Предходна страна

Одбијање Украјине да плати за руски гас угрожава испоруке Европи

Украјинска ароганција или лудост

По свој прилици да ће председници ЕУ као и 2006 и ову Нову годину дочекати на седници у Брислу. „Претње“ које ЕУ упућује Русији су колико беспредметне толико и смешне јер Русија већ две године продаје гас свима са запада Европе фрнако руска граница, а нека западњаци реше проблеме и виде да ли ће неко успут красти гас испоручен њима.

Али да подсетимо на ту смрзавајућу 2006 годину. Због Украјинског дуга од скоро 6 милијарди долара и не потписаног новог уговора за испоруке у 2006-тој, Русија у 12⁰⁰ једноставно смањила испоруке гаса које троши Украјина и слала само оне количине које су договорене са европским земљама. Онда је Украјина преко чије територије иду гасоводи ка западној Европи почела да краде знатне количине гаса намењеног Европи. Притисак у гасоводима је нагло пао па су многе земље остале без гаса и Нова година је почела прилично хладно а по негде и смрзавајуће. Председници ЕУ су морали хитно да се сатану како би тај проблем и огромно дуговање Украјине Русији за потрошени гас решили. ЕУ је платила већи део Украјинских дугова па је ситуација после десетак дана стабилизована. Изгледа да Украјина и ове зиме покушава да одигра исту игру. Колико ће ЕУ у овој економској кризи поново имати разумевања за Украјинску ароганцију видећемо. То што наводно прете Русији да не дира Украјину, не разумемо шта треба тачно да значи.

Ми би смо гас али нећемо да платимо
Дводневни преговори о подмирењу украјинског дуга, одржани у Москви почетком текуће недеље, нису дали резултата, а то је учинило реалнијом могућност произвољног узимања гаса од стране Украјине из цеви која води из Русије у Европу, преко територије ове земље. Председници Гаспрома и Нафтогаса Украјине Алексеј Милер и Сергеј Дубина још једном нису могли да се приближу решењу проблема. И то без обзира на то што је Москва предложила нове варијанте отплате украјинске задужености. Преговори ће бити настављени, мада датум наредне рунде није прецизиран. Здуженост украјинске компаније за руски гас од септембра до новембра износи 2 милијарде 400 милиона долара. Узевши у обзир децембарске испоруке, она може да премаши 3 милијарде долара. Сума је озбиљна. Чак за руски концерн, посебно у ситуацији везаној за међународну финансијску кризу.

Нерегулисаност дуга тим пре је неподношљива, што противречи моморандуму о сарадњи у гасној сфери, који су потписали премијери две земље – Владимир Путин и Јулија Тимошенко 02. октобра. Тада Јулија Тимошенко није оставила сумње у спремност Украјине да нађе узајамно прихватљиво решење. „Имамо све могућности и основе да се договоримо стратешки. Спремни смо за то. Да се договарамо о тржишним ценама, о постепеном преласку на тржишне цене. И ја сматрам да ће то положити врло поуздану основу за оне односе који не изазивају никаква колебања, никаве стресове. То је и Европи потребно, и Русији, и Украјини“.

На данашњи дан се може консатотвати да је задуженост постала главна препрека на путу ка споразуму о директним испорукама гаса Украјини за 2009. године. У условима политичке кризе коју преживљава Украјина, ситуација може да се развија у истом правцу као што је то било 2006. године. У том тренутку Гасрпом је био приморан да прекине испоруке гаса Украјини. Украјинске власти, са своје стране, започеле су да врше произвољно узимање гаса из транзитне цеви у Европу. Другим речима, одбијање Украјине да плати за руски гас и овог пута прети испорукама у Европу.

У тим условима посебну актуалност добија питање о стварању алтернативних путева испорука гаса у Европу. Кораци у том правцу се већ врше. Преко дна Балтика ће бити постављен гасовод Северни ток, који ће повезати територије Русије и Немачке. Воде се припреме за изградњу Јужног тока, који ће проћи преко дна Црног мора, спојивши руски Новоросијск са бугарском луком Варна. Њихово пуштање у рад ће омогућити диверзификацију канала испорука руског гаса у Европу, у чему ЕУ види један од главних услова јачања своје енергетске безбедности.

Украјина није склопила уговор за руски гас

Ова 2008. година је на измку, а Украјина до данас није склопила уговор за испоруке руског гаса у наредној години. Чак и на све наше конструктивнее предлоге мрзовољно одговарају да ће их размотрити а време пролази.

Сећате се колико је буке било прошлог лета, када због неспоразума са посредницима Чеси нису добили сву количину црног злата из Русије. Неће ли се слична ситуација око гаса поновити кривицом украјинског транзитера? Председник владе РФ Владимир Путин и премијер Украјине Јулија Тимошенко у октобру су потписали Меморандум о сарадњи у гасној сфери. Тамо је означен постепени прелазак на тржишне цене, као и тарифе за транзит преко украјинске територије. Али све то уз услов потпуног измирења украјинске задужености за већ испоручен гас. Година се завршава, а воз се није померио са места. Дуг није измирен, преговори су у ћорсокаку. Зашто?

