<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
    Политичке анализе 29. септембар 2008.

Предходна страна

За нову Јужну Америку: председници Венецуеле и Бразила Уго Чавес и Лула да Силва, као лидери неке нове Јужне Америке која је све даље од утицаја САД

Америка губи глобални утицај

Венецуелу и Бразил као и да не занима америчка финансијска криза. Чавес је отишао у Русију и Кину да испотписује нове инвестиционе уговоре, а бразилски председник Лула није ни кинуо, док капитал из Јапана, Кореје, САД, Скандинавије стиже у његову земљу

Знало се, све до сада: да кад се Америка закашље, Бразил одмах добија упалу плућа. Овога пута Лула да Силва, коме је популарност нарасла пропорционално наглом порасту броја упослених Бразилаца и смањењу инфлације на најниже историјске гране, пита се са чуђењем: „Која криза?“ Бразил, латиноамерички гигант, десета светска економија, није се ни загрцнуо. Напротив, здрав и чио, дише као да му ветрови са њујоршког Волстрита пуне плућа додатним кисеоником.

 

На Си-Ен-Ену бомбардују народ изјавама председничких кандидата о кризи на Волстриту, ко је за то крив и како ће се све поправити, а на каиш вести на дну екрана звони још једним алармом: звона звоне из Москве, где је председник нафтоносне Венецуеле Уго Чавес пред долазак у руску престоницу дао интервју. „Латинској Америци потребно је чврсто пријатељство са Русијом, како би се умањио амерички утицај и одржао мир у региону“, рекао је Чавес. Док ипозантна флота војних бродова са „Педром Гранде“ на челу (руски брод „Петар Велики“) спокојно плови ка карипским пријатељским лукама.

 

Усред грчевите недеље (најнервознијих дана још од кризе 1929), на њујоршкој берзи, рашчеречене овце у формалину, британског контроверзног уметника Демијена Херста, продале су се за 200 милиона долара, знатно скупље него што је то лицитирала кућа Сотби за продају уметнина. Најгалантнији Херстови купци на Менхетну били су Руси. Сотби је, пре него што је Херстова дела дао на продају, скокнуо до Њу Делхија, где је у предлицитацији добио неколико високих понуда. Више него што би иједан тајкун из Велике јабуке (Нјујорка) био спреман да уложи у овим несигурним временима.

Један трговац уметнинама објаснио је да је „Херст глобални уметник“ који одолева и пркоси „локалним економијама“. У локалце је убројао никог другог него… – Америку! „Да, тако је то, драги народе, сада је кеш на другим местима“, констатује у уводнику „Њујорк тајмса“ Роџер Коен. Из нових центара финансијске моћи (Бразил, Русија, Индија и Кина, скраћено се зову БРИК) није се чула ни реч охрабрења поводом америчке агоније. Додуше, Луис Инасио Лула да Силва (амерички медији нагло су се удостојили да упамте пуно име и презиме једног латиноамеричког председника), бразилски председник, не видећи никакву кризу у свом окружењу рекао је новинарима. А ако је има да за њу „питају Буша“. Хвала, председниче Лула. Бразил седи на 208 милијарди долара, сопствених резерви, па ће можда многи рећи да је Лулина лакомислена досетка оправдана. Ко је више размишљао о ратовима него о економији, нека сада разбија главу шта ће са финансијском кризом.

 

Руси долазе…

Коен ипак не верује да било ко може да дише пуним плућима док се Њујорк гуши у сопственом смогу. Ово јесте америчко масло, саздано на мантри да је држава глупа, а тржиште паметно, па је и одговорност да се из овог дебакла извуче пре свега на Американцима. Слаже се и са оценом да се свет променио последње деценије, и да је богатство трансферисано далеко од САД. Али нови центри нису прихватили одговорност, уздајући се да је ово још увек век Америке. Они су слободни јахачи без породичних обавеза. Стране банке имале су свој удео у овој кризи, а време је да сада помогну да се америчке финансијске институције опораве, сматра уводничар „Њујорк тајмса“.

 

Е господине Коен изгледа да погрешно размишљате. Амерички грађани нису баш изразили спремност да гуликожама (банкама) помогну да их поново још жешће огуле. Да је ово век Америке то мисле само Американци, док сви остали мисле да је ово век америчког силеџиства, а силеџијама ће ретко ко помоћи. Тачно је да су и стране банке имале удела у колапсу Волстрита, али колико видимо оне не банкротирају што значи да су водиле рачуна колики им је губер и нису се пружале више од тога.

 

На Коенов закључак да је време да се сада помогну америчке финансијске институције, тешко да ће неко позитивно одговорити. Шта је коме за шта време, то више нико и не зна, али Уго Чавес је одлучио да ове године не путује у Њујорк да тамо у екстериторијалној зони Уједињених нација истерује мак на конац са „ђавољим поданицима“ (како је пре неку годину радио, ступајући на говорницу после Џорџа Буша). Уместо тога, кренуо је на турнеју по Кини и Русији у којој је био и пре три месеца.

