<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Političke analize 28. avgust 2008.

Predhodna strana
Dugoročni, i u prvo vreme zamagljeni cilj SAD, kao glavnog inicijatora konflikta na Kavkazu bio je zaoštravanje odnosa i privredne saradnje između Rusije i EU, što bi EU okrenulo isključivo ka Americi
 
Nije nam potreban hladni rat
 
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je danas odgovarajuće ukaze kojima je Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
 
Ruski lider je u specijalnoj TV-poruci izjavio da je učinio to s obzirom na slobodno izražavanje volje ode strane osetinskog i abhaskog naroda i rukovodeći se Poveljom UN, Helsinškim finalnim aktom iz 1975. godine i drugim međunarodnim dokumentima. Medvedev je pozvao druge države da slede ovaj primer. To nije lak izbor, ali je i jedina mogućnost za zaštitu ljudskih života. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili koji je izabrao genocid za način rešavanja svojih političkih zadataka vlastoručno je sahranio sve nade u miroljubivu koegzistenciju Gruzijaca, Abhaza i Osetinaca u jednoj državi – rekao je šef ruske države.
 
Narodi Južne Osetije i Abhazije su se u više navrata izjašnjavali na referendumima u podršku nezavisnosti svojih republika. Prošle nedelje njihovo rukovodstvo i parlamenti uputili su Rusiji molbu da prizna njihovu nezavisnost. Juče su oba doma ruskog parlamenta predložila predsedniku Dmitriju Medvedevu da udovolji ovoj molbi. Danas je ona razmotrena na sednici Saveta za bezbednost Rusije u Sočiju.
 
Nije nam potreban hladni rat li njegovo novo izdanje – izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u jednom od jučerašnjih intervjua za vodeće medije.
Hteli bismo da imamo konstruktivne odnose sa našim zapadnim partnerima, posebno sa SAD. Ali za to su neophodni pragmatizam i međusobno poštovanje – primetio je šef ruske države.
Medvedev je u ovom intervjuu objasnio stav Moskve u vezi sa priznanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, kao i prema nizu drugih pitanja spoljne politike. Podsećamo vas da su SAD i njihovi najbliži saveznici već prvog dana operacije prinuđivanja Gruzije na mir počeli da govore i daljem neminovnom pogoršavanju odnosa Rusije i Zapada koje može dovesti do novog hladnog rata. Takva perspektiva može se izbeći – smatra Dmitrij Medvedev.
„Ne plaši nas ništa, uključujući i perspektivu hladnog rata. Ali naravno da to ne želimo. U ovoj situaciji sve zavisi od stava naših partnera iz svetske zajednice, naših partnera na Zapadu. Ukoliko žele da zadrže dobre odnose sa Rusijom, razumeće razlog naše odluke. I situacija će biti mirna. Ako se, pak, opredele za konfrontacioni scenario, ništa zato, živeli smo u različitim uslovima, pa ćemo i ovako proživeti“.
 
Predsednik je takođe kategorički odbacio optužbe pristalica Sakašvilijevog režima da Rusija, navodno, ne izvršava obaveze oko povlačenja svojih trupa iz Gruzije.
„To je neistina. Rusija je svoje obaveze koji proističu iz 6 principa tzv. sporazuma Medvedeva-Sarkozija u potpunosti izvršila. Naše trupe su povučene sa teritorije Gruzije, osim tzv. bezbednosne zone“.
 
Dmitrij Medvedev je pozvao da se ne razbuktava novi konflikt zbog ruskog stava prema Južnoj Osetiji i Abhaziji. „Svaki slučaj priznanja po svojoj prirodi je slučaj posebne vrste, kao što je situacija na Kosovu. Specifična situacija je i u Osetiji i Abhaziji. Mi smo se, praktički, do poslednjeg perioda ozbiljno trudili da pomognemo obnovi državnog jedinstva Gruzije, ali to očigledno nije uspelo. Poslednji ekser zakucan je donošenjem odluke od strane Gruzije o agresiji. Zato je u ovim uslovima jedini način očuvanja ovih naroda bilo njihovo priznanje u svojstvu subjekata međunarodnog prava, priznanje njihove državne nezavisnosti“ – ubeđen je predsednik RF.
 
Rusija je donoseći ovu tešku odluku o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, bila potpuno svesna njenih posledica. Ujedno, Dmitrij Medvedev je stavio na znanje da neslaganja između Rusije i Zapada povodom situacije na Kavkazu nipošto nisu fatalne i one se mogu prevazići. Najavio je, da će Rusija biti spremna za saradnju sa svakom američkom administracijom koju će američki narod bude izabrao.
 
Rusija zahteva punu ravnopravnost
 
Rusija zahteva ravnopravnost u odnosima sa zemljama učesnicima STO i ne namerava da ispunjava obaveze člana organizacije, bez takvog pravnog statusa. Ovaj stav izrečen je na sednici prezidijuma ruske vlade u ponedeljak.
 
Moskva pregovara o stupanju u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji (STO), počev od 1994. godine. U proteklom periodu potpisano je oko 60 bilateralnih baznih sporazuma. Obaveze preuzete po mnogim od njih ispunjavaju se. Zbog toga ruska ekonomija, posebno pojedine njene grane, snose veliko opterećenje, mada zemlja još nije postala član STO. I očekivati to u bliskoj perspektivi, po svemu sudeći, ne treba, ako se uzme u obzir izjava ministra trgovine SAD Karlosa Gutjeresa o tome da zbog suprotstavljanja Gruziji u Južnoj Osetiji Rusiju mogu da očekuju teškoće prilikom stupanja u STO.
U natalim uslovima jednostrane mere čine se nesvrsishodnim i nelogičnim, stavio je do znanja premijer Vladimir Putin na prezidijumu vlade.
 
