Не подлежем притисцима

Књига „Лична карта Сребренице“ће бити штампана и на холандском, јер су Холанђани били одговорни за ову некадашњу „заштићену зону“. Истина о Сребреници јако смета Србофобима Холбруку и Педи Ешдауну, али и многима у Србији, па стога чине све да се она не чује!

Али, узалуд! Миливоје-Бата Иванишевић, аутор капиталног дела „Лична карта Сребренице“ ускоро ће објавити издање и на холандском језику!

Холанђани су, подсетимо, били одговорни за ову некадашњу „заштићену зону“ из које су муслимани година излазили и чинили покоље над српским становништвом у околним селима.

- У Србији некима смета истина да у Сребреници није било злочина и геноцида над муслиманским становништвом. То је јако тужно, не схватам оне који се радују и ликују због оптужби над нашим народом. Убеђен сам да је то исто друштво који подржава муслиманске зликовце Насера Орића и и Расима Делића. То су исти они који подржавају муслиманске злочине, а Србима оспоравају право да докажу да нису криви - каже Иванишевић за наш лист.

Коментаришући недавну промоцију своје књиге на нишком Правном факултету коју су покушале да спрече поједине невладине организације, Иванишевић каже да је књига већ промовисана у многим градовима у Србији и Српској и да ће представљање бити настављено.

- Не брину ме претње и притисци! Напротив, желим да се чује истина о Сребреници. Већ имамо седам-осам понуда за промоцију и издавач на томе инсистира. Такође, ускоро ће бити штампана и ново издање на српском и енглеском језику. Посебно ме радује што су за књигу заинтересовани Холанђани, јер је и њима стало да чују шта Срби имају да кажу - истиче Иванишевић, и подсећа да у књизи сами Холанђани доказују да Срби у Сребреници нису починили злочине.

Књига „Лична карта Сребренице“ у којој аутор документовано наводи да у Сребреници није почињен геноцид над муслиманима, подсетимо, прошле године је објављена као специјални додатак Гласа јавности.

Иванишевић подсећа да циљ сребреничке војничке операције јула 1995. године познате и планиране у Дринском корпусу Војске Републике Српске (ВРС) као „Криваја 95“ није био изгон муслиманске војске, а поготово не цивила.

„То потврђују не само изјаве и сведочења протагониста, већ и сва расположива документа, поготово наређења команди, Дринског корпуса и Главног штаба ВРС. Нигде не постоји наређење да се заузме Сребреница“, наводи се у књизи.

Иванишевић пише да је то закључак који је дао и холандски Краљевски институт за ратну документацију (РИОД) а исто мишљење изнео је и Жан Рене Руез, главни истражитељ Хашког трибунала за Сребреницу.

Петар Пашић

У Сребреници није било геноцида

Број убијених муслимана у Сребреници није 8.000, већ 700, тврди Американац Филип Корвин, који је као изасланик специјалног представника Генералног секретара УН био координатор УН-а за цивилна питања у БиХ, од пролећа до лета 1995. године.

Скупови нису забрањени

- Правни факултет у Нишу није организовао промоцију, а није је ни одобрио, тако да нисам могла да забраним оно што нисмо одобрили. На нашем факултету постоји више студентских организација, које окупљају студенте различитих политичких уверења. Они одржавају различите скупове, воде дебате о разним темама, што сматрамо плурализмом који постоји и у читавом друштву. Наша пракса и традиција је да скупове студентских организација не забрањујемо. Наравно, при том се мора водити рачуна да се на њима не промовишу фашистичке и сличне идеје, или крше Устав и закони - рекла је декан Правног факултета у Нишу Невена Петрушић.

Корвин наглашава да је преувеличан и број несталих муслимана и оцењује да све то показује да су званични извештаји о геноциду чисто политичке природе.

- Разлика између 700 и уобичајено помињаних 8.000 није бројчана - она је политичка - рекао је Корвин у интервјуу за немачки лист "Југе велт".

Он, такође, сматра да Радован Караџић у Хагу не може да очекује фер суђење и да ће бити оптужен да је учествовао у завери и геноциду.

- На основу личног искуства и контаката са босанским Србима, укључујући и Караџића, могу да кажем само то да сам убеђен да је питање код босанских Срба било да заштите Србе, а не да убијају муслимане или Хрвате - уверен је бивши представник УН-а.

Холанђани праве фонд

Пре неколико недеља Караџићев тим су контактирали бивши војници, припадници холандског батаљона који је био задужен за чување Сребренице, нудећи да у Хагу сведоче у корист бившег лидера босанских Срба. Миливоје Иванишевић каже да су у редовним контактима и да Холанђани раде на формирању фонда уз чију помоћ би се организовала истраживања о страдању Срба у БиХ, и који би "покрио" трошкове њиховог сведочења.

Члан тима за одбрану Радована Караџића Миливоје Иванишевић каже да Филип Корвин припада све већој групи бивших представника УН-а и Унпрофора који после престанка својих функција сведоче о истини, а не о политичким интересима организација од којих су примали плату.

