Предходна страна

Каква је то држава у којој националне мањине чине већину (50,33 одсто) и да ли је у Црној Гори постао важнији новац од националног достојанства

Срби и званично мањина у Црној Гори

·   Поповић (НС): Савет основали да би партиципирали у буџету за мањине

·   Кадић (ДСС): Без подршке озбиљнијих странака

·   Курпејовић: Формирањем Српског савјета, проценат мањина у Црној Гори је порастао на 50,33 одсто, што је радикално промијенило и омјер расподјеле новца, у корист представника Срба.

БЕОГРАД - Оснивањем Српског националног савета (СНС) у Црној Гори озваничен је статус Срба као националне мањине, на шта су бројне српске странке у овој држави бурно реаговале. Задатак тог савета ће бити рад на побољшању статуса Срба и очувању идентитета свог народа. Како их декларација обавезује, бориће се за заступљеност српског језика и ћириличног писма, организовање медија на српском језику, пропорционално учешће Срба у јавним службама и државним органима, обележавање националних празника...Међутим, став српских политичара у Црној Гори је да „овим скандалом“ Срби много више губе него што добијају.

Лични интереси

Предраг Поповић (НС) је рекао да су Савет основали „они који су се дрзнули да српски народ преведу у мањину“.

- СНС је формиран сходно закону о правима националних мањина. Он је, међутим, основан у име потписника, а не целог српског народа. Чак ни актуелна власт се није усудила да Србе назове мањином, а сада су то учиниле неке странке са Српске листе. Њих подржава свега 11.000 људи, али да су се усудили да објасне шта им је намера, не би имали ни толику подршку - сматра Поповић. Као један од мотива за оснивање овог савета, Поповић је навео могућност партиципације у фонду за мањине, што, према његовом мишљењу, значи - личне интересе.

Тешко Србима у ЦГ

Лидер ДСС-а Ранко Кадић тврди да овакав потрес за Србе у тој земљи може само да годи власти у Црној Гори. Али, како је рекао, битна је чињеница да нико од озбиљнијих странака није подржао формирање Савета.

- Не постоји ниједна држава као што је то овде случај у којој 32 одсто становништва чине Срби, а посетићу да је Црногораца у Црној Гори 42 одсто. На овај начин, према постојећем закону, мањина ће моћи да располаже само са делом од 800.000 евра, колики је буџет за све националне мањине, а не са 32 одсто укупног буџета. Такође, имаће право само на три до пет диригованих мандата, што никако није у складу са бројем мандата према изборним резултатима. То је, својевремено, било фолирање демократије према свету, а сви смо били изненађени када је Вуксановић пожелео да то „искористи“ за Србе - казао је Кадић.

Он као главни проблем наводи то што Србија не води рачуна о својим грађанима ван њених граница, па је „сад најтеже бити Србин у Црној Гори“.

- Питао бих председника Тадића како разговара са представницима Срба у, на пример, Хрватској, где их има свега неколико одсто, а истиче да никада није разговарао са опозицијом у Црној Гори, где Срба има 32 одсто - примећује Кадић.

Два брата, а два народа
Небојша Медојевић, лидер ПЗП, сматра да је подела на Србе и Црногорце много проблематичнија него што се чини и да задире и у породице, па тако настаје ситуација да се два брата, од истих родитеља, различито изјашњавају. - Неретко се дешава и да се један човек некада изјашњава као Србин, а некада као Црногорац, у зависности од тога шта му у тренутку одговара. Подсетио бих да се почетком деведесетих, када је у Црној Гори било девет одсто Срба, Мило Ђукановић изјашњавао као велики Србин, а данас када их је 32 одсто он је „велики Црногорац“ - рекао је он.

Медојевић додаје да је „ово све ствар политичке манипулације“, а да су много битнији односи двеју држава.

