| Политичке анализе | 28. август 2008. |
Дугорочни, и у прво време замагљени циљ САД, као главног иницијатора
конфликта на Кавказу био је заоштравање односа и привредне сарадње
између Русије и ЕУ, што би ЕУ окренуло искључиво ка Америци
Није нам потребан хладни рат
Председник Русије Дмитриј Медведев потписао је данас одговарајуће указе
којима је Русија признала независност Јужне Осетије и Абхазије.
 Руски
лидер је у специјалној ТВ-поруци изјавио да је учинио то с обзиром на
слободно изражавање воље оде стране осетинског и абхаског народа и
руководећи се Повељом УН, Хелсиншким финалним актом из 1975. године и
другим међународним документима. Медведев је позвао друге државе да
следе овај пример. То није лак избор, али је и једина могућност за
заштиту људских живота. Председник Грузије Михаил Сакашвили који је
изабрао геноцид за начин решавања својих политичких задатака власторучно
је сахранио све наде у мирољубиву коегзистенцију Грузијаца, Абхаза и
Осетинаца у једној држави – рекао је шеф руске државе.
Народи Јужне Осетије и Абхазије су се у више наврата изјашњавали на
референдумима у подршку независности својих република. Прошле недеље
њихово руководство и парламенти упутили су Русији молбу да призна њихову
независност. Јуче су оба дома руског парламента предложила председнику
Дмитрију Медведеву да удовољи овој молби. Данас је она размотрена на
седници Савета за безбедност Русије у Сочију.
Није нам потребан хладни рат ли његово ново издање – изјавио је
председник Русије Дмитриј Медведев у једном од јучерашњих интервјуа за
водеће медије.
Хтели бисмо да имамо конструктивне односе са нашим западним партнерима,
посебно са САД. Али за то су неопходни прагматизам и међусобно поштовање
– приметио је шеф руске државе.
Медведев је у овом интервјуу објаснио став Москве у вези са признањем
независности Јужне Осетије и Абхазије, као и према низу других питања
спољне политике. Подсећамо вас да су САД и њихови најближи савезници већ
првог дана операције принуђивања Грузије на мир почели да говоре и даљем
неминовном погоршавању односа Русије и Запада које може довести до новог
хладног рата. Таква перспектива може се избећи – сматра Дмитриј
Медведев.
„Не плаши нас ништа, укључујући и перспективу хладног рата. Али наравно
да то не желимо. У овој ситуацији све зависи од става наших партнера из
светске заједнице, наших партнера на Западу. Уколико желе да задрже
добре односе са Русијом, разумеће разлог наше одлуке. И ситуација ће
бити мирна. Ако се, пак, определе за конфронтациони сценарио, ништа
зато, живели смо у различитим условима, па ћемо и овако проживети“.
Председник је такође категорички одбацио оптужбе присталица
Сакашвилијевог режима да Русија, наводно, не извршава обавезе око
повлачења својих трупа из Грузије.
„То је неистина. Русија је своје обавезе који проистичу из 6 принципа
тзв. споразума Медведева-Саркозија у потпуности извршила. Наше трупе су
повучене са територије Грузије, осим тзв. безбедносне зоне“.
Дмитриј Медведев је позвао да се не разбуктава нови конфликт због руског
става према Јужној Осетији и Абхазији. „Сваки случај признања по
својој природи је случај посебне врсте, као што је ситуација на Косову.
Специфична ситуација је и у Осетији и Абхазији. Ми смо се,
практички, до последњег периода озбиљно трудили да помогнемо обнови
државног јединства Грузије, али то очигледно није успело. Последњи ексер
закуцан је доношењем одлуке од стране Грузије о агресији. Зато је у овим
условима једини начин очувања ових народа било њихово признање у
својству субјеката међународног права, признање њихове државне
независности“ – убеђен је председник РФ.
Русија је доносећи ову тешку одлуку о признању независности Јужне
Осетије и Абхазије, била потпуно свесна њених последица. Уједно, Дмитриј
Медведев је ставио на знање да неслагања између Русије и Запада поводом
ситуације на Кавказу нипошто нису фаталне и оне се могу превазићи.
Најавио је, да ће Русија бити спремна за сарадњу са сваком америчком
администрацијом коју ће амерички народ буде изабрао.
Русија захтева пуну равноправност
Русија захтева равноправност у односима са земљама учесницима СТО и не
намерава да испуњава обавезе члана организације, без таквог правног
статуса. Овај став изречен је на седници президијума руске владе у
понедељак.
 Москва
преговара о ступању у Светској Трговинској Организацији (СТО),
почев од 1994. године.
У протеклом периоду потписано је око 60 билатералних базних споразума.
Обавезе преузете по многим од њих испуњавају се. Због тога руска
економија, посебно поједине њене гране, сносе велико оптерећење, мада
земља још није постала члан СТО. И очекивати то у блиској перспективи,
по свему судећи, не треба, ако се узме у обзир изјава министра трговине
САД Карлоса Гутјереса о томе да због супротстављања Грузији у Јужној
Осетији Русију могу да очекују тешкоће приликом ступања у СТО.