- Корвин је написао и књигу "Сећање на лето у Босни 1995. године" и са својим ставовима који иду у корист истине, није усамљен. Имамо и тзв. сребреничку групу у Америци у којој су Едвард Херман, један од најближих сарадника чувеног Ноама Чомског, па је ту и професорка и публицисткиња Дајан Џонстон, па Џорџ Богданић, аутор филма "Југославија - рат који се могао избећи". И у Немачкој постоји група интелектуалаца која заговара истину о Сребреници, али, нажалост нису довољне чињенице да би се променила политика западних сила - наводи саговорник "Вести".

Иванишевић није могао да потврди да ли ће Корвин бити сведок одбране Радована Караџића.

- Сви они налазе се на листи потенцијалних сведока, али је рано о сведоцима одбране још говорити. Прво, не знамо ни оптужницу, а док тужилаштво заврши са својим сведоцима проћи ће најмање две године - каже Иванишевић.

Србофобија Холбрука и Ешдауна

Филип Корвин оптужио је да се истини о догађајима у Сребреници испречила србофобија, те да су Ричард Холбрук и Педи Ешдаун искористили рат у бившој Југославији да изграде своје каријере. Он сматра да се догађаји 11. јула 1995. године у Сребреници морају посматрати као део шире трагедије и да не смеју бити издвојени из тог контекста.

- Они који то чине, очигледно имају намеру да изврну ствари на штету једне од зараћених страна. То што се десило у Сребреници није био масакр над муслиманима, већ низ крвавих напада и контранапада током три године и ескалације у 1995. години - каже Корвин.

Сребреница како „димна завеса“

Операција Сребреница је замишљена како „димна завеса“ од које се неће моћи да види геноцид над сарајевским Србима, етничком чишћењу и осталим злочинима над Србима, како у Босни и Херцеговини тако и у Хрватској

Стара пријатељства се не заборављају Харис Силаџић и Ричард Холбрук

Највећа замјерка Милошевићу, а нешто мало и Караџићу огледа се у томе што на самом почетку рата нису са елитним српским јединицама заузели Сарајево, Мостар и остале веће градове у Босни и Херцеговини. Тако би рат био обустављен у самом почетку јер сви ратови се завршавају преговорима али и војним победама. Пошто се преговорима у том моменту ништа није могло постићи, због инструкција које су са запада стизале Хрватима и Муслиманима да ниједну солуцију не прихватају, то се морало завршити ударом импресивне силе. Србија је имала војних снага за брзу и ефикасну војну победу али Милошевић, као одлучујући фактор, те ефекте брзе војне победе није на време схватио. Тако је упао у замку запада рата ниског интензитета што је запад и хтео. Два пута су биле артиљеријске припреме за ту акцију заузимања Сарајева 1993. и 1994. године, Али до ње није дошло јер Милошевић није издао такво наређење.

У том периоду су дате информације појединих часних официра СФОР-а да је у Сарајеву већ убијено или нестало на десетине хиљада Срба. Злочини над Србима и другим грађанима Сарајева који су остали у граду под контролом Алије Изетбеговића, никако нису одговарали Американцима са аспекта већ пласиране пропаганде о Србима као злочинцима и кривцима за ратове на просторима Југославије.

Да би се та ужасна слика страдања сарајевских Срба избрисала западни моћници су активирали Сребреницу. Собзиром да су муслимани и у околини Сребренице почини велике злочине над искључиво цивилним становништвом запад је прихватио да се та енклава очисти од наоружаних муслимана унапред припремајући замку „сребреничког геноцида“ Тако је одмах по завршетку операције Сребреница почела да ради западна пропагандна машинерија о страшном „геноциду“ у Сребреници чија је цифра побијених муслимана стално увећавана а све са циљем да се један стварни геноцид над сарајевским Србима потпуно покрије велом тајне.

О сарајевском геноциду над Србима се и даље ћути Та трагична истина се до сада ни у једном облику се није појавила пред хашким судом а зачуђује да ни један хашки оптуженик суду и светској јавности није указао на то. Зашто?

Караџић и Младић су већ унапред оглашени кривима, а о Србима је већ створена слика геноцидног народа и такву слику не треба мењати. Може се само нијансирати али што црњим бојама. Експерти посебно наглашавају да је најбоље да чине сами Срби и решење је нађено у антисрпским невладиним организацијама које то за сада одлично обављају.

Како видимо, многи савјетодавци и светски експерти сугеришу тужиоцима Хага, да се само држе злочина у Сребреници. Сарајево никако не помињати а и ако се случајно помене судије по задатку одмах реагују, да то излази из контекста оптужнице. Одбрана од тако укрштене завере ћутања о сарајевским жртвама превазилази било ког појединца или хашког оптуженика који би откривање те истине покренуо. То ју улога државе, али ми такву државу немамо, или бар не руководство које би ту истину желело да прикаже светској јавности а и хашком трибуналу.

Текст припремила

Редакција Српске политике

Предходна страна

Штампа