Предходна страна

Власти у Београду више не сматрају за потребно да крију незадовољство политиком двоструких стандарда коју Запад спроводи у погледу Косова и интеграције Србије у ЕУ

Вријеме је да се каже - доста је

Вук Јеремић говори оно што Тадић мисли, па тренутно имамо једну прилично чудну ситуацију? Тадић је изгледа на крају ипак, као и Ђинђић, схватио „да се на издаји не може градити будућност земље“. После овог сазнања и наведене изјаве Ђинђић је убијен, а како ће се Тадићева одисеја завршити видећемо.

БЕОГРАД - Дан након што је у Бриселу представљен извјештај Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама, званичници у Београду затражили су одмрзавање Прелазног трговинског споразума (ССП) с ЕУ.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић позвао је Европску унију да одмрзавање Прелазног трговинског споразума са Србијом омогући до краја године. "Хајде да се отарасимо додатног условљавања и да одмрзнемо Прелазни трговински споразум до краја ове године, да 2009. ставимо Србију на „белу шенгенску листу“ и да то постане година када ћемо добити званичан статус кандидата", - рекао је Јеремић. Шеф србијанске дипломатије позвао је ЕУ да помогне Србији на путу ка чланству у тој организацији, истакавши да Србија у својој историји "није имала владу која је била више проевропска од ове садашње".

Јеремић је указао да Србија у процесу придруживања ЕУ нема једнак третман као остале државе и позвао на прекидање такве праксе.

"Време је да се каже што је доста - доста је. Србија се заиста суочава с јединственим изазовима и, верујте ми, ми смо у потпуности тога свесни. Али, изгледа да поједине земље уместо да нам помогну да их превазиђемо стављају пред нас нове препреке", - рекао је Јеремић.

Потпредсједник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изразио је уверење да ће Србија до краја 2009. године добити статус кандидата за чланство у ЕУ и да ће бити стављена на "бијелу Шенген листу". Ђелић је указао да је европски комесар Оли Рен на представљању извјештаја Комисије о напретку Србије, у сриједу, јасно рекао да је кандидатура за чланство 2009. могућа ако Србија настави реформе и заврши сарадњу с Хашким трибуналом. Он је навео и да је јасно да то зависи од завршетка сарадње с Хагом која се своди на хапшење оптуженог Ратка Младића и његово изручење Хашком трибуналу.

"Проналажење једног човека није лака ствар. Има ту многих непредвиђених елемената. Стога није фер за нашу земљу и није корисно да се чека тај догађај да се одмрзне Споразум о стабилизацији и придруживању", рекао је Ђелић и изразио уверење да ће европски партнери то имати у виду. Он је подсјетио да је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц у септембру казао да Влада Србије жели да заврши хашку причу.

Ђелић је најавио да ће, упркос критикама, наставити да говори о роковима у процесу европских интеграција, јер су рокови "притисак за администрацију да уради оно што мора за наше грађане". „Али датуми су и обавеза Европљана. Да нисмо толико говорили о статусу кандидата и о визама, не бисмо данас добили те датуме", - казао је Ђелић.

Осврћући се на извјештај Комисије, он је рекао да је тај документ показао да је мањак закона "уско грло интеграција", али да очекује да ће се та слика промијенити јер је парламент деблокиран. Ђелић је навео да је 2008. била веома тешка година за Србију, због председничких и парламентарних избора који су били "тешки", али и због једностраног проглашења независности Косова.

Такође је подвукао да прихватање ЕУЛЕКС-а на Косову није услов за Србију за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ. "Србија није против мисије ЕУЛЕКС-а на Косову, уколико она буде статусно неутрална", закључио је Ђелић, подсјећајући да међу земљама ЕУ има и оних које нису признале независност Косова.

Чијем стрпљењу је дошао крај?

Свој извештај из Београда наш колега из агенције ИТАР-ТАСС започео је речима: Власти у Београду више не сматрају за потребно да крију незадовољство политиком двоструких стандарда коју Запад спроводи у погледу Косова и интеграције Србије у ЕУ

Заиста, ако анализирамо два последња наступа министра спољних послова Вука Јеремића, ствара се утисак да је стрпљење Србије при крају.

Прва ласта био је свакако објављени у четвртак интервју министра недељнику „Време“, где је доста оштро било примећено да ће у случају да Запад стави Београд пред избор, - ЕУ или Косово, бити речено „не“ било чему што представља кршење нашег демократског поретка. Зашто оштро? Па зато што, бар формално, још нико на Западу не говори да је признавање Косова услов за ступање Србије у ЕУ. Али све учесталији наговештаји да би било добро испољити већу кооперативност око размештања Еулекса на Косову, који прате апсолутно све преговоре о европским перспективама Србије, Јеремић је очигледно протумачио као уцену.

А затим је уследио његов наступ на скупу „Србија и ЕУ – јачање европске перспективе“, где је Јеремић говорио језиком не власти, већ опозиције. „Време је да се каже, - што је доста, доста је!“, - изјавио је министар и упркос свом статусу детаљно испричао о свим закулисним дешавањима последњих седмица. Дипломате ретко износе у јавност проблеме са којима се суочавају током разних преговора које воде, али је Јеремић имао храбрости не само да све исприча, већ и да искаже свој однос према овим догађајима.

