Предходна страна

Србија у хаосу: за недељу дана без посла остало 5.000 радника, до нове године отказе ће дневно добијати по 3.000 људи

У Србији 150.000 отказа

За мање од недељу дана, у Србији је без посла остало око пет хиљада радника. Економисти упозоравају да ће отпуштања бити све масовнија а, према њиховим проценама, до Нове године могло би да буде подељено још око 150.000 отказа.

·   Вучић, СНС: У претходних недељу дана отпуштено преко 5.000 радника. Србији су неопходне стране инвестиције која би довеле до отварања нових радних места

·   Тодоровић, СРС: Негативне последице ће се тек осетити, јер је је српска привреда потпуно уништена и разорена

·   Шормаз, ДСС: За масовна отпуштања није крива светска криза, него неодговорност Цветковићевог кабинета

·   Маркићевић, НС: Ово је срамота, избацити на онако понижавајући начин све оне самохране мајке и преко 400 радника, и саопштити им то кроз решетке завода

·   Отпуштања су већ почела по градовима широм Србије, а криза и беспослица ће бити све жешћи како се приближавамо крају године

·   Цвјетићанин: Послодавци искористили светску економску кризу да се отарасе вишка радника. Намера да поделе толике отказе постојала је и раније

3.000 отказа дневно
Објашњавајући, економиста Бранко Драгаш казао је да су раст камата и изостанак кредитне подршке, разлози због којих ће у Србији од Нове године без посла остати више од 150.000 радника.
- Уколико ситуација настави да се развија овим током, а економска криза је већ захватила нашу земљу, бојим се да ће без посла остати преко 150.000 људи. Већ су кренули са отпуштањима по градовима широм Србије, а криза и беспослица ће бити све жешћи како се приближавамо крају године - истакао је Драгаш.

У Демократској странци Србије верују да је Влада Србије одговорна за лошу економску ситуацију у којој се држава нашла. Према речима Драгана Шормаза, посланика ДСС-а, неодговорност Цветковићевог кабинета разлог је за отпуштања.
- Бојим се да смо дошли у ситуацију где владајућа коалиција није на време реаговала, нити спречила да дође до незапамћеног броја отпуштених радника. Најгоре су прошли запослени у Кикинди и Чачку, где је подељено највише отказа. Када је реч о другим градовима, још увек немамо прецизне податке - казао је Шормаз, и додао да ће тренд отпуштања сигурно наставити.

Отпуштања непотребна
На другој страни, директор Националне службе за запошљавање, Владимир Илић, тврди да у Србији тренутно нема разлога за дељење отказа, те да је недопустиво користити светску економску кризу као изговор за масовна отпуштања.
Прва отпуштања су почела пре непуна два месеца, и то у Кикинди, где је отказе добило 150 радника. Затим је последњег дана октобра отпуштено 368 радника Технолошко-ремонтног завода у Чачку.
У понедељак је уручено 230 отказа у фабрици уља „Витал", а у среду исти коверат је добило и 107 радника уљаре „Сунце". У међувремену је и у фабрици која производи делове за ауто-индустрију „Дрекслмајер“ на принудни одмор послато око 1.000 радника. Осим у Техничко-ремонтном заводу, и војска планира да отпусти још око 330 људи.

Радници су терет газдама
Економиста Данијел Цвјетићанин уверен је да ће без посла остајати све више људи.
- Могуће је да су послодавци искористили светску економску кризу да се отарасе вишка радника. Намера да поделе толике отказе постојала је и раније - каже Цвјетићанин.

Овај економиста каже да ће светском економском кризом бити погођене привреде које су у транзицији.
- Не желим да лицитирам са бројкама, али сам сигуран да ће до краја године откази бити масовно дељени - упозорава Цвјетићанин.

Његов колега, економиста Милан Ковачевић, каже да је талас масовних отпуштања био очекиван.
- Свака приватизација са собом носи процес отпуштања, а бојим се да ће у будућности бити потешкоћа око нових запослења. Једина шанса су нове инвестиције, отварање радних места, која би могла да спрече даља отпуштања - саветује Ковачевић.

Нова радна места
Александар Вучић, заменик председника СНС, позвао је Владу Србије да каже шта ће држава урадити какао би се ублажиле последице кризе.
- Према нашим информацијама, из великих приватних предузећа и дела предузећа са нејасном структуром - некад друштвених, а чије су приватизације поништене, и предузећа у стечајном поступку, само у претходних седам дана отпуштено је више од 5.000 људи - упозорио је Вучић. Према оцени заменика председника напредњака, Србији су неопходне стране инвестиције, која би довеле до отварања нових радних места.

Према подацима које имају у Новој Србији, тренутно су у најгорем положају радници Техничко-ремонтног завода из Чачка, у којем је, како истиче Мирослав Маркићевић, функционер те странке, досад отпуштено око 400 радника.
- У Чачку су радници понижени. Отпустили су самохране мајке, које су у том предузећу радиле и по три деценије. Откази су им уручени кроз решетке на капији предузећа! Министар одбране Драган Шутановац би морао да се стиди због оваквог понижавања радника Завода који је у директној вези са његовим министарством - тврди Маркићевић.
Овај посланик Нове Србије истиче да одговорност лежи на Влади Србије, која себи даје „петицу за рад, а народ им гладује".
- Страшно је што се ваде на светску економску кризу, док је свима јасно да хоће да изврдају уговоре о приватизацијама - поручује посланик Нове Србије.

