Предходна страна

Руски ставови и правци спољне политике

Србија у руском „дворишту“

У интервјуу за највеће руске телевизије и италијанској телевизији РАИ, руски председник Дмитриј Медведев говорио је о односу Русије према Србији, односима са суседима, Сакашвилијем, и америчком подстицању у нападу на Јужну Осетију. Посебно се осврнуо и на неке пропагандистичке изјаве да Русију треба искључити из Г8

Русија има посебне интересе у државама са којима се граничи, али и у онима са којима је повезана пријатељским и посебним историјским односима, рекао је руски председник Дмитриј Медведев

Србија је једна од земаља у којима Русија има „привилеговани интерес”, може се закључити из објашњења руског председника Дмитрија Медведева о основама спољне политике Москве која је, како је рекао у интервјуу за највеће руске телевизије, базирана на пет принципа.

Прва четири су поштовање основних принципа међународног права, мултиполарност светског поретка. Русија не жели ни конфронтацију са другим земљама, ни изолацију, али ће бити бескомпромисна у заштити живота и достојанства руских грађана „где год се они налазе”. Пети принцип, по Медведеву, гласи да „Русија, као и друге земље света, има области у којима има посебне и привилеговане интересе”. „У тим областима постоје државе с којима нас традиционално повезују пријатељски срдачни односи, историјски посебни односи. У тим деловима Света ми ћемо радити врло пажљиво и с тим државама, нашим блиским суседима, развијати пријатељске односе”, изјавио је руски председник.

На питање новинара да појасни да ли су „приоритетне области” заправо територије које се граниче с Русијом – Медведев је рекао: „Да, наравно, оне које се граниче с Русијом, али не само оне”. Србија се свакако кандидује за земљу из описа Медведева – бар по ставкама „традиционално пријатељство” и „историјски односи”. У овом излагању занимљива је још једна реченица коју је он изговорио и која би такође могла да се односи на политику Москве према Србији.

„Ми ћемо такође штитити интересе наше пословне заједнице ван граница земље”, рекао је елаборирајући четврти принцип спољне политике (заштита руских држављана) и запретио да ће на сваки „агресивни напад бити одговорено”. Ове речи председника Медведева звуче веома различито од оних које су пре пет година изговарали други високи званичници Русије у време кад је одлучено да се руски војници повуку из састава КФОР-а (Руси су, подсетимо, били први страни војници који су ушли на територију Косова и Метохије јуна 1999, а повукли су се у јулу 2003). Маја 2003. министар одбране Сергеј Иванов рекао је да је одлука о повлачењу руског контингента донета јер се „ситуација на терену поправила” и да ће, уосталом, „та операција ускоро прећи у полицијску фазу”. Нешто пре тога, генерал Анатолиј Квашњин, начелник генералштаба руске војске, рекао је да је одржавање војске на Балкану скупо за Русију – износило је нешто мање од тридесет милиона долара годишње.

Охрабрена успехом у Грузији, Москва сада шаље поруку да се више неће повлачити и да ће оштро бранити своје интересе тамо где их пронађе. Дефиниција председника Медведева о „привилегованим” интересима и областима могла би да се односи на Кубу,или Венецуелу на пример. Није јасно да ли ће Русија моћи да издржи трку за превласт на простору Евро-Азије, да истовремено спречи јачање сепаратистичких тежњи у сопственој држави, али и да паралелно буде присутна у удаљеним државама света. Њена економска па и војна моћ је огромном успону али је и проблема и кризних тачака у којима би Русија требала евентуално да интервенише велики

О независности Косова и кавкаских области

„Свака држава индивидуално одлучује о признавању и ту не може бити никаквих колективних поступака. Узмите за пример Косово. Савршено је јасно да и у тој ситуацији има држава које се слажу са стварањем нових држава и да има оних које мисле да за тако нешто још није дошло време. Али наглашавам да се међународно право заснива на томе да нова држава, или како правници кажу, да се нова држава као правни субјект ствара у тренутку признања од стране неке друге државе. Због тога су, са правне тачке гледишта, ове нове државе настале. Процес признавања тих нових држава може се продужити на дуги рок, али се наша позиција због тога неће мењати.

Што се тиче Јужне Осетије и Ахазије ми смо своју одлуку донели. Донели смо је бесповратно. Наш дуг је да се у том региону обезбеди мир и спокојство и ми ћемо радити на основу тога”. Стварање нових држава и њихово признавање, у супротности са начелом УН о неповредивости територијалног интегритета држава, подстицале су САД и ЕУ а ми смо били противу тога. Нико нас није слушао, а сада им се наше признавање Јужен Осетије и Абхазије на допада, али о томе су требали да размишлјају када су такве процесе подстицали - рекао је Медведев.

Руска сфера утицаја

У Србији је за овакву политику Русија сада добила подршку опозиције, чији представници тврде да је добро бити у руској сфери утицаја. Тако Драган Тодоровић, из Српске радикалне странке, каже да први корак ка томе треба да буде усвајање нафтно-гасног споразума и да Русија не само да треба да узме Србију у сферу својих интереса, већ такву праксу никада није ни требало да прекида. „Најбољи доказ за то јесте оно кроз шта смо прошли деведесетих година када је Русија била на силазној путањи и када је Србији било изузетно тешко. У вези са Косовом и Метохијом, Русија је својим принципијелним ставом допринела да независност призна мањи број држава, иако је најављивано да ће то учинити више од сто земаља”, објашњава Тодоровић.

Он не очекује да ће Русија после признања независности отцепљених грузијских покрајина Јужне Осетије и Апхазије променити политику према Косову. Они су то у ствари одмах нагласили у више наврата са највиших државних нивоа – наглашава Тодоровић.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сматра да је „нормално” да Србија буде у сфери руског утицаја као што већ представља поље интереса Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Он истиче да Србија мора бити отворена за све те три конгломерације великих економских и политичких сила. „Не видим зашто би се Србија опирала утицају Русије ако се не опире утицају ЕУ или САД. Што се Русије тиче, политички утицаји су посебно интересантни, а све више и економски. Свака економска сила заинтересована да улаже у Србију је добродошла.

Русија нема никакве политичке захтеве за таква улагања као што то имају ЕУ или САД тражећи да се Србија одрекне дела територије да би је задржали у фокусу економског улагања. У томе је тренутно предност Русије” - наводи Самарџић. Према његовом мишљењу, Србија најпре треба да потпише гасни споразум са Русијом, а затим да се ослободи предрасуда да са Истоком не треба трговати и сарађивати као што се сарађује са Западом.

У интервјуу италијанској телевизији РАИ Руски председник Дмитриј Медведев је изјавио да су Г8 и Русија "потребни једно другом".

  Штампа