Predhodna strana

Kroz dva teksta o duplim standardima i "jedinstvenosti" kosovskog slučaja

Zašto Kosovo nije „jedinstven slučaj“?

Mnogi analitičari i neki zvaničnici ukazuju na očigledan loš presedan u kosovskom slučaju koji će pokrenuti i ostale regione na otcepljenje, a Brisel i Vašington i dalje tvrde da to nije moguće.

·   Mnoge činjenice negiraju argumente zapada u slučaju Kosova.

·   Kušner je pre šest meseci rekao da dve zajednice koje razgovaraju samo preko oružja treba odvojiti, a sada kao Francuska predsedava EU kaže da se mora pronaći rešenje koje će garantovati teritorijalni integritet Gruzije.

BRISEL, 22. avgusta - Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i francusko predsedništvo Evropske unije ponovo su ove sedmice potvrdili svoje ocene da je jednostrano otcepljenje Kosova od Srbije bilo "jedinstven slučaj", koji ne može da se prenese ni na jedan drugi slučaj u svetu, pa ni na Južnu Osetiju i Abhaziju u Gruziji.

I pored stotina komentara svetskih analitičara, pa i zvaničnika - poput rumunskog predsednika Trajana Baseskua - koji govore o očiglednom efektu kosovskog presedana, u Briselu i Vašingtonu se i dalje oštro tvrdi da to nije moguće.

U poslednje tri godine, od početka procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije, zvaničnici EU, NATO i SAD su koristili nekoliko argumenata za svoje tvrdnje.

Svaki od njih, međutim, lako se može opovrgnuti, kao što pokazuje analiza projekta "Kosovski kompromis" u kojoj se upoređuju stavovi pobornika i protivnika teze o "jedinstvenosti" Kosova.

Prvi argument "za" su "moralni razlozi", odnosno delovanje Slobodana Miloševića prema kosovskim Albancima.

Međutim, Milošević nije na vlasti punih osam godina, a način na koji su kosovski Albanci tretirali Srbe posle rata (235.000 raseljenih, 2.000 ubijenih ili kidnapovanih, 4.600 oružanih napada, 176 porušenih ili oštećenih crkava, 20.000 otetih kuća …) oduzima im pravo na svaki moralni "kredit", navedeno je u analizi.

Drugi argument koji se koristi je da su Albanci tražili nezavisnost zbog institucionalne diskriminacije Beograda tokom 90-ih godina. Međutim, zaboravlja se činjenica da su kosovski Albanci, mnogo pre 90-ih godina, tražeći da Kosovo postane republika u SFRJ, ustvari tražili nezavisnost.

Intervencija NATO-a se takođe koristi kao razlog za kosovsku specifičnost, ali se svesno zanemaruje da je ta intervencija bila ilegalna, jer je sprovedena mimo bilo kakve odluke ili rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Kao argument spominje se i strah od mogućeg nasilja na Kosovu i hitnost rešavanja statusa, odnosno davanja nezavisnosti Prištini. Međutim, SAD, NATO i EU imaju sve instrumente moći na Kosovu da bi sprečili takvo nasilje - sa više od 16.000 naoružanih pripadnika Kfora - a na samom terenu u februaru ove godine nije bilo nikakvog vojnog sukoba, odnosno hitnosti za rešavanje statusa, u poređenju s drugim, mnogo opasnijim slučajevima u svetu.

Dodatne argumente je ozvaničila Evropska unija, kada je dan po proglašenju jednostrane nezavisnosti, u svojim zaključcima usvojila "dupli standard" za Srbiju, odnosno priznala je pravo na teritorijalni integritet svim državama sveta, sem Srbije u slučaju Kosova i Metohije.

U poslednjem paragrafu teksta se ističe da:

"Savet ponavlja privrženost EU principima Povelje UN-a i Helsinškog završnog akta, između ostalog i principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta i svih rezolucija Saveta bezbednosti. Podvlači svoje uverenje da, imajući u vidu sukob iz 90-ih i produžen period međunarodne administracije pod rezolucijom 1244, Kosovo predstavlja 'jedinstven slučaj' koji ne dovodi u pitanje ove principe i rezolucije".

