Сукоб Грузија
– Русија се наставља а западни медији сукобе на Кавказу све више пореде
са Косметом и констатују да се сада појавили "добри" и "лоши"
сепаратисти.
Тбилиси нуди примирје,
Москва поручује: до"логичног краја"
Упустивши се брзоплето у
војну авантуру, по оцени аналитичара под утицајем западних ментора,
Грузијски председник Михаил Сакашвили данас је, после гостовања шефа
француске дипломатије Кушнера, пристиглог у мировну мисију на Кавказ,
понудио прекид ватре Москви, из које је стигла порука да ће Кремљ у
сукобу, на који је Русија дуго упозоравала западне партнере, "ићи до
логичног краја", док медији на Западу констатују да су се на кавкаском и
косовском примеру појавили "добри" и "лоши" сепаратисти.
 МОСКВА,
ТБИЛИСИ, 11. августа (Тањуг) - Руско руководство саопштило је
данас да руске снаге држе под контролом главни град Јужне Осетије и
поручило да ће своју мировну мисију у тој области довести до "логичног
завршетка".
Руски премијер Владимир Путин изјавио је да ће "мировна мисија" Русије у
Јужној Осетији, бити "доведена до краја" и подсетио да је Русија
упозоравала западне партнере "да се Грузијска страна спрема на агресију"
и покушава да тај стари конфликт реши уз помоћ оружја. "Нико нас није
слушао, и ево резултата. Дочекали су. Ипак, Русија ће довести до
логичног краја своју мировну мисију", навео је Путин.
Руски председник Дмитриј Медведев је на састанку са министром одбране
Анатолијем Серчуковим у Кремљу казао да су припадници руских мировних
снага завршили значајан део операције.
Војни званичници у Москви саопштили су да је Русија у конфликту са
Грузијом изгубила 18 војника, рањена су 52 војника а 14 је нестало, а
изгубила је и четири авиона. Русија је појачала и своје војно присуство
у Абхазији, другој сепаратистичкој грузијској области, тако да је сада
тамо више од 9.000 војника и 350 блиндираних возила, како би се избегла
ситуација са којом су миротворци били суочени у Цхинвалију.
Западни медији ситуацију у Јужној Осетији и Грузији пореде данас са
збивањима на Балкану, од почетка Првог светског рата, преко ратова на
простору бивше Југославије деведесетих година прошлог века, до
проглашење и признавања независности Косова, примећујући да, изгледа,
сада постоје и добри и лоши сепаратисти.
Британски
"Тајмс"
оцењује да је "фактор Русије" од централног значаја у оба случаја, а да
је део разлика у томе што се Совјетски Савез распао пре готово 20
година, па Русија дуго није била у позицији да се супротстави
стремљењима држава које су некада биле у њеном саставу.
Али, како пише "Тајмс", Русија је сада све важнија као снабдевач нафте и
гаса, и довољно је јака да заштити своје интересе. Стога лондонски
"Тајмс" грузијски покушај преузимања контроле над Јужном Осетијом
оцењује као непромишљен.
"Гардијан" истиче да је Запад до сада заузимао
радикално различите приступе када је реч о поделама на Балкану и на
Кавказу, јер је на Балкану промовисао и подстицао распад мултиетничке
Југославије,
а "Вашингтон пост" да је "напад Русије на суверену територију Грузије
обележио званичан повратак историје на надметање великих сила готово у
стилу 19. века, на озбиљно изражен национализам, на надметање око сфера
утицаја, територија и на коришћење војне силе ради постизања
геополитичких циљева".
"Индепендент"
се бави објашњењем кривице Запада у односу према Русији и говори о
његовој "дугорочној геополитичкој неспособности" због недовољног
разматрања последица победе у хладном рату, када је постојала потреба за
успостављањем "новог система колективне безбедности у Европи, који би
обухватио Русе".
Сада се, међутим, повлачи паралела између ситуације са статусом Косова -
Јужне Осетије и Абхазије, за које ће Грузија морати да престане да се
бори, иако то неће представљати решење проблема,
оцењује "Индепендент".
Паралелу са Балканом из деведесетих година повлачи и "Кришчен сајенс
монитор", који као централне проблеме у области Кавказа наводи
"мрачне политике етничког ривалства и територијалне борбе".
"Фајненшел тајмс"
преноси да званична пропаганда у Москви по питању рата у Грузији каже да
је ово руско Косово, где је Сакашвили опасни "одметник" као Слободан
Милошевић. "Фајненшел тајмс" закључује да у питању није само освета
Русије ради Косова, већ и тежња Русије да потврди да "само она може да
спроводи ред - ма како брутално - на територији бившег Совјетског
Савеза".
Мадридски
"Ел Паис"
указује да се већина западних политичара, који су недавно са слепим
ентузијазмом подржали последњу фазу распарчавања Србије и независност
Косова, врло брзо су постали сведоци првих, вероватно не и последњих,
последица своје неодговорности.
Становници Јужне Осетије сматрају да, ако могу да се мењају границе на
етничкој основи на Балкану, зашто не би могле и на Кавказу, нарочито
када је за избијање садашњег сукоба крива грузијска Влада која је, ничим
испровоцирана, одлучила да прекине споразум о миру потписан 1992. године
и силом поврати контролу над регионом чије становништво неће да буде део
овакве Грузијске државе, пише мадридски лист.
