поделе”. Министри спољних послова ЕУ затражили су од Мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) да одрже своје присуство све до границе са Србијом у деловима наста-њеним српском  мањином из којих су се међународни посматрачи повукли из безбедносних разлога.

Службеници ЕУ, говорећи под условом анонимности, признају опасност од поделе између српске „УНМИК-земље” из које би ЕУ била искључена  - и од ЕУ надгледаног независног албанског Косова - без изгледа на предају ове од стране УНМИК-а под надзор ЕУ, јер би Русија то блокирала у Уједињеним нацијама.

Док је више од половине од 27 земаља - чланица ЕУ признале Косово, шире међународно признавање иде споро и неки ЕУ чинбеници се боје, да би земље Латинске Америке поведене вођством Шпаније, могле да одбију признавање без нове резолуције Савета безбедности УН.

Највећа брига ЕУ и она на коју могу најмање да утичу, је могућност да би огорчени Срби, отуђени подршком ЕУ сецесији Косова, могли да на изборима у мају  изгласају тврдокорне националисте.

Јака подршка ЕУ помогла је про-европском српском председнику Борису Тадићу да однесе тесну победу над својим радикално националистичким ривалом 3 фебруара, али односи су се од тада погоршали због Косова.Високим представницима ЕУ и министрима спољних послова је речено да за сада неће бити добродошли у Београду, рекао је ове недеље француски министар спољних послова Бернард Кушнер.

То оставља Европску унију са мало полуга којим би утицали на гласање, поготову јер Холанђани и Белгијанци настављају да блокирају потписивање споразума са Србијом, док она не направи прогрес у изручивању осумњичених за ратне злочине.

„Не можете да растежете конопац”, рекао је један од главних твораца ЕУ политике, опомињући да би још један покушај Брисла да успешно руководи српском политиком могао да подбаци.

(Превод – Искра 01. април 2008.)

Paul Taylor - Rojters

  Штампа