SRPSKA POLITIKA

Политичке анализе	24. април 2008.
Предходна страна
Писмо из Латинске Америке Нећемо Косово у Венецуели Америчке ратно-сепаратистичке игре почеле око Венецуеле и Боливије. Разлог је веома значајан јер је у питању „Брига за људска права Индијанаца“ иза које у ствари стоје интереси нафташа и покушај отцепљења венецуеланске провинције Гуља која је најбогатија нафтом. А за подршку ове брига око Индијанаца, НАТО отвара своју војну базу на острву Курасао недалеко од обала Венецуеле Чавез: Нећемо Косово у Венецуели БЕОГРАД - Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић присуствовао је у Каракасу међународним скуповима Конференцији о проблемима заштите суверенитета и територијалног интегритета земаља Латинске Америке и Светској конференцији за мир, одакле је известио и нашу јавност о овим догађајима. - Овим конференцијама присуствују делегације из више од 150 земаља са свих континената света са неколико стотина делегата. Међу њима је и делегација Београдског форума за свет равноправних. Председник Венецуеле Хуго Чавез је у свом обраћању више пута навео пример разбијања СФРЈ и најновијег разбијања територијалног интегритета Србије и истакао да се ради о случају разбијања суверених земаља, који се примењују и у другим деловима света. Такође је нагласио да се и Латинска Америка суочава са покушајима Америке да се примени модел одузимања Косова од Србије, како би се угрозио суверенитет неких других земаља. Као пример за то навео је догађаје у Еквадору и покушај отцепљења венецуеланске провинције Гуља која је најбогатија нафтом, те да је потребна тесна сарадња свих латиноамеричких земаља како би се осујетио план америчких корпорација. Ово није први пут да Хуго Чавез осуђује илегално проглашење независности Косова, а овом приликом је поновио да Венецуела никада неће признати илегално отцепљену српску провинцију. Чавез је упозорио да се у тим покушајима примењује иста технологија и да су ангажовани исти тимови, па је тако поменуо Вилијема Вокера и садашњег амбасадора САД у Колумбији који је био шеф мисије на Космету - пренео је Јовановић. Хрватска „кифла“ у Боливији У делу земље у којој неко жели да створи некакву „Републику Санта Круз“ живи вели број досељеника баш из Хрватске КАРАКАС - Док у центру Каракаса, у хотелу „Алба“ (ранији „Хилтон“) аутор ових редова води разговор са представником Боливије, представник Ла Паза стрпљиво, на комаду папира скицира мапу Боливије, а потом илуструје план да се од дела његове земље, противно њеној вољи и међународном праву, створи некаква „Република Санта Круз“. То би, каже, била наметнута сепаратистичка творевина облика „кифле“, слична облику Хрватске. Успут, као куриозитет, додаје, у том делу Боливије живи велики број Хрвата насељених после Другог светског рата. Латиноамеричка, односно боливијска „кифла“, почињала би близу тромеђе Боливија-Перу-Бразил на северозападу и благим луком ка истоку у односу на центар земље, завршила се у на тромеђи Боливија-Аргентина-Чиле, цепајући територију на два приближно једнака дела. Наш саговорник указује да САД подстичу сепаратизам провинције Санта Круз иако она већ по важећем боливијском уставу ужива врло високи степен аутономије. Брига за људска права Индијанаца Све се то чини како због великих богатстава тог дела Боливије, тако и због његовог важног геостратешког положаја на континенту, објашњава саговорник. Уколико би дошло до реализације америчког плана, наводи, остатак земље са Ла Пазом као главним градом не само да би остао без већег дела својих природних богатстава, без основе развоја, већ би био подложан изолацији, контроли, притисцима сваке врсте. Од садашњих пет суседа Боливије, она би практично остала само са два, док би Санта Круз имао четири. Амерички амбасадор, додаје боливијски званичник, чак и у својим јавним иступањима провинцију Санта Круз назива „Република Санта Круз“, што представља отворену подршку сепаратистима. У одвојеном разговору добро упућени саговорници из Бразила указују како представници САД наједном, на чудан и забрињавајући начин, показују „бригу“ о људским правима Индијанаца у Бразилу и на јужноамеричком континенту уопште. Наиме, они се залажу и за „флексибилност“ Бразила како би у састав будућих сепаратистичких творевина на бразилским границама са Боливијом и Венецуелом ушли и делови бразилске државне територије. Јер, забога, и с једне и с друге стране бразилско-боливијске и бразилско-венецуеланске границе живе индијанска племена која „природно“ теже уједињавању како би сачувала своју културу и идентитет. Разуме се, истичу саговорници, Американци другима држе лекције да одрицањем од делова својих територија помогну остваривање људских права Индијанаца, а при том им ни на памет не пада да се бар присете и запитају какву су „бригу“ они испољили, или какву данас испољавају, за људска права Индијанаца на територији САД. Курасао уместо независности добија - НАТО базу У Венецуели, али и шире - у Латинској Америци, посебну забринутост изазивају информације да НАТО отвара своју војну базу на острву Курасао недалеко од обала Венецуеле. Дакле, испод полутара, на јужној хемисфери. Курасао, острво са око 130.000 становника, још увек холандска колонија, дуго води дипломатску борбу за независност. Уместо тога, добија НАТО базу. Шта би могли бити циљеви НАТО у Латинској Америци, питају се забринути становници, а не само владе земаља овог континента. НАТО база на острву Курасао Забринутост влада латиноамеричких држава изазива и политика ширења НАТО, не само на Исток, већ и према Пацифику, Јужном Атлантику - по читавом глобусу. Ову забринутост деле и сви учесници Светске конференције о миру, Скупштине светског савета за мир и Конференције о суверенитету и територијалном интегритету. Изражена је забринутост и због промена у политикама Немачке и Јапана, земаља које су својим уставима узеле обавезу да са њихових територија неће никада бити ратних похода. Корак по корак, истичу управо делегати из тих земаља, оне су се укључиле у америчке и НАТО војне интервенције и агресије широм глобуса. Не мењајући уставне забране, оне суштински мењају своју политику прихватајући војни интервенционизам. Учесници конференција у Каракасу немају дилема - НАТО се не шири само на Исток, већ по читавом глобусу. Планета Земља тако улази у глобалну милитаризацију. Имајући у виду опасности које се надвијају над ЛА венецуелански председник Уго Чавес је, поред осталог, покренуо и иницијативу за што скорије конституисање Савета за одбрану и безбедност на континенту који би се бавио координисањем одговарајућих активности латиноамеричких држава како би се обезбедила већа сигурност и стабилност као главна претпоставка развоја. Према његовим речима, ту иницијативу до сада су подржали Бразил, Боливија, Аргентина, Еквадор, Куба, Никарагва и друге ЛА земље. Хоће ли то бити довољно за извеснију будућност Зеленог континента?

Предходна страна
Штампа