| Политичке анализе | 30. новембар 2008. |
|
Срби и Хрвати имају своје митове који су повезани са јаким емоцијама. Код Срба то је Косово, код Хрвата постоји мит о држави. Балканска симетрија ужаса
У вези с овим је пример број два: после једнострано проглашене независности Косова, када је НАТО почео да обучава нове косовске снаге безбедности, војску и полицију, назовимо то како хоћемо, Војска Србије је, да би указала како ни држава Србија ни ВС нису тиме задовољне, своје односе са НАТО свела на нижи ниво „заледивши” неке контакте. Трајало је то неколико месеци и ето сада нашег начелника Генералштаба генерала Здравка Поноша у седишту НАТО-а у Бриселу. Да ми њима кажемо како „нисмо задовољни одлуком НАТО-а да Кфор буде ангажован у обуци косовских безбедносних снага, да је интерес Војске Србије да очува безбедност у региону и безбедност неалбанског становништва на Косову, али и да потражимо нови модел сарадње, што се све може постићи ако постоји отворена комуникација на највишем нивоу. Циници би се запитали како то Војска Србије у пракси мисли остварити интерес очувања безбедности неалбанског становништва на Косову и ко је то затворио комуникације између Војске Србије и НАТО-а на највишем нивоу”. Ови из НАТО-а ми кажу да они нису.
Пример трећи: због признавања Косова, уз велику помпу протерасмо амбасадоре Црне Горе и Македоније из Београда. Сад им кажемо да могу да врате амбасадоре у Београд, али да ћемо пажљиво да проучимо да ли такве особе заслужују да добију агреман Србије. Ови у Подгорици и Скопљу сада су на мукама како да пронађу будућег амбасадора који је истовремено и за независно Косово и против независног Косова.
Да светска историја прави од свих нас будале, рекао је још Фридрих Енгелс, а ми се данас, заправо, истовремено суочавамо с европеизацијом и балканизацијом. Супротности се преплићу, тенденција ствара противтенденцију која опет ствара тенденцију. То је формула која може да се препозна у сва три наведена примера. Балкан као серум истине? Све балканске државе и данас следе искључиво сопствене интересе који су, у највећој мери, међусобно супротни. Остатак су бриселске фразе и ироничан смех политичара свих балканских народа. Возови, или влакови без возног реда вековима возе балканским беспућима и зауставиће се, нажалост, највероватније тек када се уверљива већина сваке нације концентрише око своје матице. „Етнички инжењеринг” или „прагматична хумана размена становништва”?
Срби и Хрвати имају своје митове који су повезани са емоцијама. Код Срба то је Косово, код Хрвата постоји мит о држави. Мит о хрватској држави као о нечем светом, што је посвећено ратом, то је мит који је данас дубоко укорењен у свест грађана Хрватске. Митом о држави правда се све. Критика свега и свачега може доћи само до једне тачке, где почиње држава, ту је крај. Да ли се до те државе могло и без рата и без балвана у Книну? Са паметнијим политичарима, вероватно да. Уосталом, председник Хрватске Стипе Месић пре неколико година је рекао да је „ХДЗ својом политиком уочи рата антагонизирао Србе у Хрватској против нове хрватске државе”.
Да ли је требало нападати гарнизоне ЈНА у многим градовима Хрватске и ризиковати одговор тада војнички јаче стране? Та иста ЈНА је до августа 1991. била тампон зона између хрватских снага и наоружаних Срба. Је ли ЈНА наоружала Србе у Хрватској? Јесте, али тек у пролеће 1991. после масовног и илегалног увоза наоружања из Мађарске и Бугарске за потребе ХДЗ-а, што се догодило у јесен 1990. Да ли су тенкови ЈНА из Србије учествовали у рату у Хрватској? Јесу, јер су тенкови државе СФРЈ из Београда кренули ка Вуковару да деблокирају гарнизон ЈНА у Вуковару, инжењеријски батаљон ЈНА који је тамо одувек постојао, а који је нападнут. Задар, Шибеник, Сплит, Вараждин, Бјеловар градови су у којима је ЈНА нападнута и где се војска бранила. Никоме се у Хагу због тога није судило. Хаг ни за борбе у Вуковару није судио, већ за злочин на Овчари. Наравно, Дубровник је срамна операција и због тога се судило официрима ЈНА у Хагу. Али како то да рата између хрватских снага и ЈНА није било у Истри: Пула и Пазин, па Ријека, острва Лошињ, Вис, Ластово. Све гарнизони ЈНА. Неко је био паметан и није нападао те гарнизоне. И војска је мирно отишла из тих гарнизона.
