|
Нови амерички
председник Обама до сада није наговестио било каво побољшање односа са
Москвом, зато не би требало да се говори о неким шансама, већ да се сачекају
конкретне иницијативе од стране новог станара Беле куће
Руске ракете на
граници Пољске
Председник
Руске Федерације Дмитриј Медведев најавио размештање ракета „Искандер“ у
Калињинградској области. То што се Калињинградској области налази тик уз
пољску границу то је проблем Пољске и они су о својој безбедности требали да
размишљају када су Американцима правили планове о лоцирању америчких ракета
на својој територији.
Емоције уместо аргумената
 Таква
су била реаговања у седиштима НАТО-а, ЕУ и у европским метрополама на
посланицу председника РФ Дмитрија Медведева. Тачније речено, на онај њен део
у којем је најављено размештање ракета „Искандер“ у Калињинградској области.
При томе, западни политичари су прећутали да је руски лидер нагласио да ће
дотична акција бити остварена само у случају потребе. Они нису споменули ни
нешто друго. Тему наставља наш коментатор Сергеј Гук.
Америчка администрација ограничила се на шаблонско изражавање свог
„разочарења“. Представник НАТО-а објавио је о повреди постојећих споразума о
контроли наоружања од стране Русије. Али није прецизирао о којим се
документима ради из једног разлога: нема шта да прецизира. Необично ревносно
изражавање оданости Американцима манифестовали су овог пута немачки
политичари са Франком Валтером Штајнмајером на челу.
Шеф немачке дипломатије је у интервјуу за АРД заподенуо разговор о погрешном
сигналу у неподесно време. Према његовим речима, постоји права шанса за
стварање новог система односа између Русије и Америке и Кремаљ би требало да
је ухвати обема рукама како не би пропустио такву јединствену прилику.
При томе, сам Обама до сада чак није алудирао на икакво побољшање односа са
Москвом. Зато не би требало да се говори о неким шансама, већ да се сачекају
конкретне иницијативе од стране новог газде Беле куће. Што се Медведева
тиче, он је свој сигнал Вашингтону упутио без ичијег сугерисања. Изразио је,
наиме, наду да ће нова администрација САД учинити корак у правцу нормалних
односа са Русијом.
Реч је о управо нормалним, тј. равноправним односима. Јер, западни
политичари су у последње време стекли лошу навику да малтене диктирају
Москви своје услове. Има пуно примера тога. Рецимо, Кремаљ изражава
забринутост због планова НАТО-а да се и даље шири на исток, према границама
Русије. Као одговор Буш и Меркел охоло објављују да Русија нема права на
примедбе око пријема нових чланица. Ове речи се понављају и када Москва
говори о другим аспектима своје националне безбедности. На пример, о новим
војним базама Алијансе око Русије, о систему противракетне одбране у Европи
који се ствара под изговором заштите од опасности од иранских или
севернокорејских ракета или о десетострукој војној надмоћи НАТО-а. Одговор
је један те исти: то је наша ствар.
У светској политици је, као што је познато, на снази Бизмарков принцип: води
се рачуна не о вербалним намерама, већ о потенцијалима. Ова истина је дошла
до потпуног изражаја у недавном конфликту на Кавказу. САД су до зуба
наоружале марионету у Тбилисију и нахушкале је Јужну Осетију. Пошто је
Сакашвилијева војна интервенција доживела дебакл, Вашингтон је пребацио
одговорност за кризу на Москву, муњевито извео акцију везану за размештање
елемената система противракетне одбране у Пољској и Чешкој и организовао
хистерију русофобије у својим и послушним му европским медијима. Али чим је
Медведев најавио узвратне мере за неутралисање опасности поред граница
Русије, руководство Алијансе обасуло је Москву захтевима како она мора да
поступа, као да Запад има право вета на одлуке руског руководства. Утисак је
да је дошло време да се установи нова међународна награда за дволичност, тим
пре што има напретек претендената на њу.
Штајнмајер је у праву у једном: Данас су Запад и Русија на раскршћу 2 пута.
Или конфронтација, или партнерски односи уз вођење рачуна о узајамним
интересима. Москву није потребно подстицати на сарадњу јер је у више наврата
предлагала и нови уговор о европској безбедности који би обухватио
територију од Ванкувера до Владивостока, и заједничке мере за борбу против
међународне опасности и финансијске кризе. Али сваки пут њене иницијативе у
Европи и САД као да нису примећиване.
Дилема је једноставна. Напредовање заједно са Русијом или конфронтација са
њом. Треће могућности нема. Није тешко погодити каква ће варијанта учинити
мир трајнијим.
САД разочаране,
Пољска забринута
Намера Русије да предузме узвратне мере у вези са америчким плановима
размештања елемената система противракетне одбране у Европи изазива
разочарење у Вашингтону, и Сједињене Државе их никако не поздрављају
 Ово
је управо изјавио в. д. заменика државног секретара за контролу наоружања и
међународну безбедност Џон Руд у разговору са новинарима. Коментар Виктора
Јеникејева.
Ако се будемо
придржавали америчке себичне логике, можемо разумети представнике Бушеве
администрације. Они су, вероватно, рачунали да ће се Москва, на крају
крајева, помирити са њиховом намером да разместе 10 противракетних система у
Пољској и радар у Чешкој. А на сва бројна упозорења да ће Русија бити
приморана на давање адекватног одговора преко океана, по свему судећи, није
озбиљно реаговано. Вашингтон је упорно инсистирао на потписивању
одговарајућих споразума са Варшавом и Прагом и још више интензивирао своју
активност на овом пољу после агресије Грузије на Јужну Осетију. Сада судбина
ових споразума зависи од одлука пољског и чешког парламента.
Као резултат,
САД и њихови партнери чули су то што је и требало да буде услед игнорисања
упозорења Русије и њене забринутости. Зато Вашингтон треба да тражи разлоге
за разочарење у својој политици. Председник Дмитриј Медведев је у Посланици
Федералној скупштини навео 4 могуће противмере. Прво, неће бити прекинуто
борбено дежурство, нити расформирана дивизија ракетних снага стратешке
намене у граду Козељску. Друго, У Калињинградској области се у случају
потребе могу појавити и нови супер-прецизни ракетни комплекси „Искандер
-ДТ“. Треће, из истог региона може се остваривати радио-електронско
сузбијање америчких објеката противракетне одбране у Европи. И четврто,
Русија за осигурање своје националне безбедности може користити потенцијал
Ратне морнарице и њен велики арсенал разних ракетних пројектила.
Још једном
скрећемо вашу пажњу, поштовани слушаоци, да је шеф руске државе нагласио
принудни карактер вероватних узвратних мера Москве у вези са противракетним
плановима Вашингтона. Уједно, у телеграму-честитки поводом победе Барака
Обаме на председничким изборима, руски лидер је изразио наду да ће наше
земље успети да организују конструктивну билатералну сарадњу на основу
равноправности и вођења рачуна о узајамним интересима. Споразум о
противракетној одбрани и напредак на плану контроле стратешког офанзивног
наоружања могли би да постану њена важна саставница – закључује наш
политички посматрач Виктор Јеникејев.
Виктор Јеникејев |
