|
Два текста о
различитим стандардима, територијалном интегритету држава и дупли стандарди
само за Србију
ЕУ и НАТО, Јужна Осетија – Косово и тигар у Сибиру
Оружани
сукоб у Јужној Осетији суочио је ЕУ и НАТО с њиховом политиком дуплих
стандарда у очувању територијалних интегритета Грузије и Србије.
·
Кушнер је
само пре шест месеци рекао да две заједнице које разговарају само преко
оружја треба одвојити, а сада француско председништво ЕУ каже да се мора
пронаћи решење које ће гарантовати територијални интегритет Грузије.
·
Ахтисари
је заборавио да је 1999. говорио „Не
независност Косову”.
·
НАТО је у
међувремену срушио кредибилитет УН, преварио Русе и Србе, а Космету
подарио независност.
·
Саркози
сада као да незна да око проблема Космета нису прошле никакве „године и
године у преговорима уз посредништво УН”, већ су се неке делегације
Србије и Косова пар пута среле, више у пролазу тек да се форма
„преговора“ испуни.
·
Формула Косова као "јединственог случаја" није прошла у УН, ОЕБС-у,
Савету Европе...
БРИСЕЛ
- од специјалног дописника Тањуга - Оружани сукоб у Јужној Осетији
суочио је Европску унију и НАТО с њиховом политиком дуплог стандарда, с
обзиром да снажно инсистирају на територијалном интегритету Грузије, док
су пре свега шест месеци ове две организације одбиле да подрже
територијални интегритет Србије, називајући једнострану сецесију Косова
"јединственим случајем" у свету.
Формула Косова као "јединственог случаја", иначе, није прошла у
Уједињеним нацијама, ОЕБС-у, Савету Европе, нити у једној регионалној
организацији у свету, попут Арапске лиге, Организације исламске
конференције, Афричке уније или Организације америчких држава.Само дан
након једностраног проглашења независности Косова, ЕУ је 18. фебруара
практично озваничила "дупли стандард" за Србију, односно допустила право
на територијални интегритет свим државама, осим Србији у случају Косова
и Метохије.
У последњем параграфу текста закључака са тог састанка Савета министара
се истиче:
"Савет понавља приврженост ЕУ принципима Повеље УН-а и Хелсиншког
завршног акта, између осталог и принципима суверенитета и територијалног
интегритета и свих резолуција Савета безбедности. Подвлачи своје уверење
да, имајући у виду сукоб из 90-их и продужен период међународне
администрације под резолуцијом 1244, Косово представља 'јединствен
случај' који не доводи у питање ове принципе и резолуције".
У преводу са "еврократског" жаргона, то значи да је ЕУ привржена
територијалном интегритету свих држава сем Србије по питању Косова, јер
је то, према њој, "јединствен случај". Уз то, дупли стандард и
"јединственост" косовског случају се оправдавају формулацијама попут
"сукоба из 90-их" и "продуженог периода међународне администрације под
резолуцијом 1244", којима се, међутим, ништа не казује о природи сукоба,
нити о поменутој администрацији.
Успут, заборавља се чињеница да је 1998-1999. године - у време сукоба на
Косову - било у току укупно 40 сукоба у свету, сваки са више од 1.000
жртава. Ниједан од њих, сем Косова, није довео до сецесије. Такође,
продужена администрација је постојала у многим ситуацијама у свету,
између осталог у Источној Славонији после рата у Хрватској, где је
мисија УНТАЕС довела до реинтеграције те територије у Републику
Хрватску, а не до њеног отцепљења.
Француски шеф дипломатије, а сада председавајући Савета министара ЕУ,
Бернар Кушнер, изјавио је нешто касније да ЕУ "није имала избора". "Када
две заједнице не могу да разговарају, већ желе да разговарају само преко
оружја, онда је боље одвојити их", изјавио је тада Кушнер.
Шест месеци касније, у случају Јужне Осетије - где грузијска и осетијска
страна такође очигледно разговарају преко оружја - француско
председништво ЕУ је саопштило да се мора пронаћи решење које ће
гарантовати територијални интегритет Грузије.
Међу онима који су предочавали опасност од "двоструких аршина" је
професор међународног права на универзитету ВЛБ у Бриселу Бруно
Копјетерс, који се супроставио ставу ЕУ да је Косово "јединствен
случај". "ЕУ говори о јединственом случају на Косову, јер јој је
немогуће да тврди да има легитимни ауторитет да заобиђе принцип
територијалног интегритета у Европи", изјавио је пре неколико месеци
бриселски професор. Према њему, ЕУ би требало да има "исти аршин према
свим сличним случајевима у свету".
