Колико ће то
што је полуцрнац, са средњим муслиманским именом, новом председнику
Америке сметати или олакшати посао у вођењу тако моћне зеље. Прву победу
је остварио, убрзо ће мо имати прилике да видимо остало.
Црнац у Белој кући
Победник на председничким изборима у САД Барак Обама изјавио је јуче у
говору у Чикагу да је промена дошла у Америку и позвао Американце да се
уједине пред изазовима.
 "Да
ли још постоји још неко ко сумња да је у САД све могуће; ко се још пита
да ли је сан наших оснивача и даље жив; ко још сумња у у моћ наше
демократије.
Ова ноћ
је ваш одговор", поручио је Обама пред 120.000 одушевљених присталица
које су му клицале у парку у Чикагу.
Будући први црни председник САД је оценио да је одговор у редовима оних
који су гласали јуче - "Американаца који су послали поруку свету да
никада нисмо били збирка црвених (републиканских) држава и плавих
(демократских) држава: ми смо, и увек ћемо бити, Сједињене Америчке
Државе". "Пут пред нама ће бити дугачак. Наш успон ће бити стрм. Можда
нећемо стићи тамо за једну годину или чак за један мандат, али Америко,
никада нисам био испуњенији надом него ноћас да ћемо стићи тамо", рекао
је Обама пред 120.000 присталица.
Обама је рекао да је разговарао са ривалом, републиканцем Џоном
Мекејном, "храбрим и несебичним" човеком који много воли своју земљу и
који је много за њу жртвовао. "Честитам њему и гувернерки (Сари) Пејлин
(кандидаткињи републиканаца за потпредседника САД) на свему што су
постигли", рекао је 44. председник САД и позвао своје ривале на сарадњу.
Док је Обама од стана у Чикагу аутомобилом путовао до парка, становници
су излазили на улице и у дугом низу га поздрављали, аплаудирали и
узвикивали. Централни чикашки парк - симболично место где је Обама
одржао говор, био је 1968. године поприште напада полиције на антиратни
протест током бурне Конвенције Демократске странке.
Обама
освојио 52 одсто гласова
Демократски кандидат на америчким председничким изборима Барак Обама
освојио је 52 одсто гласова на националном нивоу, док је републиканац
Џон Мекејн добио 46 одсто, јавили су амерички медији. То је први пут да
демократски кандидат добије толику већину гласова од победе Џимија
Картера 1976. године, а Обама је остварио најбољи резултат од 1964.
године, када је победио Линдон Џонсон.
ИЗЈАВА НЕДЕЉЕ
Италијански председник Берлоскони:
„Обама је леп, млад и мало
преплануо“
|
Обама је добио 62,8 милиона гласова, а Мекејн 55,78 милиона, пренела је
тевевизија Ен-Би-Си. Фокс њуз је јавио да је демократа добио 62,95, а
републиканац 55,75 милиона гласова. На изборе је изашло скоро две
трећине уписаних бирача, укупно 64,1 одсто, рекао је Мајкл Мекдоналд са
универзитета "Џорџ Мејсон". Он је нагласио да толика излазност није
забележена још од 1908. године.
Након саопштавања резултата из 48 савезних држава и Колумбија дистрикта
(Вашингтона), Барак Обама је добио 349 електорских гласова, а Мекејн
163. За победу је било потребно 270 од 538 електорских гласова.
Резултати избора у државама Мисури и Северна Каролина су још увек
превише тесни да би победник био познат.
У САД је могуће да кандидат освоји већи број гласова а не буде изабран
за председника. То се последњи пут догодило 2000. демократи Алу Гору,
који је изгубио од Џорџа Буша, иако је укупно имао већу подршку гласача,
али не и довољно електорских гласова.
Прва црна дама Америке
 Мишел
Обама (44) истиче да не жели да има директну улогу у кројењу политике у
Обаминој администрацији. "Мој први посао је да наставим да будем прва
мама", рекла је Мишел у интервјуу једном недељнику, мислећи на ћерке
Малиу (10) и Сашу (7). Додала је да би желела да се посвети питању жена
које балансирају између посла и породице, и потребама породица војних
лица. Свом супругу могла би да буде, каже, само неформални саветник, као
што је била и током предизборне кампање.
Мишел Обама, манекенског стаса, висока 182 центиметра, одрасла је у
радничком крају у јужном делу Чикага где је похађала државну школу.