U prevodu sa "evrokratskog" žargona, to znači da je EU privržena teritorijalnom integritetu svih država, osim Srbije po pitanju Kosmeta, jer je to, prema njoj, "jedinstven slučaj". Dupli standard i "jedinstvenost" kosovskog slučaja se opravdavaju paušalnim formulacijama poput "sukoba iz 90-ih" i "produženog perioda međunarodne administracije pod rezolucijom 1244".

Ovim formulacijama, međutim, ništa se ne dokazuje o prirodi sukoba, niti o pomenutoj administraciji. Usput, zaboravlja se činjenica da je 1998-99 godine - u vreme sukoba na Kosovu - bilo u toku ukupno 40 sukoba u svetu, svaki sa više od 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije doveo do secesije.

Takođe, produžena administracija je postojala u mnogim situacijama u svetu, između ostalog u Istočnoj Slavoniji nakon rata u Hrvatskoj, gde je misija UNTAES dovela do reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do otcepljenja.

Poslednji argument koji se koristi u prilog "jedinstvenosti" Kosova je da to traži "većina" u regionu koji želi da se otcepi. Međutim, prema američkoj studiji "Manjine u opasnosti", trenutno 509 etničkih grupa u svetu, koje okupljaju oko dve milijarde ljudi, želi poboljšanje svog statusa. Ni u jednom drugom slučaju sem Kosova, volja neke etničke zajednice, pak, nije iskorišćena za davanje nezavisnosti.

Francuski šef diplomatije, a sada predsedavajući Saveta ministara EU, Bernar Kušner, izjavio je nakon nezavisnosti Kosova da EU "nije imala izbora". "Kada dve zajednice ne mogu da razgovaraju, već žele da razgovaraju samo preko oružja, onda je bolje odvojiti ih", izjavio je tada Kušner. Samo šest meseca kasnije, šef francuske diplomatije je, povodom sukoba u Južnoj Osetiji, predvodio posredničku misiju EU između onih koji očigledno nisu želeli da razgovaraju drugačije sem oružjem. Sada, međutim, Kušner nije za njihovo "odvajanje", već za puno poštovanje "nezavisnosti, integriteta i teritorijalnog integriteta Gruzije".

Tanjug - Aleksandar Mitić

Ruski zvaničnici o Kosovu i Južnoj Osetiji

Slučaj Južna Osetija, koji je zaokupio pažnju svetske javnosti, i doveo do razmene optužbi na liniji Moskva - Vašington, kakve se nisu pojavljivale u skorije vreme, nameće više paralela sa kosovskim pitanjem, u čijoj su osnovi poštovanje međunarodnog prava, Povelje UN, ljudskih prava, teritorijalnog integriteta, ali i - očigledni dvostruki standardi, ogoljeni na prvom primeru posle nelegalnog otcepljenja srpske pokrajine.

BEOGRAD, 16. avgusta 2008. - Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin i njegov prethodnik na toj dužnosti Aleksandar Aleksejev izjavili su za Tanjug da događaje u Južnoj Osetiji treba posmatrati u istoj ravni sa drugim slučajevima kršenja međunarodnog prava i Povelje UN, kao što su bombardovanje Srbije 1999. godine, invazija na Irak i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

"Gruzijska strana, umesto da traži mirno rešenje problema Južne Osetije, izabrala je vojni način. Takva jednostrana primena sile treba da se stavi u isti red sa nezakonitim jednostranim koracima kao što je bombardovanje Srbije, invazija na Irak ili jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", izjavio je ambasador Konuzin agenciji Tanjug.

Konuzin je dodao i da su u medijskom ratu koji prati sukobe u Južnoj Osetiji primetni isti dupli aršini kojima je deo međunarodne zajednice opisivao situaciju tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i sukoba na Kosovu.