Курпејовић: Срби нам кваре рачуницу
Предсједник Савјета муслиманског народа Црне Горе др Авдул Курпејовић рекао је да ће због формирања Српског националног савјета, представници осталих мањина добијати мање новца из буџета за наредну годину. Курпејовић је нагласио да су 2008. године пет мањинских савјета, који представљају 18,33 одсто становништва ( Бошњаке, Албанце, Муслимане, Хрвате, Роме и Египћане), дијелили 420.000 еура из буџета.

Формирањем Српског савјета, каже Курпејовић, проценат мањина у Црној Гори је порастао на 50,33 одсто, што је радикално промијенило и омјер расподјеле новца, у корист представника Срба.

Влада је предложила да Фонд за мањине из кога се финансирају национални савјети догодине располаже са милион еура, али Курпејовић напомиње да ће српска мањина добити највише, а остали мање него ове године. „Преосталих пет мањина би добило 363.798,99 еура, а српска мањина 635.798,99 еура“, рекао је Курпејовић.

Он је поручио да измијењене околности налажу да Влада хитно повећа давања Фонду за мањине који располаже са 0,15 одсто државног буџета, „за онолико колико у расподјели учествује српска мањина.

„У супротном, неминовно су у неједнак и неповољнији положај припадници других мањина у односу на припаднике српске мањине... Пошто се очекује усвајање буџета до краја године, потребно је да Министарство за заштиту људских и мањинских права у договору са Министарством финансија предложи повећање издвајања за мањине у 2009. години“, рекао је Курпејовић, члан Управног одбора Фонда за мањине.

Он је оцијенио да Српски национални савјет не може бити представник за 32 одсто Срба у Црној Гори, јер се из политичких наступа јасно види да се сви припадници тог народа не осјећају као мањина. „Ниједна албанска или бошњачка странка не заговарају тезу да се не ради о мањинама“, рекао је Курпејовић.

Курпејовић је демантовао рачуницу по којој је Влада за 2009. годину предложила више новца за Фонд за мањине у односу на ову годину. „То је и прошле године било око милион, али мањински савјети су се формирали током године, а уплате на њихове рачуне почеле су тек у јулу, па отуд цифра од 420.000 еура за текућу годину“, појаснио је Курпејовић.

Морамо бити јаки

Прослављена глумица Ивана Жигон подржала идеју уједињења српских странака у Црној Гори

 
Првакиња београдског Народног позоришта, позната по хуманитарном раду, Ивана Жигон, подржала је идеју о уједињењу српских странака у Црној Гори. Изјава прослављене српске глумице, којом подржава стварање нове партије, објављена је на сајту "наса-странка.цом". http://www.obrazjepreci.com/nasastranka/indeks.php

- Када сам била на митингу против одлуке Владе Црне Горе да призна независност Косова, пред више десетина хиљада грађана, без обзира шта се догодило, а убијеђена сам да је инцидент био изрежиран, била сам веома поносна што су ти људи заједно са мојим ансамблом "Косовски божури" рецитовали стихове „Даћу ти злато, даћу ти бисер, али само једно ти нећу дати – моје Косово свето". Не памтим да је толико људи рецитовало у једном гласу поезију студенткиње Иване. И тада сам, разумије се, као и сви нормални људи, размишљала да се морамо ујединити. Потом сам посјетила Абхазију, земљу која је добила свој рат за независност и слободу иако су НАТО и Европска Унија стајали иза противничке стране. Добили су овај рат јер су били јединствени - рекла је Ивана и метафорички додала да „не постоји ни једна битка, ни у једном рату, која је добијена без уједињења.

Како је истакла, "пред нама стоји борба за очување завјета који су нам оставили Његош, Марко Миљанов и Свети Петар Цетињски".

- Морамо бити јаки - нагласила је Жигон.

Она је саопштила да су „Косовски божури" одлучили да лидеру Стрпске листе Андрији Мандићу, "који је једини од свих политичара испољио жељу да се жртвује за Косово и Метохију", поклоне посебно признање. Уручење овог признања је, закључила је она, планирано за 9. децембар.

В.Р.

  Штампа