 

Од 2005. Венецуела је са Русијом склопила уговоре у вредности од четири милијарде долара. За узврат је добила борбене авионе „Сухој“, хеликоптере „Ми-17”, сто хиљада калашњикова… Разговара се и о руским подморницама, системима за противваздушну одбрану и додатним „Сухојима“. Све би то могло да се подмаже „новим енергетско-стратешким савезништвом“. Руски „Гаспром“ и „Лукоил“ потписали су споразум са венецуеланском државном нафтном компанијом „Петролеос де Венецуела“ да заједно истражују неколико резервоара у Ориноку, једном од најбогатијих налазишта још неискоришћеног црног злата на свету. Пет руских највећих нафтних компанија намерава да, удружене у конзорцијум, уложи 6,5 милијарди долара у рафинерију која би прерађивала венецуеланску сировину. То би овој латиноамеричкој земљи омогућило да се ослободи зависности од приватних америчких компанија „Мобила“ и „Шеврона“… А можда свих ових послова и милијарди на релација Венецуела – Русија не би ни било да је ово још увек век развојне а не силеџијске Америке. О томе нека размисле и Американци и Буш.

 

Сав новац оде у Бразил

Указује се и на мирнијег социјалисту, „античавесовског“ профила, бразилског председника Лулу, као на новог лидера целог региона. Највеће светске компаније селе се, према многим меродавним извештајима, у некадашњу земљу трећег света, тропски Бразил. Немачке челичане већ су склопиле мултимилијардерске уговоре, а производи ће се из Латинске Америке извозити на азијско тржиште. Светске грађевинске фирме убрзано граде станове за растућу средњу класу. Она се, мада није оболела од „запаљења плућа“ због америчке финансијске кризе, брзо заразила потрошачком грозницом тако типичном за Северну Америку. Усред панике на Менхетну, „Хјундаи“ из Јужне Кореје, „Сузуки“ из Јапана, „Вирлпул“ и „Шератон“ хотели из САД објавили су нове велике пројекте у Бразилу. Њима су се придружиле кинеске, португалске, скандинавске фирме…

 

То ипак не значи да је Бразил вакцинисан од глобалне заразе која је почела из њујоршког Волстрита. Водећи светски извозник гвожђа, шећера, соје и још неких сировина из Бразила зависе од глобалних цена, које су последњих недеља знатно опале. Све је могуће, кажу опрезнији финансијски стручњаци у Бразилу, али за сада, међутим, нико није ни кинуо. Док се у Америци стрижу овце, и то пред саме председничке изборе који би требало да преокрену пад свих акција, амерички „слободарски престиж“ и „морално вођство“, како се надају кандидати, морали би да се опораве заједно са акцијама на Волстриту.

 

Како сада бар ствари стоје до тога ће тешко доћи. Амерички „слободарски престиж“ је одавно постао иронија, „морално вођство“, бар досадашњег вођства тиче је на јако ниским гранама, а на излечење финансијске кризе и опоравак акција на Волстриту ће се по свој прилици доста причекати. Добар део ове финансијске кризе је и уследио „слободарског престижа“ и „моралног вођства“, како државног тако и оног из финансијских сектора.

 

„Слободарски престиж“ САД на делу

 

Венецуела протерује директора за Јужну Америку Хјуман рајтс воча Хозеа Мигуела Виванка, јер се меша у унутрашње ствари Венецуеле и каља достојанство венецуеланских установа, док Председник Бразила Лула упозорава САД да Бразил не жели да америчка Четврта флота буде у близини њених територијалних вода.

 

КАРАКАС - Венецуела је протерала директора за Америку Хјуман рајтс воча Хозеа Мигуела Виванка, саопштивши да је починио озбиљне прекршаје представљајући критички извештај о стању људских права у тој земљи. Виванко је протеран ноћас "зато што је починио озбиљне прекршаје", рекао је државној телевизији министар спољних послова Венецуеле Николас Мадуро. Виванко је јуче представио извештај Хјуман рајтс воча у којем се наводи да се стање људских права у Венецуели погоршало под председником Угом Чавезом. "Нећемо дозволити ниједном странцу да дође овде да каља достојанство" венецуеланских установа, рекао је Мадуро, додајући да је Виванко, који је из Чилеа, ушао у Венецуелу с туристичком визом и да мора да напусти земљу првим авионом. Шеф венецуеланске дипломатије такође је рекао да је Виванко "прекршио устав" и законе Венецуле.

 

БРАЗИЛИЈА - Бразилски председник Луиш Инасио Лула да Силва изјавио је данас да Бразил не жели да америчка Четврта флота буде у близини њене границе, где се налазе недавно откривена велика налазишта нафте. "Забринути смо јер је Четврта флота веома близу бразилске поморске границе и мислимо да нама та флота није пторебна", рекао је Лула на отворању нове нафтне платформе на југу земље. Бразил је недавно открио значајна налазишта нафте на југу и југоистоку земље. Лула је рекао да је Бразилу потребно да се "бразилска морнарица надгледа платформе". "Ми смо мирољубива земља, не говоримо о рату, говоримо о миру, не желимо конфликт, желимо развој", додао је бразилски председник. Четврта флота САД била је укинута за време Другог светског рата, па је опет формирана крајем априла за одржавање присуства у Карибима и Јужној Америци. САД негира било какав офанзивни карактер флоте, наводећи да је њен циљ хуманитаран, за мирновне акције или активности у борби против шверца дроге.

 

Српска политика

 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика