Predhodna strana

Dosadašnju američku politiku kratko možemo sažeti, u tri reči: sud, pravo i sila. Ako imate monopol sile imate i monopol prava.

Pseudoobjava pseudorata

Slučaj jedne studentske tuče u SAD preti da ozbiljno naruši odnose Srbije sa SAD. Koji, je l’ te, nisu narušeni ni priznavanjem Kosova od strane SAD, opremanjem i obukom nove kosovske vojske, pa ni ovom donatorskom konferencijom za Kosovo.

Može li Barak Obama da se malo drugačije obrati Srbima, ako mu trebaju glasovi kako bi ušao u Belu kuću ???

Sovjetski Savez okupirao je Avganistan u decembru 1979. godine. Poslednji sovjetski vojnik, komandant 40. armije general Gromov izašao je na začelju konvoja svojih vojnika iz Avganistana 15. februara 1989. godine. Za celokupni period sovjetske okupacije te zemlje nije zabeležen niti jedan slučaj napada bombaša samoubice, bilo da je reč o kamionu, ili automobilu-bombi. Nije bilo nijednog takvog napada u većim gradovima Avganistana. U tom periodu, boravio sam u Avganistanu ukupno šest puta, u Kabulu, Mazare-Šarifu, Kandaharu, Džalalabadu, Heratu, ulazio u razne vladine zgrade koje nisu bile čak ni nešto posebno čuvane, a da ni u jednom momentu nisam ni pomislio na neku postavljenu bombu. U glavnom gradu Kabulu policijski čas je zvanično počinjao u 21, niko ga se i nije nešto striktno pridržavao, policijske patrole sastavljene od avganistanskih vojnika ležerno bi vas pogledale i propuštale. Sovjetskih vojnika nije bilo na ulicama avganistanskih gradova, ni danju ni noću. Imali su vrlo precizna naređenja da izbegavaju svaki kontakt sa domaćim stanovništvom.

Sada, kada je NATO prisutan u Avganistanu, samoubice sa kamionima i automobilima-bombama izazivaju užas na ulicama gradova, broj civilnih žrtava rata neprekidno raste, ginu žene i deca Avganistana. Šta se to tako dramatično promenilo da su danas civili u toj zemlji više izloženi pogibiji nego u vreme sovjetske okupacije? Iako je za ovih skoro 20 godina vojna tehnologija napredovala, iako su i pre 20 godina države NATO-a imale prednost u odnosu na SSSR u pogledu tehnike preciznog gađanja i bombardovanja. Pa, ipak, civili sve više ginu u Avganistanu. Zašto?

Da li je karakter rata sada drugačiji, kao i taktika borbe, u čemu su razlike između današnjeg NATO prisustva u odnosu na rat koji je tadašnji SSSR vodio protiv mudžahedina u Avganistanu?

Interesantno, još nijedan zapadni vojni analitičar nije se ozbiljnije pozabavio razlikama i sličnostima između sovjetske i NATO okupacije Avganistana, posebno ne u kontekstu sada tako velikog broja civilnih žrtava. Sovjeti su vodili rat protiv alijanse sedam mudžahedinskih partija koje su imale veliku pomoć SAD i Pakistana. U Avganistanu, Sovjeti su se oslanjali na marionetske režime u Kabulu, koji nisu bili ništa više marionetski nego što je sadašnji avganistanski režim predsednika Karzaija. Štaviše, režim sovjetskog saveznika, predsednika Nadžibulaha imao je više samostalnosti nego sada režim Karzaija. Vojska Avganistana, u režimu Nadžibulaha, samostalno je držala sve veće avganistanske gradove, danas vojnici predsednika Karzaija samostalno ne drže niti jedan grad. Za Karzaija taj posao obavlja NATO, jer kada bi vojnici NATO-a napustili Avganistan Karzai bi pao sa vlasti u roku od nekoliko sati.