Мишљење водећег научног сарадника Института земаља ЗНД Кирила Фролова:

Сматрам да је делатност украјинског председника Виктора Јушченка парализовала све прилазе из ове ситуације. Шта год да покуша да учини влада Јулије Тимошенко, а она тражи путеве одлагања плаћања по тржишним ценама за руски гас преко прелазног периода, администрација председника ће истог тренутка блокирати. За сада је немогуће схватити са ким да се договара у тој земљи. Тамо је потребна макар релативна политичка стабилност, коју би по мом мишљењу могао да да Украјини договор између Партије региона Виктора Јануковича и Блока Јулије Тимошенко. Али тога нема. Постоји демонстративна антируска политика председника, који, на пример, чак није дошао на сахрану његове светости патријарха Алексија Другог. Постоје изразите претензије на европску интеграцију на штету односима са Русијом, намера ступања у НАТО.

Знате, у таквој ситауцији ја се не бих либио да повежем питање цена гаса са геополитичким вектором развоја Украјине, истиче наш стручњак Кирил Фрлоов. Као што то чине исте те САД. Они кредитирају лојалне режиме и уводе економске санкције против нелојалних. Да научимо нешто од државе која је сасвим недавно претендовала на улогу старијег брата. И још да се сетимо изјаве председника Русије Дмитрија Медведева о постојању привилегованих националних интереса у Русији. Њих треба штитити! Гаранције непрекидне испоруке руског гаса у Европу у Новој години, по свему судећи, не постоје…

Сигурности нема… Украјина је крајње непоуздан транзитер. И Европа се, изгледа, у то уверила. Она почиње да схвата да је подршка таквим политичарима као што су Јушченко и Саакашвили у најмању руку непрактична. Нравно, европски потрошачи русог гаса би желели стабилне односе са нашом земљом. Али на том путу, понављам, стоји наранџасти режим председника Украјине. Да ли се убудуће могу минимализовати транзитни ризици? Могу и то је неопходно учинити: заобилазним путем. Зачетак идеје је у пројектима Северни ток преко дна Балтика до Немачке и Јужни ток, преко дна Црног мора до бугарске Варне. Али то је, како се каже, перспектива. А за сада украјинска страна треба хитно да уклони застој у преговорима са Русијом о уговору за испоруке и транзит гаса. Подсећам да ће њен дуг за наше плаво гориво до краја годиен премашити три милијарде долара, рекао је на крају водећи научни сарадник Института за земље ЗНД Кирил Фролов.

Кијев упућује изазов енергетској безбедности Европе
Украјински партнери руског концерна Гаспром за сада се не спремају на преговоре у Москву ради регулисања проблема задужености за гас и потписивање гасног споразума за нову годину. Ово је саопштила украјинска страна 08. децембра. То значи да расте вероватноћа понављања конфликта из јануара 2006. године, када је у сличној ситуацији Украјина започела недозвољено узимање руског гаса из гасовода који воду у Европу, сматра наш посматрач Константин Гарибов.

Тренутно дуг украјинске стране за руски гас износи преко три милијарде долара. Како је изјавио извор у Гаспрому за Глас Русије, концерн узима у обзир тежак положај Украјине због међународне финансијске кризе, мада не може да испоручује гас бесплатно. У вези са тим концерн инсистира на томе да уговори за наредну годину могу да буду постигнути само под условом отплате задужености. Међутим украјински партнери очигледно одуговлаче како саме преговоре са Гаспромом, тако и не журе да у пуној мери испуне договоре о отплати дуга. По мишљењу директора фонда Националне енергетске безбедности Константина Симонова, осим финансијске кризе у Украјини конфликт продубљује неопредељеност политичке ситуације у земљи.

Одуство средстава у Украјини подудара се са одуством субјеката управе. Нејасно је шта ће бити са украјинском влашћу за 2-3 месеца. Тачније политички хаос доводи до тога да Украјина заузима лукав став – сви једни на друге пребацују одговорност за неплаћање русији, али нико није у стању да потшише неке релативно дугорочне споразуме, макар за 2009. годину. Ситуација је релативно безизлазна. Мислим да у јануару проблеми са Украјином не могу да се избегну, сматра Константин Симонов.

Нема пара, нема ни гаса – такав је једнозначан став Гаспрома. Истовремено он је предложио украјинским партнерима схеме отплате дуга. Између осталог, користећи свој углед у свету, концерн је активно помогао да немачка банка издвоји кредит за отплату украјинског дуга. Он је такође предложио да се средстава за транзит руског гаса преко украјинске територије у Европу урачунају н аиме отплате гаса за украјинске потрошаче. Међутим политичари и гасни индустријалци нису желели да у одговарајуће оцене гест добре воље од стране Гасрпома. То значи да они доводе ситуацију до новог гасног конфликта, када је 1. јануара 2009. године због непостојања новог уговора са Русијом Украјина почела да краде руски гас из извозне цеви, која води у Европу. У таквој ситуацији у јануару 2006. Гаспром је, без обзира на недозвољено узимање гаса с украјинске стране, испунио своје обавезе као поузданог испоручиоца гаса Европи.

  Штампа