“Ispada da nikavih pluseva od članstva, ako oni uopšte postoje, mi ne vidimo i ne osećamo, a opterećenje snosimo. I treba nekako sa partnerima razjasniti ova pitanja. Posebno je to aktualno pvodom naglog kolebanja na svetskim tržištima, između ostalog na svetskom prehrambenom tržištu. Imam u vidu kolebanja cena. Treba da razmislimo na najozbiljniji način o zaštiti svojih proizvođača”.
U vezi sa tim doneta je odluka o početku pregovora sa partnerima iz STO na obustavi ugovornih obaveza, koje ograničavaju mogućnosti ruske ekonomije. Između ostalog, biće revidirane nepovoljne strane sporazuma o pojedinim vidovima robe, sklopljene u zamenu za obećanje partnera da će podržati brže stupanje Rusije u STO. Reč je pre svega o sporazumima koji dotiču interese poljoprivrednih proizvođača. Jedan od najmanje uspešnih je sporazum o puštanju američkih izvoznika mesa na rusko tržište.
 
Uneti korektivi ne znače da Rusija odustaje od strateškog kretanja u stranu STO. Jednostavno, kako podvlači Vladimir Putin, treba da pobedi elementarna pravda. A pravda u trgovini, kao što je poznato, jedan je od principa koji je deklarisala ova organizacija.
 
Konflikt na Kavkazu ima ozbiljniju pozadinu,
nego što se prvobitno pretpostavljalo.
 
SAD kao glavni inicijatori konflikta imali su dalekosežne ciljeve:
Napraviti jaz u odnosima Rusije i EU i kroz sukob na Kavkazu dovesti do zaoštravanja odnosa i privredne saradnje između Rusije i EU. Do ovog zaključka dolaze evropski političari sposobni za objektivnu analizu pravog stanja stvari.
 
Dotičnog gledišta pridržava se,na primer, vodeći italijanski stručnjak za Rusiju, poslanik Evropskog parlamenta Đulijeto Kjeza. Po njegovom mišljenju, gruzijski plan rata i sam rat koji je počeo Saakašvilijev trebalo je da isprovociraju sukob između Rusije i Evrope. Đulijeto Kjeza smatra da postoje, uglavnom američke, sile koje imaju neznatnu podršku na Starom kontinentu i koje žele da Evropa ide protiv Rusije. Otuda su, na primer, i današnji napori za zaoštravanje situacije i povećanje grupacije ratnih brodova NATO-a u Crnom moru – naglasio je italijanski parlamentarac u intervjuu za ruski novinski TV-kanal Vesti.
 
Namere Vašingtona umnogome su očigledne. Kriza na Kavkazu odgovara interesima Sjedinjenih Država iz niza razloga. Pre svega, omogućuje im da postignu veću solidarnost u redovima Severno-atlantske alijanse neki članovi koje su se pre nekoliko meseci izjasnili protiv pristupanja Gruzije i Ukrajini Akcionom planu NATO-a. Ali postoje i drugi, kudikamo značajniji za SAD, razlozi. U poređenju sa drugim industrijski razvijenim zemljama, Amerika doživljava teža vremena. Njena ekonomija je u groznici, što dolazi do izražaja u hipotekarnoj krizi, usporavanju tempa ekonomskog razvoja, smanjivanju učešća u svetskoj privredi i slabljenju dolara. Ujedno, ekonomija jedinstvene Evrope, glavnog konkurenta Amerike, uspešno se razvija, a evro se učvršćuje.
 
S obzirom na ove uslove, neki prekookeanski političari smatraju zaoštravanje odnosa između Rusije i EU krajnje korisnim za njihovu zemlju. Reč je o nanošenju štete ekonomskim vezama Moskve i Brisela, odnosno o smanjenju obima robne razmene, stvaranju prepreka na putu investicija i, razume se, krnjenju energetske bezbednosti Starog kontinenta. Podmetanjem noge svom glavnom konkurentu Vašington dobija šansu da učvrsti svoje ekonomske i finansijske pozicije. Jučerašnji osetan pad kursa evra prema dolaru svedoči da Amerikanci već negde bacaju zapadnim Evropljanima klipove pod noge.
Pitanje je u tome da li je Evropa spremna da igra prema prekookeanskim pravilima. Već pomenuti Đulijeto Kjeza smatra da sukob sa Rusijom zbog konflikta u Južnoj Osetiji ne odgovara interesima Evrope. Ovi scenariji izazivaju opreznost i u samoj Americi. Pozvaćemo se sa tim u vezi na poznatog američkog analitičara Petrika Bjukenena koji je ovako prokomentarisao apele na kažnjavanje Rusije: „Pre nego što krenemo putem koji vodi izolaciji Rusije, neophodno je da razmislimo do čega to može, na kraju krajeva dovesti.
 
Nemačka mora da učini sve što je u njenoj moći u cilju sprečavanja rata između Istoka i Zapada
Smatra predsednik Istočnog komiteta nemačke ekonomije Klaus Mangold. U izjavi u ime nacionalnih poslovnih krugova, Mangold je rekao da u Rusiji posluje 4600 nemačkih firmi i ona ostaje dinamičan i privlačan partner za Berlin. Zapad treba da nastavi kurs na dijalog sa Moskvom s obzirom na interese svih strana u konfliktu i da ne sudi o situaciji samo svojim predstavama – ukazao je Mangold. – Pošto je pre konflikta na Kavkazu većina zapadnih zemalja priznala nezavisnost Kosova, bilo bi dobro da one preispitaju svoj stav prema principu teritorijalnog integriteta i prava naroda na samoopredeljenje – rekao je on.
 
pripremila: Srpska politika
izvor: Glas Rusije
 
Predhodna strana

  Štampa

.


     © 2002 Srpska politika