Предходна страна

Економски и политички системи које је Маркс инспирисао умрли су. Међутим, његова религија је велика црква која наставља да живи. Ових дана посећују је сви, па и западни лидери

Освета Карла Маркса

Ако америкчка што значи држава интервенише купујући акције банака, осигуравајућих друштва, великих предузећа да би их спасла од банкротства она постаје и власник истих. А шта је онда социјализам или комунизам?

Тај систем смо до скора имали у многим земљама, а који је запад свим силама желело да сруши. Да све ово до сада није можда била само превара како би богатији и јачи опљачкали сиромашније.

Као систем владавине, комунизам је умро. Као систему идеја, по свему судећи, будућност му је сигурна, јер од једног до другог краха финансијска меморија износи у просеку око десет година. Наиме, после слома Волстрита Америка улази у рецесију, грађани САД више неће моћи да живе од прекомерне потрошње коју финансира трговачки дефицит. Мораће да се навикну на нижи стандард, без обзира на систем заштите какав су синдикалне организације и пензионо осигурање. Џорџ Буш оставља Америку видно ослабљеног положаја у светској привреди, заправо америчка је привреда смртно рањена.

Годинама је економски рецепт Америке за пријатеље и за непријатеље у својој доследности деловао готово као мантра: препустите то тржишту. Државна интервенција није била у моди, субвенције нису имале никакве шансе, управљање треба да буде ограничено, трговина треба да буде слободна, регулисање треба да буде минимално. Вашингтон је проповедао јеванђеље слободног тржишта, капитализму је дозвољено да необуздано делује, над банкама као изузетно рањивим институцијама које су способне да направе пустош, а сада су то и доказале, није постојао одговарајући надзор.

Дакле, читава ствар је кренула низбрдо са тенденцијом додатног погоршања. Истина, могући су краткотрајни успони, али не дужег века, иако, наравно, берзе нису и једини показатељ привредног здравља. Заправо, економски циклуси су чудна ствар. У једном смислу, сви су они исти: економија се креће и узлазном и силазном путањом. Али у другом смислу, сви се они разликују: облик, време, сектори и земље који бивају погођени сваки пут су другачији. Далекосежна либерализација међународних токова капитала претворила је овај сектор у прву истинску глобализовану област светске привреде. Према неолибералној теорији, то је морало да доведе до пораста просперитета, а у пракси је одатле настала светска економска криза. Главни ефекат ослобађања глобалних токова капитала свих окова био је тај да су огромне суме шпекулативног новца краткорочно размењиване међу националним економијама.Све је то довело до тога да се неолиберални концепти, који су обележили светску привреду, данас нађу на мети критике. Ако је и часопис „Њусвик“ још 1998. године – цитирајући британског економисту Џона Вилијамсона и професора са Колумбија универзитета Јадиша Багиратија, који су оштро критиковали корист од глобалне либерализације капитала – предвидео да ће се глобализација завршити светском револуцијом марксистичког типа, а при томе сигурно није баш неко борбено гласило радничке класе, онда све оно што се догађа ових дана и није неко велико изненађење. Америка је добила упалу плућа, Европа покушава да не оболи, Карл Маркс се вероватно слатко смеје на оном свету.

Да ли је он то све, на неки начин, предвидео? Ако одбацимо комунизам какав је и као теорија и као пракса постојао у државама источне Европе, некада у Кини, а данас у Северној Кореји, онда пак не треба у свему одбацити Маркса. Наиме, већина ствари о којима је Маркс мислио, или је заиста мислио, или је вероватно мислио, или је највероватније мислио, постале су у међувремену постулати о којима се на адекватан начин расправљало и расправља. У анкети Би-Би-Сија 1999. године Карл Маркс је проглашен „највећим мислиоцем“, Ајнштајн је на другом месту, Њутн и Дарвин на трећем, односно на четвртом.

„Иако су диктатуре у 20. веку извитопериле Марксове идеје“, каже се у извештају Би-Би-Сија, „његов рад као филозофа, социјалног научника, историчара и револуционара данашњи стручњаци цене“.

Професор економије на Лондонској економској школи Мегхнад Десаи тврди „да је Маркс био погрешно схваћен и да је овај велики човек био у праву у погледу много већег броја ствари него што му се признаје“. Слично тврди и Џонатан Вулф, професор на Универзитетском колеџу у Лондону.

Маркс је себе, пре свега, сматрао економистом и неки аспекти његове мисли у том домену заиста су импресивни.Деветнаести век био је ера глобализације, Маркс је био само један од многих који су то приметили.Убрзавање глобалне интеграције током протеклих 30 година само је резимирање тренда који је био снажно присутан и у време Марксовог живота и који је прекинут 1914. године. Маркс је добро предвидео застрашујућу производну моћ капитализма, али је тешко погрешио у вези са класном борбом. Класни рат је завршен, уколико је икада и постојао. У данашњим демократијама – ко бира ко ће владати и колико дуго ће владати? Ко говори владама како ће бити регулисане компаније? Ко је на крају власник компаније? Радници?

Заправо, Маркс је највише грешио тамо где је то било најважније. Главна замерка његових критичара јесте да ни у „Манифесту“, нити у било ком другом делу, није описао како ће функционисати комунизам који је он прорицао.

Антиглобализам се прикладно описује као секуларна религија. То важи и за марксизам: комплетна вера са пророком, светим књигама и обећањем раја. Економски и политички системи које је Маркс инспирисао умрли су. Међутим, његова религија је велика црква која наставља да живи. Ових дана посећују је лидери Запада...

Марксов Капитал постао бестселер

Две деценије од пада Берлинског зида, у бившој источној Немачкој се захваљујући глобалној финансијској кризи у центру пажње јавности поново нашао оснивач комунизма Карл Маркс.

Марксов "Капитал", критичка анализа капитализма објављена 1867. године, враћен је из заборава и постао бестселер издавачке куће "Карл Диц Верлаг". "Сви су мислили да никада више неће бити потражње за 'Капиталом'", изјавио је Ројтерсу Јерн Шитрумпф, директор те издавачке куће која је ове године до сада продала 1.500 примерака књиге, три пута више од укупног броја продатог прошле године.

"Чак и банкари и менаџери сада читају 'Капитал' како би схватили шта су нам учинили. Маркс је сада дефинитивно 'ин'", рекао је Шитрумпф.

Популарност Марксових дела само је одраз ширег отпора против капитализма који и данас деле многи становници источног дела Немачке, бивше комунистичке Немачке демократске републике.
Недавно истраживање јавног мњења само је потврдило такве претпоставке, утврдивши да 52 одсто источних Немаца сматра слободно тржиште "неодговарајућим", а да 43 одсто радије прижељкује социјализам од капитализма. Незапосленост у бившем комунистичком делу Немачке достиже стопу од 14 одсто, што је дупло више него на богатом Западу, а зараде су значајно ниже.

После уједињења земље нестали су милиони радних места, пошто су многе источне погоне купили, а затим затворили, западни конкуренти.

Источни Немци полагали су велике наде у слободно тржиште и просперитет који им је обећавао некадашњи канцелар Хелмут Кол, али се тај део Немачке, са изузетком појединих делова Берлина, Лајпцига и Балтичке обале, и данас носи са високом незапосленошћу и одливом становништва.

  Штампа