Предходна страна

Хоће ли Срби већ једном пред „међународну заједницу“ отворити проблем даљег исељавања Срба, и када ће почети озбиљан и плански повратак Срба на просторе са којих су протерани.

„Мултиетничност“ и Срби

Како су Срби из готово свих вишенационалних средина ишчезли и зашто се осим неких изнемоглих стараца у те своје етничке просторе никако не враћају. Треба ли држава Србија као матица свих Срба да то питање најзад покрене како би се велики број избеглих бар после 15 година вратио на своја имања и своја огњишта. На ту тему прилажемо вам два текста и наш уводни коментар.

Мултиетничка Босна и Херцеговина, Хрватска, Косово и Метохија више не постоје, осим ако пројектанти НСП (Новог светског поретка) под „мултиетничност“ не подразумевају просторе без Срба. Где год су они на просторима бивше Југославије стварали мултиетничке средине, Срби више не живе. Срби се једини оптужују и одговарају за етничка чишћења, а једино су они етнички очишћени са простора екс Југославије, државе коју су они створили - и то никоме не смета чак се и не спомиње. Сулејман Тихић и Харис Силајџић, Стипе Месић и Иво Санадер, Фатмир Сејдију и Хашим Тачи стално говоре о потреби и залагању да се сачува мултиетничност њихових држава и квази држава, а ми Срби ни после толико година никако да схватимо да „мултиетничност“ има свим другачије значење од оног како је ми тумачимо.

Могуће да је та наводно Међународна заједница издала неки „нови речник“, пошто и сви њени гаулајтери од Кушнера до Лајчека исто говоре о неопходној „мултиетничности“ али ми ту реч очигледно не разумемо. Могуће да тај „нови речник“ још нисмо купили (српска сиротиња), или наше „српске главешине“ ту нешто муљају. Јесте да нам је мултиетнички председник Тадић рођен у Сарајево, а мајка му је из чувене обитељи Францетић. Јесте да нам је министар за просторно планирање из обитељи Дулић, али кажу да се у планирање простора на коме треба да живе Срби одлично разуме. А и потпредседника Владе Ђелића смо увезли, али као Србина, из Француске – па нешто мислим ако ми Срби ту „мултиетничност“ не разумемо ваљда је разумеју ови „наши“ највиши, а мултиетнички представници?

У Сарајеву више Кинеза него Срба и Хрвата

У историји постојања Сарајева, тренутна етничка слика тог града најнеповољнија је за небошњаке, с обзиром на то да се ради о, готово, етнички чистом граду, рекао је за "Фокус" Лео Плочкинић, предсједник Невладине организације "Кроација либертас" и процјенио да се ради о системски планираном етничком шишћењу с циљем стварања животног простора ексклузивно за једну нацију.

- Услови који владају у Сарајеву потпуно су неповољни за Хрвате. Бошњачке власти не осигуравају право на посао и образовање. Не ради се само о социјалним разлозима због којих Хрвати напуштају Сарајево. Притисак Бошњака је толико велики да други народи ту не могу живјети - рекао је Плочкинић.

Он каже да су критике које политичари из Сарајева шаљу другим народима у вези с повратком лицемјерне, јер тамо гдје имају прилику, не предузимају ништа.

- То је доказ да се све ради плански и с предомишљајем да се подручја етнички очисте, а што не доприноси слици коју они желе приказати међународној заједници. Питам се по чему је Сарајево мултиетничко. Број Срба, Хрвата и осталих народа сведен је на минимум у историји. Упореде ли се бројке из пописа који је провела Краљевина Југославија или СФРЈ видјећемо да је град етнички очишћен - каже Плочкинић. Он је процијенио да се ради о доктрини по којој је потребно створити етнички чист простор за несметан живот по религиозно-друштвеним и политичким правилима по којима би остали били потчињени.