Дакле, поводом захтева Европске уније да се генерал Ратко Младић лоцира и изручи Хашком трибуналу, министар подсећа да нема чврстих доказа да се Младић крије у Србији. Затим је Јеремић говорио о признавању независности Косова од стране Црне Горе и Македоније и потврдио да се све одвијало под тешким притиском и било праћено захтевом према Србији да се понаша као да се ништа није догодило. И, најзад, констатација да би неки чак желели да још један од услова за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ за Србију буде признавање Косова.

До сада некако није баш било уобичајено да се тако отворено говори о оним условима које Европа заиста испоставља Србији за чланство. Па ипак, како спојити истовремено изражавање жеље да се не омета размештање Еулекса на целој територији јужне српске покрајине са намером Немачке, - земље-оснивача поменуте мисије, - да издвоји 7 милиона евра за финансирање безбедносних снага Косова? Или захтев да Србија развија добросуседске односе са Косовом као услов за ступање у ЕУ, који је министар спољних послова Велике Британије пропратио репликом да у Београд долази као „пријатељ Србије“?

Очигледно да су ови пријатељски загрљаји, који више потсећају на менгеле, постали она кап која је прелила чашу стрпљења младог министра спољних послова Србије. Али ја уопште нисам сигурна да његове ставове деле и други представници власти Србије. Сетимо се, рецимо, наступа председника Тадића на црногорској телевизији, када је једноставно дезавуисао Јеремића изјавом да није спреман да понови оцену да је црногорско признавање независности Косова, - нож у леђа Србији. Поред тога, Јеремић остаје једини представник владе који се усудио да критикује Европску унију. Остали се за сада придржавају оне да се „патриотизам не може сипати у трактор“, па стога не би требало иритирати европску бирократију.

А у међувремену Европски парламент разматра нацрт резолуције у којем црно на бело пише да противљење владе Србије Еулексу није спојиво са тежњама Србије за чланством у ЕУ. Сем тога, такође тамо, могу се чути захтеви да се на Србију изврши притисак да прихвати реалност, односно да призна Косово.

Ако све ово није став председника Тадића, полазећи од свега поменутог, јавља се мисао да ће се председник Тадић ускоро наћи пред још једним тешким избором, - или Јеремић, или европска будућност Србије.  

Оштре речи или само прашина за домаћу употребу

Јуче је министар спољних послова Вук Јеремић предложио западним партнерима да се односе према његовој земљи исто тако као и према другим државама региона и да се одрекну постављања додатних услова за пријем Србије у ЕУ. Србија никада у својој новијој историји није имала више проевропски расположену администрацију, него за председниковања Бориса Тадића. Искрсава питање: зашто брзо не напредује путем у правцу Европе? – изјавио је шеф српске дипломатије на конференцији „Србија и ЕУ“ у Београду. По његовом мишљењу, према Србији се односи другачије, него према другим земљама које се надају чланству у ЕУ. Релативно недавно је њен пријем у ЕУ био условљен изручењем генерала Ратка Младића Хашком трибуналу. При томе, нема веродостојних доказа да се Младић крије управо у Србији.

Пошто су Црна Гора и Македонија под снажним притиском признале Косово, од Србије је захтевано да се понаша тако као да се ништа није десило. Неки чак желе да признање Косова буде још један услов под којим Србија може добити статус кандидаткиње за ЕУ. Дошло је време да кажемо - доста - рекао је Вук Јеремић. Према његовим речима, Србија се суочава са глобалним изазовима, али утисак је да, уместо тога да јој помогне да их савлада, неко ствара за њу нове и нове препреке. Министар је предложио Бриселу да до краја о. г. деблокира примену Прелазног трговинског споразума и да 2009. године пружи Србији статус кандидаткиње за чланство у ЕУ и да је преведе на безвизни режим. Долази, дакле, тренутак истине. Међутим, остаје отворено питање колико далеко данашња српска елита може отићи у конфликту са Западом који намерава да учини све да Београд призна независност Космета.

Слабо лобирање

Представници српских власти закључили су уговор са америчком компанијом „30 Point Strategies“ аса циљем размештања информативних материјала о Србији у утицајним прекоокеанским издањима. Цена услуга износи 50 хиљада долара месечно – саопштила је београдска „Политика“ у петак. Сходно уговору, фирма треба да се бави ширењем информација о развоју српске економије и туристичке гране, напорима земље за приступање ЕУ и достигнућима у хватању лица оптужених за ратне злочине – пише у дневнику уз позивање на америчке изворе.

Сматра се су медији у САД мало информисани о српском руководству које је окренуто лицем према Западу, као и о владиној политици. Међу медијима у којима ће се појављивати материјали о Србији наводе се листови „Њујорк тајмс“, „Вол стрит џорнел“, „Чикаго трибјун“ „Атланта Џорнел-Цонститутион“, часопис „Фортуне“ и ТВ-шоу нас каналу ПБС. „Политика“ подсећа да је сада на снази уговор између српске стране и америчког БГР-холдинга, познатог и под називом „Barbour Griffith and Rogers“. Према овом документу потписаном у јулу 2006. Србија плаћа 60 хиљада долара годишње за услуге лобирања. Према подацима издања, званични Београд је крајње незадовољан квалитетом рада ове компаније уговор са којом истиче у јануару идуће године.

„Бета“ и „ИТАР-ТАСС“

  Штампа