"Паис" истиче да би било логично очекивати да они који су јуче толико
подржавали право косовских Албанаца на самоопредељење и отцепљење од
Србије, данас показују исто толику забринутост за становнике Јужне
Осетије, али да није тако.
Сада је, очигледно, приоритет да се по сваку цену очува територијални
интегритет Грузије. Границе, које су до јуче на Балкану биле растегљиве,
одједном су на Кавказу постале светиња,
наводи лист и пита због чега се примењују ови двоструки аршини и да ли
је то због тога што постоје добри и лоши сепаратисти. "Добри које Запад
подржава и који наносе штету савезницима Русије - као што су косовски
Албанци - и лоши против којих се треба борити зато што угрожавају
пријатеље Запада - као што су становници Јужне Осетије".
И зато што је актуелни председник Грузије, Михаил Сакашвили, за разлику
од зликовца и савезника Москве, Слободана Милошевића, дао бројне изјаве
у корист Америке, послао контингент војника у Ирак и хоће да интегрише
Грузију у НАТО. У поређењу са таквом лојалношћу, какву тежину може имати
судбина становника Абхазије и Јужне Осетије за већину западних влада,
пита мадридски лист.
"Берлинер
Цајтунг"
наводи да је, када се 1991. године распао Совјетски Савез, Јужна Осетија
је остала у Грузији, исто као што је Косово после распада Југославије и
даље припадало Србији, а "Осети нису хтели да остани у Грузији, а ни
Албанци у Србији".
Немачки лист оцењује да ситуација око Косова, чију је једностарну
независност признало око 40 држава, и тињајући сукобе у Придњестровљу
(Молдавија), Нагорно Карабаху (Азербејџан), Абхазији (Грузија) и Јужној
Осетији, са становишта међународног права, имају сличност.
Зато се како на Косову тако и на Кавказу у првом реду не ради о
спровођењу међународног права, већ о политичком решавању сукоба. А пошто
се ови сукоби веома разликују, долази се и до различитих решења, сматра
немачки лист.
Сукоб руских и грузијских снага у Јужној Осетији и потоњи "ватрен" одјек
тог сукоба у иступањима амбасадора Русије и САД у Савету безбедности,
који су поједине дипломате и извештачи из УН описали као "најоштрији од
времена Хладног рата", потврдили су процене да је Грузија један од
битних тестова руско-америчких односа.
 "Њујорк
тајмс"
је данас приметио да су актуелна догађања у Грузији резултат борбе
Истока и Запада, односно САД и Русије, за утицај у стратегијски важном
Кавкаском региону, кроз који иду и важни "путеви" нафте и гаса.
САД су оптужиле Русију да жели "промену режима" у Грузији, додавши да би
акција њених снага у Јужној Осетији - која је означена "опасном и
непропорционалном" - могла имати "значајне дугорочне последице" по
односе Москве и Вашингтона.
Председник Буш је и данас у Пекингу указао да је заузео "чврст став"
према руским лидерима због "неприхватљивог" насиља у Грузији. На
прекомерну употребу силе с руске стране указано је и у саопштењу НАТО, у
којем Америка даје главни тон.
Руски председник Медведев је, без упуштања у спољне оцене догађаја у
Јужној Осетији, нагласио да су грузијске снаге у тој области починиле -
геноцид. "Према информацијама које добијамо, били су извршени најтежи
злочини: људе су убијали, палили, газили тенковима, клали", истакао је
Медведев.
Оштар одговор на америчке примедбе изнео је руски амбасадор у УН Виталиј
Чуркин, који је указао да је Грузија светски рекордер у повећању војног
буџета и да у војним питањима има значајну помоћ САД.
Он је, такође, рекао да у Грузији сада ради 127 саветника из Пентагона и
да је 07. августа, када су покренута војна дејства Грузије против Јужне
Осетије, окончана велика америчко-грузијска војна вежба, у којој је
учествовало око 1.000 припадника америчких снага.
Представник Русије у НАТО Дмитриј Рогозин, "подсетио" је челнике Западне
војне алијансе на "пропорционалност" њихове силе, када је нападнута
Србија.
ББЦ
- Снажан
руски одговор на одлуку Михаила Сакашвилија да упути трупе у Јужну
Осетију је "јасан сигнал Вашингтону и НАТО да се интереси Москве не могу
игнорисати, посебно не у непосредној близини руских граница", сматра
ББЦ.
У светској штампи је доста питања о томе шта је Сакашвилија навело да
крене тако робусно. Неки директно траже одговор на дилему - да ли је он
рачунао на помоћ Американаца и НАТО, односно да ли су му западни лидери
дали повод да тако мисли.
Лондонски
"Дејли телеграф"
сукоб у Грузији види као сучељавање САД и Русије, наводећи да Запад "ни
практично, ни морално није у позицији да уђе у рат с Русијом".
Оцењујући да ни УН (због руског вета) ни Француска, као председавајућа
ЕУ, немају могућности да изнуде прекид сукоба, лист наводи да ће решење,
"као некада", ипак, морати да се тражи кроз директно сучељавање Русије и
Америке.
Иако британска штампа пише о руској прекомерној сили, "Гардијан" наводи
да би овај кратки рат "требало да буде лекција онима у Европи и НАТО,
који машу безбедносним гаранцијама, иако знају да их не могу испунити".
Тањуг
|