Да ли су Срби када је почео рат истерали Хрвате из Крајине? Јесу. Је ли том приликом било злочина против Хрвата, пљачке и палежи? Јесте. Да ли су Хрвати истерали Србе из Крајине 1995? Јесу. Је ли том приликом било злочина против Срба, пљачке и палежи? Јесте. Постоји ли дакле симетрија ужаса? Хрватска је у Хагу ту дилему највероватније разрешила у српску корист. Мирослав Лазански Тужба и противтужба Као што се и претпостављало, изјава министра спољних послова Србије Вука Јеремића да Београд намерава поднети тужбу Међународном суду правде у Хагу против Хрватске за антисрпске ратне злочине изазвала је оштро реаговање Загреба. У среду је председник републике Хрватске Стипе Месић упозорио Београд да не чини ову грешку и потврдио намеру своје земље да приведе политичком крају разматрање сопствене тужбе против Србије. Ево мишљења коментатора Гласа Русије Петра Искендерова.
Међународни суд правде у Хагу се полако, али сигурно ангажује у разматрању балканских тужби и противтужби. У документима које су припремиле Србија и Хрватска ради се о сличним оптужбама – за геноцид и етничка чишћења. Загреб оптужује власти СР Југославије за учешће у убиству 20 хиљада Хрвата у рату на Балкану 1991-1995. године. Београд инсистира на неопходности истраге о околностима операције „Олуја“ против крајинских Срба у августу 1995, у којој је, према подацима српске стране, погинуло неколико хиљада лица и неколико стотина хиљада побегло из Хрватске. Осим тога, српски правници разматрају питање о укључивању у тужбу недела која су власти фашистичке Независне државе Хрватске починиле за време Другог светског рата, посебно у злогласном концетрационом логору Јасеновац.
Сада је прерано судити чији ће аргументи бити убедљивији. Међутим, неки закључци могу се извести већ данас. Први пут, наиме, најтрагичније странице балканске историје 20. века подижу се на ниво међународног правосуђа. Али процес је закаснио неколико година. Независни аналитичари су већ пре 13 година говорили да су током операције хрватске војске против Српске Крајине вршени ратни злочини. Штавише, почетком августа 1995. су представници Мисије УН организовали у Загребу специјалну конференцију за штампу на којој су намеравали да изложе расположиве чињенице. Међутим, хрватске власти и њихови западни покровитељи нису спавали. Пред већ окупљене новинаре изашао је курир из амбасаде Немачке и саопштио да су, наводно, управо добијени сензационални подаци о покољу у Сребреници. Показало се да су у питању само фотографије које су снимили амерички беспилотни авиони и које нису садржале никакве реалне доказе о злочинима које су, наводно, извршили босански Срби. Али главни задатак био је испуњен - конференција за штампу у Загребу је осујећена и власти Хрватске стекле су могућност да наметну међународној јавности свој третман догађаја. И као што данас знамо, кроз 13 година грузијски режим Михаила Сакашвилија искористио је искуство операције против Српске Крајине у агресији на Јужну Осетију. Узгред речено, у оба случаја владине трупе припремали су инструктори из једне те исте америчке војне организације најмљени од стране Пентагона.
Зашто се на Балкану све дешавало тако нездраво и, што је у томе главно, за такву снажну демонизацију Србије и Срба? - Чини ми се да је један од важних фактора тога психолошко-историјски рат Англосаксонаца против православних Словена. Они не разумеју наше доживљавање света и поглед на свет, а да се и не говори о томе како Русија, Србија или друге земље могу да се не слажу са њиховим моделима друштвеног уређења. А ради реализације својих циљева Запад је управо на територији бивше Југославије проверио тзв. "теорију управљаног хаоса", односно стварање што већег броја ситних држава, протектората и квазидржава којима се може управљати из једног центра. Запад ни најмање не интересује да ли ће при томе бити миграције, избеглице и хуманитарне катастрофе, сигурна је Пономарјова. Петар Искендеров, Глас Русије Геноцидне намере Хрвата према Србима током читавог 20-тог. века Затирање Срба у Хрватској Вековни монструозни план Хрвата да трећину Срба треба побити, трећину покрстити, а трећину протерати, скоро да је реализован крајем прошлог века - каже др Богдан Златар
У овој значајној књизи, својеврсном потресном документу, велики допринос дали су академици Василије Крестић, Дејан Медаковић, Михаило Марковић, Драгољуб Живојиновић, Драган Недељковић, владика захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), Веселин Ђуретић, Смиља Аврамов, Милан Булајић, Никола Гаћеша, Светозар Ливада, Ђуро Затезало, Стеван Карамата и многе друге угледне јавне личности. Кроз темељно приказану генезу мржње Хрвата према Србима, у неколико поглавља аутори су објаснили историјске корене сукоба, верску нетрпељивост, потирање српске нације и културе и до танчина описали геноцид над Србима од 1941. до 1995. године.