Glavna meta napada mudžahedina u vreme sovjetske okupacije Avganistana bili su sovjetski vojnici, danas su glavna meta talibana i ostalih gerilaca pokreta otpora zapravo policajci i vojnici predsednika Karzaija. To govori o većem raslojavanju unutar avganistanskog društva nego u vreme sovjetske okupacije, odnosno da danas talibani režim Karzaija doživljavaju kao veću izdaju nego što su mudžahedini smatrali režim Nadžibulaha pod sovjetskom okupacijom.

Avganistanci su vrlo ponosan narod iako su plemenske poglavice potkupljive. Sovjeti su pomno pazili da ni u jednom trenutku ne povrede njihov nacionalni ponos, NATO vojnici danas prilično bahato ratuju u Avganistanu. Kako je moguće da NATO avijacija već nekoliko puta bombarduje avganistanske svadbe? Avganistanci na svadbi negde u gudurama Hindukuša opale neki metak u vazduh iz neke prastare pušketine optočene mesingom i srmom, a onda nakon nekoliko minuta dolete mlaznjaci F-16, ili F-18 i sruče na svadbu laserski navođene bombe i rakete. Pa posle na ostacima jedne bombe može da se pročita poruka: „Upravo vas je ubilo jedno žensko”. Naime, kopilot na američkom F-18 bila je žena. I sve to i pored najsavremenijih zapadnih uređaja za snimanje i izviđanje kako iz svemira, tako i sa izviđačkih aviona i bespilotnih letelica, sve u realnom vremenu. Što znači, ako je svadba u nekom selu, lokalni komandant NATO snaga ima na svom monitoru sliku kada mlada na konju stiže u kuću mladoženje, a ako upotrebi odgovarajuću američku tehnologiju može da vidi i koju boju očiju ispod vela ima mlada. Umesto da zove avijaciju da sruči bombe i rakete po svadbi.

I zato će NATO izgubiti rat u Avganistanu. Jer su ga i drugi pre NATO-a izgubili...

Glasovi američkih Srba

Barak Obama obratio se Srbima, da bi ušao u Belu kuću treba mu najmanje 270 od ukupno 538 mandatorskih glasova. Istina, obraćanje mu i nije bilo baš nešto milo srpskom srcu. No, šta mogu Srbi po tom pitanju? Ko će biti novi američki predsednik odlučiće birači Floride (25 mandata), Ohaja (21 mandat), Mičigena (18), Ilinoja (22), Viskonsina (11), Pensilvanije (23), Ajove (7), Misurija (11), Nju Hemšira (4), Delavera (3), Oregona (7), Arkanzasa (6)... Velika bitka za male američke države. U kojima ima dosta Srba.

Slučaj jedne studentske tuče u SAD preti da ozbiljno naruši odnose Srbije sa SAD. Koji, je l’ te, nisu narušeni ni priznavanjem Kosova od strane SAD, opremanjem i obukom nove kosovske vojske, pa ni ovom donatorskom konferencijom za Kosovo. Neko bi to kratko sažeo u tri reči: sud, pravo i sila. Ako imate monopol sile imate i monopol prava, odnosno danas ne postoji razoružano pravo. Iako je pravo razoružano i kada izdaje svoje principe, kada gubi autoritet na kom se zasniva.

Dakle, ne dovodim u pitanje ni za trenutak obavezu američke vlade da zaštiti svoje građane. Ne sporim ni američku demokratiju, pluralizam i sekularizam, jednakost polova, obrijane muškarce i neobrijane žene, svu vrstu odeće i zabave. Ono što mi smeta jeste pseudoobjava pseudorata. Zbog jedne tuče.

