| Политичке анализе | 22. август 2008. |
Александар
Митић, директор пројекта «Косовски компромис», одговара на питања
«Литературне газете»
Компромис са насилником
Литературнаyа Газета, лист
који је 1830. основао Пушкин, а у којем је Солжењицин први пут објавио
"Архипелаг Гулаг" објавила је интервју са изнела
Александаром Митићем
о проблемима и перспективама решавања проблема Космета.
Митић говори о понашању
УЕ и САД у тој кризи која је била програмирана и вођена управо до стране
тих земаља.
 ·
Да ли је
одлука ЕУ у вези са проглашењем независности Косова по вама била
неизбежна и политички програмирана?
– ЕУ је изрежирала процес одређивања статуса Косова. Став ЕУ унапред је
био одређен именовањем Мартија Ахтисарија за специјалног изасланика
Генералног секретара УН на Косову под притиском Брисела и Вашингтона.
Иако је било познато да је наклоњен једној страни, изабран је у циљу
извршења конкретног задатака – да доведе до једностраног проглашења
независности Косова од Србије.· Пре две године питање статуса Косова наводно је било одвојено од питања процеса уласка Србије у ЕУ. По свему судећи, Србија је дужна да плати за ступање у ЕУ одустајањем од Косова? – Раздвајање та два питања могуће је само на папиру. У суштини, она су јако повезана. Да бисмо се уверили у то, довољно је само погледати ток преговора између Србије и ЕУ. То је зашећерена горка таблета, и Срби се приморавају да је прогутају. · Да ли се слажете са комесаром ЕУ, Олијем Реном, који је рекао да одређивање косовског статуса затвара последњу страницу трагичне историје распада Југославије и отвара нову динамику за европску будућност Балкана? – Насилна предаја Косова последња је страница распада Југославије и нови заокрет у дестабилизацији Балкана. Самопроглашење независности Косова разилази се са свим међународним правним нормама, како са Резолуцијом УН, и Хелсиншким актом, тако и са српским Уставом. То је у суштини нелегалан пут који не може да допринесе стабилизацији. Насилна решења никада нису реална. · Међутим, ЕУ тврди како је Косово јединствен случај, суи генерис, који не одговара никаквим међународним нормама... – Ово је најапсурднија теза у вези са Косовом, она је истовремено и бесмислена и опасна. Зашто су Албанци јединствен народ у свету којем је дато право да отме територију једној сувереној земљи? Ово је за Брисел и Вашингтон јединствен случај, али 1999. године у свету је било 40 конфликата и хиљаде убијених. Зашто ниједан од тих конфликата није добио јединствен статус и није повукао за собом територијалну поделу. · Какав је Ваш однос према процесу стварања нових малих држава у Европи, као што је, рецимо, Црна Гора, где је више од половине радно способних без посла? Да ли су такве државе способне за живот? – САД и ЕУ отворили су Пандорину кутију објављивањем независности Косова. Вирус сепаратизма већ је раширио крила. Националисти ће снажно искористити косовски пример. Ту је и ултранационалистички пројекат косовских Албанаца – стварање Велике Албаније... · Ви мислите да је њихов циљ Велика Албанија? – Они сањају о томе! Питање је само да ли ће бити у стању да реализују своје планове. Они константно раде у том правцу. · Да ли проглашење независности Косова представља део стратегије САД на путу до Црног мора и јачања контроле над Блиским Истоком? – Јасно је да стварање највеће америчке војне базе у Европи «Бондстил» на територији Косова није случајан сплет околности. То је чврста стратешка позиција која омогућава контролу кључних коридора: енергетских и транспортних, као и акваторија Средоземног, Црног мора и Блиског Истока. Не смемо заборавити да Ахтисаријев план директно указује на то да је НАТО највиша власт на Косову. Грађанска контрола НАТО деловања није чак ни предвиђена. НАТО иза зидова «Бондстила» може да ради шта год му падне на памет, нико нема контролу над њим. Не називају Косово узалуд «НАТО краљевством». На пример, НАТО одлука да тренира војску Косова није предвиђена ниједним споразумом. · Косово већ шаље своје амбасадоре у земље које су признале његову независност. Кога они представљају? – Само косовске Албанце. Али не и косовске Србе. Косово су признале само 43 земље, већином су то НАТО земље. Остале земље веома добро разумеју опасност последица оваквог корака. · Ви радите на пројекту компромиса на Косову. Какав је компромис прихватљив за Србију? – Постоји неколико варијанти. Ако косовски Срби и Албанци не могу да живе заједно, они могу да живе једни поред других. Треба се вратити на колосек УН. Не могу да замислим како Французи или Немци признају своју грешку, али тешко ми је да замислим и то да Руси или Кинези одступе од својих позиција. Међутим, проналажење компромиса у УН представља једини реалан пут. Једно је несумњиво, а то је да је статус Косова могуће одредити само уз помоћ преговора, а не наметањем силом. · Како се ви односите према исповести бивше тужитељке Хашког трибунала, Карле дел Понте, у вези са логорима и вађењем органа Србима у циљу трансплатације? У својој књизи она признаје да није могла покренути истрагу, с обзиром на то да су трагови водили до владајућег политичког врха косовских Албанаца... Постоји ли нада да ће злочинци бити кажњени? – Хашки трибунал никада није био објективан. Албанске политичаре и војнике је ослобађао, без обзира на неспорне доказе злочина које су починили. Осам година ћутања Карле дел Понте од момента почињених злочина до њихових објављивања само по себи је скандалозно. То само доказује колико је сумњив морал свих оних који стоје иза хашког правосуђа. Злочинци су на поклон добили независну државу, и звање демократа и реформатора. Сепаратиста и наркодилер, Хашим Тачи, познат по надимку Змија, проглашен је демократом и реформатором. Сведоци злочина су физички елиминисани пред очима трибунала. Застрашиване су чак и судије трибунала! Могу ли Срби да пристану на «силовање» своје домовине?! Кажем «силовање», другачије то што се десило не могу да назовем. Радио сам као репортер за време рата и све сам видео својим очима. · Како Срби оцењују став Русије? – Принципијелан став Русије као подршка нормама међународног права није важан само за Србе, већ и за међународни правни поредак. Срби су захвални Русији за све што је она учинила и чини последњих година. Али, понављам, став Русије представља заштиту читавог међународног правног поретка. · Међутим, у Србији постоје и они који сматрају да од Косова треба одустати, такозвани евроентузијасти... – То је само пет процената гласачког тела, остали се противе отцепљењу. У ствари, мишљења се не разилазе када је у питању одвајање Косова, већ по питању политике Европске Уније. Једни говоре: «Идите до врага! Опљачкали сте нас и настављате да нас пљачкате!» Други мисле: «Ваше отимање нам је одвратно, али можемо да покушамо да нађемо неки договор!» Али чак и највећи проевропски ентузијасти никада неће рећи: «Хвала ЕУ за то што нас је силовала!» Срби то никада неће заборавити. · Каква је у том контексту перспектива уласка Србије у ЕУ? – Постоји само једна перспектива – улазак Србије у Европску Унију као јединствене државе, укључујући и Косово. Ниједна од политичких партија не разматра другачији пут. За Србе он не постоји. Разговарала: Ања Веденскаја, Брисел |
|
Предходна страна |
|