Генеза злочина Епископ Атанасије у књизи наводи да је Римокатоличка црква у Хрватској, уз благослов Ватикана и хрватских бискупа на челу са кардиналом Алојзијем Степинцем, присилно прекрстила 250.000 српског православног живља. Смиља Аврамов пише да је геноцид над Србима спровођен кроз веома различите облике физичког и психичког насиља - синхронизованим масовним убиствима у кућама и на отвореним просторима, системом концентрационих логора, превођењем православног живља у католицизам и коначним протеривањем. - Техника погрома била је једноставна: људи су позивани на зборна места у школе, цркве или на пољане, уз напомену да ће бити упућени на рад. Пошто би им одузели новац и драгоцености, Хрвати су их убијали на лицу места, а и живе су их спаљивали у њиховим кућама или црквама, као у Глини и селима у околини Пакраца.
Крашке јаме Само у једном од најзлогласнијих концентрационих логора у Европи - Јасеновцу убијено је чак 700.000 углавном Срба, нешто мање Јеврема и Рома. Погром над Србима завршен је крајем 20. века геноцидном акцијом „Олуја“ када је из Хрватске протерано око 250.000, а убијено неколико хиљада Срба.
Ђелић: Контратужба
је логична - Упутније је да гледамо у будућност, али тај пут, нажалост, у овом моменту није изабрала Хрватска - рекао је Ђелић. Према његовим речима, Србија је једино била у позицији да на потез Хрватске одговори истом мером. Ђелић је рекао да произвођачи дувана у Србији, америчке, британске, јапанске и српске компаније, постављају питање Хрватској због чега не усклади своју политику са ЦЕФТА споразумом. Он је рекао да са жаљењем констатује да је хрватска страна отказала учешће на билатералном састанку који је требао да се одржи 6. децембра у Женеви, под окриљем УНХЦР, где је требало да се размотре питања поштовања права Срба протераних из Хрватске, посебно станарска и имовинска права. Глас јавности |
|
Предходна страна |
|
Хрватска
је одбила српску руку помирења, која је у неколико наврата пружана на овај
или онај начин, па ће зато Србија одговорити Хрватској контратужбом –
отприлике је званичан одговор Београда на одлуку Међународног суда правде у
Хагу, који се прогласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије. Да ли би
се Београд одлучио на контратужбу да се суд у Хагу прогласио ненадлежним?
Вероватно не би, што би у том случају могло да значи да је Хрватска, и поред
тога што није одустала од своје тужбе, практично прихватила српску руку
помирења? Јер Загреб уопште није давао знаке да ће повући своју тужбу, па ми
није јасно како смо ми то тек после одлуке суда у Хагу закључили да Хрватска
није прихватила српску руку помирења? И одједном напустили стратегију
заборава?
Тако
да се данашња тежња Београда да издејствује да Међународни суд правде утврди
истину о догађајима у Српској Крајини не може сматрати погрешном. Председник
Месић је у својој изјави на националној телевизији окарактерисао дејства
Загреба у августу 1995. као легитимну акцију. Исто тако резонују данас и
власти Тбилисија, и њихови западни покровитељи. Сасвим је закономерно то што
је неспособност међународног правосуђа да претходних година адекватно оцени
догађаје на Балкану изазвала нове кризе и крвопролиће. Зашто је свеобухватна
балканска трагедија добијала до сада само селективну оцену, питали смо
експерта катедре за компаративну политологију на Универзитету МИП РФ Јелену
Пономарјову.
Пред
Међународним судом правде у Хагу, геноцидне намере Хрватске према Србима
током читавог 20. века наша земља може врло лако да докаже. Поред осталог, у
томе јој много може помоћи и књига „Затирање Срба у Хрватској“, коју је
припремио и уредио један од коаутора примаријус др Богдан Златар, рођен у
Плашком (Лика).