Његов колега, Дмитри Трењин из Карнегијеве фондације, оценио је да ће
"Косово постати један од симбола нових подела на глобалном нивоу".
"Из тог угла, период након Хладног рата се коначно завршава и улазимо у
нову еру ривалства великих сила, такозвану 'еру држава ривала'", рекао
је Трењин. Он је оценио да је "дан независности праћен слављем у
Приштини, али и у Сухумију у Абхазији, Ербилу у Курдистану или Тајпеху
на Тајвану", такође сепаратистичким регионима.
"Признавањем једностране независности Косова разбиће се табу … сви они
који теже независности у свету ће бити охрабрени чињеницом да све што им
остаје да ураде је да убеде Америку и Европу да је да њихова борба
праведна", истакао је Трењин.
Тигар у Сибиру
„Ахтисари:
Не независном Косову”. Тако је говорио 1999.
али је у међувремену НАТО срушио кредибилитет УН, преварио Русе и Србе, а
Космету подарио независност. Саркози сада као да незна да око проблема
Космета нису прошле никакве „године и године у преговорима уз посредништво
УН”, већ су се неке делегације Србије и Косова пар пута среле, више у
пролазу тек да се форма „преговора“ испуни.
Бројни „шта
ако” у историји обично се не користе на прави начин. Изјава председавајућег
Европске уније, француског председника Николе Саркозија на самиту у Бриселу
да „Косово не може бити преседан за Јужну Осетију и Абхазију, већ је то
посебан случај због тога што су се о њему годинама водили преговори уз
посредништво Уједињених нација и прошле су године и године у преговорима уз
посредништво УН пре него што смо одлучили да признамо независност Косова”.
Дакле, та изјава француског председника само је потврда да на Западу још
нису спремни да извуку било какве поуке из косовског „случаја”.
Уводник
лондонског „Тајмса” од 05. јуна 1999. године говори како је до мировног
споразума, којим је окончано НАТО бомбардовање Југославије, дошло „тек када
су руски и европски саговорници убедили САД да одустану од инсистирања на
праву косовских Албанаца да се отцепе од Србије и Југославије после
трогодишњег прелазног периода, као и да САД одустану од тога да НАТО има
искључиву политичку и војну контролу у југословенској покрајини Косово”.
Скоро
истовремено, Марти Ахтисари, тадашњи преговарач и посредник између Београда
и НАТО-а, у интервјуу немачком „Велту”, а који је пренела италијанска
„Република” од 07. јуна 1999. године, каже: „Основа свега, а самим тим и
основа мира на Косову јесте предуслов да Косово остане део Југославије
односно Србије”. Наслов интервјуа у „Републици” гласи „Ахтисари: Не
независном Косову”.
Тако је то
било 1999. године. У међувремену НАТО је срушио кредибилитет УН, преварио
Русе, преварио Србе и подарио Космету независност. Јер, нису око
проблема Космета прошле никакве „године и године у преговорима уз
посредништво УН”, како то тврди француски председник. Оно што се догађало у
Бечу нити је трајало годинама, нити су то били прави преговори о статусу
Космета. Албанска делегација унапред је заузела став да ништа осим
независности не долази у обзир, амерички председник Џорџ Буш усред тих
„преговора” у Бечу својим говором у Тирани обећао је Косову независност.
Мање-више и ЕУ се понашала на сличан начин.
И сада имамо
синтагму како су то били „годинама и годинама вођени преговори уз
посредништво УН после којих је призната независност Косова”. Саркозијева
формулација наводи на то да је Космет добио независност после успешног
посредовања УН и уз сагласност обе стране? Формулација која би била најмање
смешна да није потекла из службеног Париза.
Изјава
француског председника је далеко од искрености, она је део укупне
манипулације и прећуткивања не само већине медија на Западу, већ и
политичара када је Космет у питању. Суштина је у томе да се не говори о
грешкама у проценама, правим политичким и стратешким разлозима рата против
Југославије 1999. године.
На самиту
у Бриселу Русији је замерена „прекомерна употреба силе у Грузији”, упозорена
је и да се креће ка „самоизолацији”. Сличне реченице не тако давно упућиване
су и Србији.
Паралеле?
Иста игра, али друга рунда. С другим боксером. Чији премијер, у тишини и
осами Сибира, сада пеца и успављује тигрове.
Добар
пример праве самоизолације...
Текстове писали:
дописник Тањуга и
Мирослав Лазански
|