Шеф посланичког клуба Српске радикалне странке, Драган Тодоровић, каже да није изненађен таласом отпуштања по градовима Србије, који је, како каже, везан за „наменску индустрију".
- Нисам изненађен, а исто тако сам уверен да светска економска криза тек стиже код нас, као и да ћемо имати огромних последица јер је привреда у нашој земљи потпуно уништена и разорена - упозорава Тодоровић.

Ивана Шароњић

Бреме девизног дуга

Од скоро 30 милијарди долара укупног спољног дуга Србије, наредне године на наплату стиже пет милијарди, што је мање од половине девизних резерви НБС Са 1.444 дуг порастао на 4.000 долара по становнику

Укупан спољни дуг Србије нарастао је на скоро 30 милијарди долара. У просеку, на леђима сваког грађанина сада је бреме девизног дуга тешко око 4.000 долара. Теже је за 77 одсто него крајем 2000. године, када је по становнику износио 1.444 долара. Већ наредне године, уз све неизвесности које доноси талас светске финансијске кризе, држава, банке и предузећа дужне су да врате страним повериоцима око пет милијарди долара. Конкретно, како наводе из Народне банке Србије, по дугорочним кредитима следи враћање основног дуга од 4,07 милијарди, плус 1,08 милијарди долара на име камата.

Јавни сектор, односно држава ће у 2009. морати да издвоји 490 милиона долара за враћање спољног дуга. Од тога 205 милиона долара за главницу и 285 милиона за камате.

Гувернер НБС Радован Јелашић је изјавио да део дуга који мора да се врати у 2009. не брине, јер чини око половине девизних резерви, које сада износе 11,9 милијарди долара, а може и да се репрограмира. Али, већ у 2010. може бити „повуци-потегни”.

Поједини економисти, међутим, не деле гувернеров оптимизам. Они упозоравају да држави прети неликвидност.

– Стање економско-финансијских односа Србије са иностранством непрекидно се погоршава – указује др Млађан Ковачевић. – Нарочито брине спољнотрговински дефицит и дефицит текућег платног биланса. Увоз расте брже од извоза. Са девизама које су из иностранства стизале по разним основама постигнут је врло скроман економски раст, и то углавном услуга.  Тим новцем није поправљен квалитет домаће привреде. Догодине се може десити да Србија буде принуђена да више исплати девиза по основу отплате дуга него што ће добити нових кредита.

У земљу је, по основу нето дознака, кредита, инвестиција и донација, од 1. јануара 2001. ушло више од 50 милијарди долара, подсећа наш саговорник. Истовремено је повећаван увоз, а опадала је конкурентност привреде. Тако је прошле године дошло до огромног повећања спољнотрговинског дефицита, који је достигао 9,5 милијарди долара. Исте године у плаћањима са иностранством били смо у минусу (дефицит текућег платног биланса) 7,2 милијарде долара, 17 пута више него 2000. године.

Да је наш спољни дуг знатно већи од девизних резерви и да држави прети неликвидност, упозорава и др Милан Р. Ковачевић. Он сматра да догодине неће бити невоља са отплатом приспеле рате спољног дуга само ако буде више страних инвестиција.

– Приватни дуг је највећи и обично се каже да је мања брига. Али, ако се на то дода дуг становништву по основу старе девизне штедње, онда морамо рачунати на то да девизна ликвидност Србији може постати озбиљан проблем – сматра Милан Ковачевић. – Дефицит текућег рачуна већ се повећао за две трећине у односу на прошлу годину, а финансирао се бржим порастом задуживања у иностранству. Истовремено, први пут се дефицит у текућем билансу „пеглао” из девизних резерви, које су се због тога смањиле. Девизним резервама НБС не би требало припајати резерве банака, јер банке у билансу имају много веће обавезе према иностранству, око 15 милијарди, а потражују седам милијарди долара. То говори да и банке имају потребу за девизама.

Ако се има у виду да девизне резерве чини 35 одсто депозита, још по два одсто у злату и новцу, а више од 60 одсто је у хартијама од вредности које су на берзама, значи да НБС стоји на располагању десетак милијарди долара.

Структура дуга

Спољни дуг Србије је на крају 2000. године износио 10,83 милијарди долара од чега се на јавни дуг односило 8,7 милијарди долара, или 81 одсто укупног дуга. Учешће укупног спољног дуга у БДП износило је 135 одсто, а јавног 109 одсто.

Од тада се дуг повећавао да би крајем септембра ове године, према подацима НБС, укупни спољни дуг достигао 29,5 милијарди долара. Од тога је јавни дуг, за који је гарант држава – 9,03 милијарде долара, или 31 одсто, а приватни сектор страним повериоцима дугује 20,48 милијарди долара, или 69 одсто укупног спољног дуга.

Краткорочни спољни дуг од 2,75 милијарди долара учествује у укупном спољном дугу са 9,33 одсто.

Од краја 2000. до краја септембра 2008. године, отплаћено је 9,4 милијарде долара главнице и 3,5 милијарди долара камата.

Крајем септембра 2008. године учешће укупног спољног дуга у БДП било је 61 одсто, што нас сврстава у средње задужене земље, док је јавни спољни дуга у БДП учествовао са 19 одсто. Србија је до сада редовно извршавала обавезе према страним повериоцима.

Бисерка Думић

  Штампа