Предходна страна

Др. Данијел Цвјетичанин:  Последње две изборне године условиле су у Србији прекид транзиционог развоја, који код нас није добро ни започет.

Живимо раскошно а немамо ништа

Економиста Данијел Цвјетичанин сматра да је пад вредности акција на берзи, као и стално варирање курса динара, намерно изазвано да би се извршио притисак да се формира влада око ДС-а. То је све део исте приче, шири се паника на берзи, врши се притисак на девизни курс, све у циљу да се грађани уплаше промена.

Све те игре око берзе, курса динара наводних уговора о страним улагањима попут Фијата режира Демократска странка са својим западним партнерима. Пошто су на берзи највећи играчи инострани фондови, они могу да диктирају шта ће се дешавати, онда и мали инвеститори у паници почињу да продају своје акције и тако се утиче на урушавање читаве привреде - каже Цвјетичанин. Он наводи да ће се притисак Запада наставити и тихим бојкотом наше робе, као и смањењем капиталних прилива, што ће довести до слабљења наше привреде. Такав притисак ће, по његовом мишљењу, трајати колико је потребно да снаге које Запад подржава дођу на власт. Зато би партнере требало тражити на другим странама који желе и хоће са нама да послују и сарађују. Улагања могу доћи и са других страна Русије, Кине, Индије али и неких нафтом богатих земаља које сада остварују енормне приходе. Зависност само од запада је врло опасна јер онда они креирају и вашу привредну као и политику позицију.

·   Мислите ли да ће нас ове изборне године коштати бољег живота?
- Већ је и сам транзициони период, који у изборним годинама доноси ту ноту неизвесности, код нас сведен на глупи, маркетиншки трик који је, пре свега, донео разарање свих правила. Усвојили смо на стотине закона у којима је једино правило да правила нема. Мислим да би било добро да смо се угледали на земље у комшилуку. Верујем да је, рецимо, Хрватска добар пример. Они су имали сличан развој, али су за десет година, од 1995. до 2005, изградили импресивну инфраструктуру - фантастичне путеве, тунеле... Све то се и у Хрватској дешавало уз разне откривене и неоткривене крађе, корупцију и уз велико спољно задуживање. Међутим, данас се на ткиву њихове привреде транзициони развој и те како види. Нећу да кажем да су код њих политичари мање деструктивни, али је јасно да су, у руковођењу државом, били врло свесни шта је све њиховој привреди и становништву потребно, и на томе су истрајно радили.

·   Последњих година друштвени производ у Србији расте понајвише захваљујући расту у областима какве су телекомуникације, трговина на велико и мало, и финансијски сектор. Верујете ли да је раст сектора услуга добра база за развој здраве привреде?
- Ми јесмо у времену деиндустријализације. Таква филозофија овде је присутна већ осам година. Када смо скинули "бодљикаву жицу" спољне блокаде, 2000. године, сви су се бацили на потрошњу, као пуштени с ланца. Имали смо и донације, опрост дугова, нове кредите, оно што се овде назива "директне стране инвестиције", а што је заправо продаја наших друштвених и државних предузећа... Али, сав тај новац, а верујем да је ту било на десетине милијарди евра, у међувремену је потрошен. И, утрошен је врло лоше - на још већу потрошњу, повећана социјална давања, предизборне исплате по разним основама. У исто време, наша привреда није побољшана, дефицит у робној размени са иностранством нам је драматичан, а инфлација преко граница очекиваног. Тако смо у ситуацији да споља делује да ми живимо боље, а да заправо није тако. Најпластичније, као када би неки човек одлучио да прода све и пресели се у хотел. Споља би деловало да живи боље, а, заправо, не би имао ништа.

·   Динар је у последње три године ојачао у односу на евро за 20 одсто. Има ли наша привреда од тога већу корист или штету?
- Има разлога да славимо, али и да кудимо нашу политику девизног курса. С једне стране, дефинитивно губимо зато што је наш извоз скуп, а увоз јефтин. Настави ли се овакав тренд, прети крах наше извозне привреде. С друге стране, код нас се сви задужују. Задужује се, углавном у доларском и европском знаку, и држава и привреда, а и становништво. У тој ситуацији, девалвација аутоматски доноси домино ефекат. Ако динар падне, грађанима и привреди се повећавају кредитне рате које они не могу да плате, а због тога губе банке. Када, пак, губе банке, оне нису у могућности да на прави начин сервисирају привреду...То је типична спирала финансијског и економског краха.