On je istakao da "na žalost, to nije prvi put da se gruzijsko rukovodstvo odlučilo na borbena dejstva protiv sopstvenog naroda", rekao je ambasador Konuzin, i podsetio na oružanu kampanju Tbilisija iz 1992. godine. Ambasador Konuzin, koji je nekada bio ruski diplomata u UN, istakao je da ga je još tada zaprepastilo omalovažavajuće ponašanje Gruzina prema nacionalnim manjinama.

Ambasador Konuzin je izrazio nadu da će međunarodna diplomatska inicijativa doprineti pravednom rešenju. "Taj proces ne poništava naše insistiranje da se zločinci kazne. Zločin počinjen nad hiljadama ljudi u Južnoj Osetiji dozvoljava da govorimo o genocidu nad osetinskim narodom", rekao je Konuzin.

Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksejev takođe je uočio da je između događaja u Južnoj Osetiji i na Kosovu i Metohiji mnogo paralela, da se koriste isti postupci sada, kao i na Kosovu, a da "standardi ne postoje, već samo ciljevi i sredstva za njihovo dostizanje". "Rusiju kritikuju danas oni koji su ubijali Srbe 1999. godine", rekao je Aleksejev, ocenjujući kao katastrofalnu reakciju iz nekih zemalja koje navode da je Rusija upotrebila "neproporcionalnu silu". "To je cinizam i bezobrazluk!", istakao je ruski diplomata, trenutno na čelu Četvrtog evropskog odeljenja u ruskom Ministarstvu inostranih poslova.

Aleksejev je istakao da, kao i u slučaju sa Kosovom, događaje u Južnoj Osetiji i protivpravna dejstva prati moćna propagandistička mašina i da mnogi mediji na Zapadu ne osvetljavaju konflikt, već su praktično "deo, instrument psihološkog rata". Prema njegovim rečima, i u slučaju Kosova i u slučaju Južne Osetije, bila je ofanziva, u prvom slučaju OVK, a u drugom gruzijske armije, "usmerena umnogome protiv civilnog stanovništva".

"Često koristimo termin dvostruki standardi, ali se ovde se ne može govoriti uopšte ni o kakvim standardima - postoje ciljevi i sredstva za njihovo dostizanje, i ako su u odnosu na Kosovo ciljevi jedni, razrađuju se jedna sredstva za njihovo ostvarenje, ako su u odnosu na Gruziju ciljevi suprotni, izrađuju se druga sredstva", istakao je on. Upustivši se brzopleto u vojnu avanturu, po oceni analitičara pod uticajem zapadnih mentora, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili ponudio je prekid vatre Moskvi, iz koje je stigla poruka da će Kremlj u sukobu, na koji je Rusija dugo upozoravala zapadne partnere, "ići do logičnog kraja", dok su mediji na Zapadu konstatovali da su se na kavkaskom i kosovskom primeru pojavili "dobri" i "loši" separatisti.

Uvažavanje teritorijalnog integriteta Gruzije neće biti moguće bez uvažavanja teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji, izjavio je juče u Briselu ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin. "Nemoguće je u isto vreme priznavati nezavisnost Kosova od Srbije i uporno ponavljati da se teritorijalni integritet Gruzije mora poštovati po pitanju Južne Osetije i Abhazije", rekao je Rogozin na konferenciji za štampu.

"Ako imamo teritorijalni integritet Srbije u slučaju Kosova, onda imamo i teritorijalni integritet Gruzije (…) a ako neko ne priznaje teritorijalni integritet Srbije nad Kosovom, onda bolje da ćuti o teritorijalnom integritetu Gruzije", naglasio je ruski ambasador.

Rogozin je istakao da se "ne može ponašati kao da se ništa nije dogodilo u Južnoj Osetiji: kao da nije bilo bombardovanja civilnog stanovništva, masakara manjina i ubistava ruskih mirovnjaka" koje su počinile vlasti u Tbilisiju. S druge strane, "ono što je NATO uradio u Jugoslaviji - ubistva civila, uništavanje mostova na Dunavu, televizije u Beogradu -oduzima mu pravo da kritikuje Rusiju za bilo koju sadašnju ili buduću akciju", rekao je ruski ambasador.

