Predhodna strana

Pokušaji Amerike da destabilizuju unutrašnjopolitičke prilike, i izazovu raskol u vlastima Rusije, sasvim očito su uspeli.

Kavkaz - sukob Rusije i SAD

Oružana dejstva koja sprovode vlasti Gruzije su zločin protiv sopstvenog naroda, izvršen je smrtonosan udar na teritorijalnu celovitost same Gruzije, pričinjena ogromna šteta njenoj državnosti – takva ocena zbivanja u Južnoj Osetiji se čula iz usta predsednika vlade Rusije Vladimira Putina, koji je 09. avgusta iz Pekinga stigao u Vladikavkaz.

– Teško je zamisliti kako je sad moguće ubediti Južnu Osetiju da uđe u sastav gruzijske države. Započeta agresija je dovela do mnogobrojnih žrtava među civilima i izazvala humanitarnu katastrofu – to je zločin protiv osetinskog naroda“. Kasnije je, tokom posete šatorskog logora izbeglica u Alagirskom rejonu, predsednik vlade ono što se dešava u Južnoj Osetiji nazvao genocidom.

Izgleda da je u tim rečima Vladimira Putina data iscrpna političko-pravna ocena dešavanja. U prvoj etapi izlaska iz krize Severnoj Osetiji je neophodno pružiti svu potrebnu pomoć. Vladimir Putin je čvrsto obećao izbeglicama da će se svi vratiti na svoja ognjišta i izjavio da će u prvoj etapi za obnovu Chinvalija biti izdvojeno 10 milijardi rubalja.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je izjavio da će naložiti vojnom tužilaštvu da dokumentima potkrepi zločine izvršene protiv civila u Južnoj Osetiji.

Jasne i proverene formulacije ruskih lidera (Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina) predstavljaju oštar kontrast s iskazima gruzijskog vođe, koji očito nije očekivao takav razvoj događaja. On razjareno iznova i iznova baca svoju armiju na Chinvali i sela Južne Osetije, primenjujući pri tome taktiku spržene zemlje, ne ostavljajući od svega živog ni kamena na kamenu, i pozivajući u pomoć prekookeanske prijatelje. Jedan od njegovih pomoćnika, Jakobašvili, aludira na to da će Zapad navodno obavezno izvršiti pritisak na Moskvu i Gruzini će izaći kao pobednici. Gospodin Saakašvili i njegovi najbliži saradnici su ko zna zašto pomislili da će se i ovog puta izvući, da će za agresiju i genocid i ovog puta nekažnjeno proći.

Tragedija u Južnoj Osetiji jednoznačno svedoči: tandem Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina deluje jasno i usklađeno. Pokušaji spoljnih sila da destabilizuju unutrašnjopolitičke prilike, izazvavši raskol u vlastima Rusije, sasvim očito su propali.

Po saopštenjima zapadnih glasila, gruzijski rukovodilac (mnogi političari su ga već nazvali ratnim zločincem) se obratio neposredno Dmitriju Medvedevu s ponudom da se ratne operacije zaustave. Međutim, ta vest je u Kremlju opovrgnuta kao dezinformacija. Sasvim je očigledno da nikakvog primirja s gospodinom Saakašvilijem ne može biti sve do potpunog oslobađanja Južne Osetije od gruzijskih ekstremista i maksimalno potpune likvidacije gruzijske infrastrukture državnog terorizma, uključujući mesta dislokacije vojnih jedinica, objekte vojne namene, aerodrome i ekonomsku infrastrukturu koja ih servisira.

Za saopštenja o povlačenju gruzijske vojske iz Južne Osetije se pokazalo da su još jedna dezinformacija. Takve izjave gruzijskih predstavnika mogu biti izazvane namerom da se dobije predah i pregrupišu snage. Sasvim je neophodno da se protivnik do nogu potuče, da bi se obezbedio mir i stabilnost na Kavkazu u srednjoročnoj perspektivi. „…Rusija je vekovima na Kavkazu igrala vrlo pozitivnu i stabilizirajuću ulogu, bila garant saradnje i napretka u tom regionu – tako je bilo u prošlosti i biće u budućnosti. Niko ne treba u to da sumnja“ – istakao je predsednik vlade Rusije.

Vladimir Putin je sasvim ispravno izjavio da prijateljska osećanja žitelja Rusije prema gruzijskom narodu ostaju nepromenljiva. Izuzetno teške bitke koje vode jedinice ruske armije, mirotvoraca i osetinskih odbrambenih snaga svedoče: Rusija se suočila s podmuklim i surovim protivnikom, koji se ni pred čim neće zaustaviti radi postizanja svojih zlikovačkih ciljeva. Naravno, ne radi se o gruzijskom narodu – njemu tek predstoji da izvuče zaključak u vezi krvavih avantura u koje ga uvlače, i za koje će nesumnjivo morati da plati. Iz hronologije događaja koji su prethodili ratu, izdvojićemo samo jednu činjenicu: 31. jula su završeni gruzijsko-američki manevri „Dostojan odgovor – 2008“, tokom koga su Amerikanci obučavali gruzijska vojna lica tančinama „antiterorističkih čišćenja“ naselja. Na manevrima je demonstrirano „čišćenje sela (u uslovnom Iraku) od terorista i izvojevanje bezbednosti civilnom stanovništvu“. Sva ona zverstva koja čine gruzijski ekstremisti u Chinvaliju, višestruko su uhodavana pod neposrednim rukovodstvom zapadnih instruktora, sve zamaskirano ciničnom frazeologijom o „borbi s terorizmom“. Pravi ciljevi su, dabome, drugačiji – glase reči vrlo informisane bivše ministarke inostranih poslova Gruzije Salome Zurabišvili. Po njenom mišljenju, Amerikanci su veoma široko prisutni u Gruziji – oni uveliko rade na obučavanju oružanih snaga Gruzije, vrše monitoring i osmatranje strateškog koridora kroz Južni Kavkaz. To se između ostalog odnosi i na naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan. Po rečima Zurabišvili, glavni cilj sadašnjeg sukoba sa Rusijom predstavlja jačanje uloge Gruzije kao zemlje sasvim lojalne interesima SAD i Velike Britanije. To je garancija da će Anglosaksonci i dalje kontrolisati Gruziju, što znači i region Južnog Kavkaza.

Primetićemo da se zaoštravanje napetosti odigrava sinhronizovano uz granice Rusije i Kine. U dane pekinške Olimpijade u Siankjangu se desio još jedan teroristički akt, a nekoliko dana ranije je u Biškeku otkriveno nelegalno skladište oružja, u kome se nalazilo 10 američkih vojnih lica i nekoliko diplomata ambasade SAD u Kirgiziji. Agresija Gruzije u Južnoj Osetiji – to je rat za tuđe interese, u kome će gruzijski narod iskoristiti kao topovsko meso. Ako se ta agresija sada ne prekine, na malom delu kavkaske zemlje – neminovni su novi i znatno veći regionalni sukobi.

Danas, kao i u godinama Velikog Otadžbinskog rata, ruska armija se junački bori za to da od nove fašističke kuge zaštiti ne samo Kavkaz, nego i čitav postsovjetski prostor.

  Štampa