·   Мислите ли да овако снажна одбрана динара има, због велике задужености грађана, и функцију очувања социјалног мира?
- Делимично, да. Оваквом политиком курса више се спречава избијање социјалних пожара. Али, с друге стране, робе су код нас скупље него у иностранству баш због курса. И управо тај јак динар нас као потрошаче кошта, а не монополске структуре у трговини које последњих месеци многи апострофирају као оне због којих производе купујемо по вишим ценама него сви у окружењу и многи у западној Европи. Нико не говори о томе да је управо у тим продавницама наводних монополиста роба, ипак, јефтинија него у осталим трговинама.

·   У прошлој години продуктивност нам је расла дупло мање него плате. Колико ћемо дуго моћи да зарађујемо више него што смо створили?
- Тако ћемо моћи да живимо све док постоји прилив од онога што продамо. А, има ту још много фирми, пре свега јавних предузећа. Нудимо и градско грађевинско земљиште, што је, као што је познато, извор великих спекулација. Поред тога, имамо још простора за задуживање и најаву већег приступа фондовима Европске уније. Наговештаји прилива сами по себи су добри, али се код нас нису утврдили механизми како се средства усмеравају.

·   Хоће ли нова Влада моћи да испуни захтеве ПУПС-а за озбиљним повећањем пензија и довођењем на 70% од нивоа просечних плата.
- Будућа Влада Србије не само да неће моћи да повећа пензије за 10 одсто, како се најављује последњих дана, него ће чак морати и да се задужи да би уопште исплатила најстарије суграђане. Наиме, у државном буџету, како је изјавио гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, тренутно је 100 милиона евра, док се према проценама економиста у септембру очекује минус од неколико милијарди динара. Стручњаци упозоравају да је ово резултат превелике јавне потрошње.

·   Ако сам вас добро разумела ви кажете да смо појели и више него што је требало, односно што смо имали и шта то сустински значи?
- То значи да је вођена политика потрошње, али је чињеница да ће таква политика бити и у будућности, јер ћемо имати „социјалну одговорну владу“ која ће се задуживати и продати све што имамо. Тако ће бити још пет-шест година, а после ће писати мемоаре како се некад живело под њиховом владавином. Тада ће нам успешне привредне гране бити дрога, проституција и коцкање. Још да додам да ће се „ови који су спискали десетине милијарди евра вероватно поново задужити како би покрили минус у буџету“. Сматрам да ће нова „социјално одговорна влада“ продати НИС, али за много више од 400 милиона евра, али ћемо на тај начин остати и без гасовода, који би сваке године доносио одређени прилив.

·   Када говорите ови или о „социјално одговорној влади“ мислите на Динкића и Тадића односно њихове „реформистичке“ кадрове из Г17 плус и Демократске странке?
- Да управо мислим на њих, јер Кад се удруже лопови са будалама обично овако бива. Овде је потребан озбиљан програм за штедњу и повећање конкурентности, али за то је потребна озбиљна влада коју ми нажалост нећемо имати ни овај пут. Ако већ влада о томе не размишља штета би била бар мало смањена ако се бар грађани мало тргну и о својој будућности сами размишљају. Ово је право време да се грађани сами тргни и да почну да штеде, колико је то могуће.

·   Мислите да није добро ићи са продајом друштвеног и државног капитала?
- Многи су се потрудили да ову регију дестабилизују. То није случајно, јер су много већи профити тамо где влада нестабилност. Питање је, рецимо, да ли би једна Југославија дала своју обалу, а што је морала да учини Хрватска. Србија је, с друге стране, морала да преда своју индустрију челика Американцима, јер без "УС стила" нисмо могли да извозимо. У свету је јасна подела. Не могу "домороци" да држе секторе какви су високе технологије, банкарство... У тим областима владају само светски играчи.

Сматрам да је најстрашнија ствар која нас може задесити финансијска криза, али да „то неће бити због буџетског дефицита који нам је иначе мањи од просека Европске уније, већ само због тога што нам је увоз далеко већи од извоза и што нам је привреда у распаду. Ако ова политичка елита више није у стању из тога да нас изведе, мораће да се нађе друга која ће то умети и хтети да учини.

Гордана Булатовић

  Штампа