Miroslav Lazanski

Zvanični Vašington ponovo vrši pritisak na predstavnike naše vlasti

Ucenjena Srbija

·   Ustavom zagarantovana prava građana Srbije ne mogu da se prodaju ni za jedan dinar, niti za 100 miliona dolara

·   Glava Miladina Kovačevića uslovljava pomoć od 50 miliona dolara

·   Srpski zamenik konzula napravio problem obećanjem da će Kovačević doći na sud 1. avgusta

Čarls Šumer, američki senator, rekao je da će SAD razmotriti da li će odobriti finansijsku pomoć od 50 miliona dolara koja je namenjena Srbiji, zato što se Miladin Kovačević nije pojavio prvog avgusta na sudu u Americi. Sudbina studenta iz Srbije koji je optužen za nanošenje teških telesnih povreda svom kolegi u tuči u jednom klubu, postala je instrument za vršenje što većeg pritiska na našu zemlju. Osim Šumera, i senatorka Hilari Klinton zapretila je Srbiji ozbiljnim posledicama, ali sagovornici „Pravde" tvrde da bez obzira na to, Srbija ne treba da popusti.
- U državi koja je izgubila ponos i dostojanstvo, čiji se dijabolični predsednik za vreme raspada zemlje elegantno igra na Tari, pri tom ne mareći za svoj narod ni u jednom trenutku, ništa više nije iznenađujuće pa tako ni nova finansijska ucena SAD u slučaju Miladina Kovačevića, tvrdi šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja, Zoran Krasić.

On podseća na zakon i Ustav Republike Srbije po kome naša zemlja ne može da isporučuje svoje državljane Americi, ali „ne garantuje da sadašnja vlast to neće učiniti".
- Vest da nam Amerikanci neće dati finansijsku pomoć je uzdrmala isključivo Tadića, jer nije ništa novo da građani i socijalne grupe nemaju nikakvu vajdu od tog novca, već isključivo oni na vlasti. Već su se ovajdili od hapšenja Karadžića, ali im to verovatno nije dovoljno, kaže funkcioner SRS i dodaje da ga „uopšte ne bi začudilo da isporuče Miladina"!

Veselin Cerović, advokat Miladina Kovačevića, nije želeo da komentariše izjavu američkog senatora Čarlsa Šumera, dok advokat Toma Fila smatra da nije sporno da država po Ustavu nema pravo da isporuči Kovačevića, „već da je sporno obećanje zamenika konzula Igora Miloševića Americi":
- Zamenik konzula dao je obavezu u ime Srbije da će ga država dovesti 01. avgusta na suđenje. Sad Amerikanci koriste tu priliku i kažu da nisu ni rekli da Srbija treba da krši Ustav i zakon. Kažu nam da smo sami obećali da ćemo ga dovesti 01. avgusta i traže automatski da Srbija održi svoje obećanje. Pošto Kovačević ne želi da se vrati, država ništa drugo ne može da uradi - tvrdi Fila.

Dušan Bajatović tvrdi da se Socijalistička partija Srbije zalaže za poštovanje Ustava i slova zakona u svakom slučaju, pa i u slučaju Miladina Kovačevića:
- To je moj stav i stav SPS, tako da nemam ni šta da dodam, niti da nešto oduzmem - kratko je rekao Bajatović.

- Nadam se da će Vlada Srbije ispoštovati Ustav Srbije koji striktno zabranjuje izručenje naših državljana drugim državama i da će zvanični Beograd uspeti da se odupre ucenama koje stižu iz Njujorka - naglasio je Borko Ilić, potpredsednik DSS, koji dodaje da se ne radi samo o 50 miliona dolara.
- Nije reč samo o tim dolarima, već o jednoj histeriji koju pokušavaju ponovo da stvore u Americi kad je reč o Srbiji i Srbima, a sve preko slučaja Miladina Kovačevića. Ne verujem da će vlast ići toliko daleko, pa da otvoreno prekrši Ustav Srbije. Ukoliko Američka Vlada uskrati tu pomoć, svedočiće o tome da Zapad koristi svaki mogući slučaj, pa i ovakav koji se tiče pojedinca, da vrši politički pritisak na Srbiju - kaže Ilić i dodaje da „ustavom zagarantovana prava građana Srbije ne mogu da se prodaju ni za jedan dinar, niti za 100 miliona dolara".

  Štampa