Често, како наводи Ројтерс, говори о свом оцу који је радио за градски
јавни водовод и о вредностима које су јој улили родитељи. Након што је,
уз помоћ стипендија, завршила елитне универзитете Принстон и правни
факултет на Харварду, Мишел је радила у адвокатској канцеларији и у
кабинету градоначелника Чикага.
Њен последњи посао био је место потпредседнице Универзитетске болнице у
Чикагу, где је зарађивала више од свог мужа. Иако је породица Обама сада
добростојећа, делимично захваљујући тантијемама од Обамине две књиге,
Мишел истиче вредности које је научила док је одрастала.
"Када одрасташ у кући у којој имаш љубав и сигурност, и особе које се
жртвују за тебе, имаш обавезу да нешто вратиш. Зато је друштвено
користан рад толико велики део мог живота".
Барак Обама описује своју супругу као "стену", извор снаге и благог
критичара који га држи чврсто на земљи. Њихови јавни изливи нежности и
њен смисао за моду - појављивала се у часописима као што су Вог и Есенсе
- доприносе и младалачком имиџу новог председника.
Магазин Пипл недавно је уврстио Мишел на листу десет најлепше одевених
жена, уз образложење: "Политика је можда суровија него икада, али
госпођа Обама напредује кроз кампању са самопоуздањем, са изгледом без
грешке који подсећа на једну бившу прву даму, Жаклину Кенеди".
У веома хваљеном говору на завршној Демократској националној конвенцији
Мишел је поделила са присутнима детаље из брачног живота и рекла да њен
муж представља типичне америчке вредности.
"Оно што је на мене оставило утисак када сам упознала Барака је да је,
иако је имао то смешно име, и одрастао на другом крају континента - на
Хавајима, његова породица толико слична мојој", рекла је Мишел. "Њега су
одгајили бака и дека који су били радни људи као и моји родитељи, и
самохрана мајка која се борила да плати рачуне баш као и ми".
Мишел се после тог говора на конвенцији повукла изван центра пажње, мада
је и на предизборним скуповима за свог супруга на којима је била, и сама
привлачила велики број присталица. Њена изјава изречена у фебруару, када
се Обама још борио да добије номинацију демократа, изазвала је велику
контроверзу. "Први пут од када сам одрасла заиста сам поносна на своју
земљу", рекла је она тада на скупу у Висконсину. "И то не само зато што
је Барак толико успео, него што мислим да су људи жељни промена".
Конзервативци су је одмах критиковали као недовољно патриотску, а те
оптужбе разљутиле су Афроамериканце који су оценили да им се намеће виши
стандард патриотизма. Отпор расној неправди, рекли су, често се
приказује као непатриотски.
Мишел Обама је од тада провела време у пружању подршке породицама
америчких војника који се боре у Ираку и Авганистану. На једном скупу у
Денверу Мишел Обама је изјавила:
"Ми не бисмо стигли до овог тренутка у нашој историји без свих вас јер
се нешто чудесно догодило ове године. То нешто је ново и веома важно. И
ја сам поносна на своју земљу и на свог супруга".
Шеф Обаминог кабинета члан српског кокуса
 Конгресмен
из Илиноиса Рам Емануел који би могао бити шеф кабинета новог америчког
председника Барака Обаме у Белој кући члан је Српског кокуса у америчком
Конгресу од његовог оснивања.
Српски кокус у америчком Конгресу основан је у септембру 2004. са циљем
да допринесе бољем разумевању прилика у Србији и унапређењу односа и
историјских веза Србије и САД, а Емануел је заједно са републиканцем
Деном Бартоном изабран за копредседавајућег.
Објашњавајући разлоге за улазак у српски кокус Емануел је тада рекао да
"у време транзиције у Србији САД треба да одржавају снажно савезништво
са демократским снагама" и да треба да "предводе међународну заједницу у
подршци Србији која настоји да стабилизује своју младу власт".
Рам Емануел био је и предлагач или коиницијатор више резолуција које се
односе на Србију, као што су резолуција којом се одаје почаст убијеном
српском премијеру Зирану Ђинђићу или резолуција којом се осуђује етничко
насиље на Косову. Конгресмен из Чикага Рам Емануел коме је, како су
пренеле агенције, Обама понудио место шефа кабинета у Белој кући само
неколико сати након изборне победе, рангиран је као четврти човек по
важности у својој странци.
Због упорности, чврстине и оданости партији међу колегама је познат и
као "Рамбо" или "страначки питбул".
Од 1993. до 1998. био је саветник председника САД Била Клинтона. У
Конгрес је први пут изабран 2003, а од јануара 2007. је председавајући
Демократског кокуса у Конгресу САД.
Новине - Торонто
|