Jednostrano proglašenje i priznanje od nekih zemalja nezavisnosti Kosova i Metohije, jedan je od glavnih uzroka za konflikt koji je izbio prošle nedelje u Gruziji, izjavio je danas bivši ministar odbrane Ukrajine i šef odbora za bezbednost i odbranu u parlamentu te zemlje Anatolij Gricenko. On je u intervjuu ukrajinskom nedeljniku "Ogledalo nedelje" rekao da je davanje Kosovu nezavisnosti "velika greška zapadne diplomatije, koja je značajno uticala na situaciju u Gruziji", preneo je Itar-Tas s. "Upozoravano je da će se kosovski presedan direktno projektovati na Južnu Osetiju i Abhaziju, kao i na druge zamrznute konflikte u celom svetu, uključujući i Zapadnu Evropu - njih je više od 150", rekao je Gricenko. Prema njegovim rečima, izražavanje separatizma možu se desiti "na celoj planeti i nećemo uspeti da ugušimo požare".

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da o pitanju teritorijalne celovitosti Gruzije odgovor treba da daju Osetini i Abhazi "uvažavajući istoriju i uzimajući u obzir događaje poslednjih dana".

Ističući da je pitanje teritorijalne celovitosti "veoma komplikovano pitanje", koje podrazumeva "želju ljudi da žive u jednoj državi", Medvedev je rekao da na pitanje o tome "mogu li i žele Osetini i Abhazi da žive u sastavu Gruzije" odgovor ne treba da da ni Rusija ni druge države, već ga valja tražiti "u strogoj saglasnosti sa normama međunarodnog prava". "Međutim, i međunarodno pravo za poslednje godine obiluje veoma komplikovanim primerima samoopredeljenja naroda i pojavljivanjem novih država na mapi (sveta) - setimo se primera Kosova", rekao je ruski predsednik na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Rusija će, istakao je Medvedev, izneti na međunarodni nivo pitanje genocida i etničkih čistki u Južnoj Osetiji od strane Gruzije, iako Rusiju, kako je rekao, neki partneri iz nekog razloga mole na poverljivim razgovorima da se to ne čini.

Ruski predsednik je rekao da je "čudna situacija u kojoj se individua koja ubije hiljade ljudi označava teroristom i izrodom, a druga - kao legalno izabrani predsednik suverene države". "Međunarodno pravo nema mogućnost da za upotrebu dvostrukih standarda i u političkoj praksi se toga treba pridržavati", rekao je Medvedev.

Američki predsednik Džordž Buš juče je pred odlazak na odmor u Teksas podržao Gruziju i optužio Rusiju za "siledžijstvo", uz ocenu da Moskva nanosi štetu svom međunarodnom položaju zbog slanja vojske u Gruziju. Buš je, istovremeno, u govoru u Beloj kući, istakao da SAD žele dobre odnose sa Rusijom i da ne žele povratak na hladnoratovske odnose, prenele su agencije.
"Siledžijstvo i zastrašivanje nisu prihvatljiv način vođenja spoljne politike u 21. veku", poručio je Buš.

Lideri Južne Osetije i Abhazije Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, koji su u Moskvi potpisali "šest principa" o regulisanju konflikta u Gruziji, posle susreta sa ruskim predsednikom Medvedevim u Kremlju, pitali su i "zašto, kada su bombardovali i rasturali Jugoslaviju, niko nije govorio o teritorijalnoj celovitosti?".
Odgovor na to pitanje verovatno se nalazi u već pominjanoj konstataciji da osim "dobrih" i "loših" momaka, postoje i "dobri" i "loši" separatisti, a da se prema toj "slobodnoj" kategorizaciji, menja vizura međunarodnog prava i principa.

Tanjug

  Štampa