У наталим условима једностране мере чине се несврсисходним и нелогичним,
ставио је до знања премијер Владимир Путин на президијуму владе.
“Испада да никавих плусева од чланства, ако они уопште постоје, ми не
видимо и не осећамо, а оптерећење сносимо. И треба некако са партнерима
разјаснити ова питања. Посебно је то актуално пводом наглог колебања на
светским тржиштима, између осталог на светском прехрамбеном тржишту.
Имам у виду колебања цена. Треба да размислимо на најозбиљнији начин о
заштити својих произвођача”.
У вези са тим донета је одлука о почетку преговора са партнерима из СТО
на обустави уговорних обавеза, које ограничавају могућности руске
економије. Између осталог, биће ревидиране неповољне стране споразума о
појединим видовима робе, склопљене у замену за обећање партнера да ће
подржати брже ступање Русије у СТО. Реч је пре свега о споразумима који
дотичу интересе пољопривредних произвођача. Један од најмање успешних је
споразум о пуштању америчких извозника меса на руско тржиште.
Унети корективи не значе да Русија одустаје од стратешког кретања у
страну СТО. Једноставно, како подвлачи Владимир Путин, треба да победи
елементарна правда. А правда у трговини, као што је познато, један је од
принципа који је декларисала ова организација.
Конфликт на Кавказу има озбиљнију позадину,
него што се првобитно претпостављало.
САД као главни иницијатори конфликта имали су далекосежне циљеве:
Направити јаз у односима Русије и ЕУ и кроз сукоб на Кавказу довести до
заоштравања односа и привредне сарадње између Русије и ЕУ. До овог
закључка долазе европски политичари способни за објективну анализу
правог стања ствари.
 Дотичног
гледишта придржава се,на пример, водећи италијански стручњак за Русију,
посланик Европског парламента Ђулијето Кјеза. По његовом мишљењу,
грузијски план рата и сам рат који је почео Саакашвилијев требало је да
испровоцирају сукоб између Русије и Европе. Ђулијето Кјеза сматра да
постоје, углавном америчке, силе које имају незнатну подршку на Старом
континенту и које желе да Европа иде против Русије. Отуда су, на пример,
и данашњи напори за заоштравање ситуације и повећање групације ратних
бродова НАТО-а у Црном мору – нагласио је италијански парламентарац у
интервјуу за руски новински ТВ-канал Вести.
Намере Вашингтона умногоме су очигледне. Криза на Кавказу одговара
интересима Сједињених Држава из низа разлога. Пре свега, омогућује им да
постигну већу солидарност у редовима Северно-атлантске алијансе неки
чланови које су се пре неколико месеци изјаснили против приступања
Грузије и Украјини Акционом плану НАТО-а. Али постоје и други, кудикамо
значајнији за САД, разлози. У поређењу са другим индустријски развијеним
земљама, Америка доживљава тежа времена. Њена економија је у грозници,
што долази до изражаја у хипотекарној кризи, успоравању темпа економског
развоја, смањивању учешћа у светској привреди и слабљењу долара. Уједно,
економија јединствене Европе, главног конкурента Америке, успешно се
развија, а евро се учвршћује.
С обзиром на ове услове, неки прекоокеански политичари сматрају
заоштравање односа између Русије и ЕУ крајње корисним за њихову земљу.
Реч је о наношењу штете економским везама Москве и Брисела, односно о
смањењу обима робне размене, стварању препрека на путу инвестиција и,
разуме се, крњењу енергетске безбедности Старог континента. Подметањем
ноге свом главном конкуренту Вашингтон добија шансу да учврсти своје
економске и финансијске позиције. Јучерашњи осетан пад курса евра према
долару сведочи да Американци већ негде бацају западним Европљанима
клипове под ноге. Питање је у томе да ли је Европа спремна да игра према прекоокеанским правилима. Већ поменути Ђулијето Кјеза сматра да сукоб са Русијом због конфликта у Јужној Осетији не одговара интересима Европе. Ови сценарији изазивају опрезност и у самој Америци. Позваћемо се са тим у вези на познатог америчког аналитичара Петрика Бјукенена који је овако прокоментарисао апеле на кажњавање Русије: „Пре него што кренемо путем који води изолацији Русије, неопходно је да размислимо до чега то може, на крају крајева довести. Немачка мора да учини све што је у њеној моћи у циљу спречавања рата између Истока и Запада Сматра председник Источног комитета немачке економије Клаус Манголд. У изјави у име националних пословних кругова, Манголд је рекао да у Русији послује 4600 немачких фирми и она остаје динамичан и привлачан партнер за Берлин. Запад треба да настави курс на дијалог са Москвом с обзиром на интересе свих страна у конфликту и да не суди о ситуацији само својим представама – указао је Манголд. – Пошто је пре конфликта на Кавказу већина западних земаља признала независност Косова, било би добро да оне преиспитају свој став према принципу територијалног интегритета и права народа на самоопредељење – рекао је он. припремила: Српска политика извор: Глас Русије |
|
Предходна страна |
|