Иво Миро Јовић, посланик ХДЗ БиХ у Представничком дому парламента БиХ рекао је да је процес стварања моноетничког града од Сарајева у потпуности окончан.

- Та прича је завршена. Довољно је погледати годишњи извјештај о упису првачића или матураната у појединим дневним новинама. У највећем броју случајева на тим списима нема ни једно хрватско или српско име - рекао је Јовић и сликовито илустровао да у Сарајеву тренутно има више Кинеза него припадника других конститутивних народа. Јовић је рекао да то на најбољи начин декларише какву БиХ прижељкују политичари који у својим политичким концепцијама претендују на једну нацију и језик у БиХ.

Винко Пуљић, надбискуп врхбосански, упозорио је да је Сарајево у посљедње двије године напустило 500 католичких породица. Он је током вишедневне посјете САД, на предавању на Универзитету Џорџтаун истакао да су Хрвати у Федерацији БиХ прегласавани у власти, а да је највећи проблем у вези с добијањем дозвола за градњу неких црквених објеката.

Срђан Диздаревић, предсједник Хелсиншког комитета за људска права БиХ, недавно је упозорио да је Сарајево постало једнонационални град у којем је политика етничког чишћења успјешно обављена.

- У јавности се појављује круг људи који припадају свим народима и етничким мањинама, али грађани Сарајева су преко 90 одсто припадници само једне нације, бошњачке. Етничко чишћење у овом граду, нажалост, обављено је успјешно. Када би било добре воље да се БиХ реконструише по мултиетничком принципу, неминовно би било кренути од Сарајева - напоменуо је Диздаревић.

Срба ни за лијека
Управни одбор Удружења за одрживи повратак у Тузлански кантон констатовао је да су српски повратници, умјесто успјешног повратка и одрживог опстанка, суочени са чињеницом да је одрживи опстанак повратника угрожен до те мјере да пријети физички нестанак српског народа на подручју Тузланског кантона.

Управни одбор сматра да је до угрожавања српских повратника на овом подручју дошло због опструкције повратка, дискриминације код остваривања људских права, непостојања политичке воље код надлежних за побољшање стања одрживог повратка и веома раширене појаве корупције и криминала одређених структура на пословима повратка на подручју општина Лукавац, Сребреник, Калесија, а у одређеним размјерама и Тузланског кантона у цјелини.

- Због свих ових проблема, Управни одбор тражи и очекује од надлежних структура Тузланског кантона да покажу на дјелу да су за стварну, а не декларативну равноправност опстанка српских повратника, како не би дошло до потпуног искорјењивања припадника једног од конститутивних народа - наводи се у Информацији Управног одбора Удружења српских повратника.

Управни одбор је анализом стања и процјенама даљих кретања, која ће се испољавати у биолошкој закономјерности и јачању тенденције социјалне искључивости српских повратника, констатовао да ће број повратника Срба ускоро, са садашњих седам одсто, пасти испод два одсто.

- Попис становништва у 2011. години и још убрзанија динамика смањења броја српског становништва сигурно ће, али касно, представљати посљедње упозорење свима којима је, умјесто вербалне, стало до стварне мултиетничности на тузланском подручју - наводе у овом удружењу.

Према њиховим ријечима, тешко стање одрживог повратка огледа се, прије свега, и у чињеници да на подручју Тузланског кантона још није обновљено више од осам хиљада срушених и оштећених стамбених јединица српских повратника.

- Да је на дјелу политика једносмјерног повратка говори и чињеница да је у протеклом периоду, од укупно издвојених срдстава, за повратак Бошњака у Републику Српску издвојено 78 одсто, а за повратак Срба у Тузлански кантон свега 22 одсто - наводи се у информацији.

Предсједник Српског клуба делегата у Вијећу народа РС, Сташа Кошарац, оцијенио је, приликом посљедњег боравка у Тузли, да је Тузла све мање мултиетничка средина с обзиром на чињеницу да је ове школске године у први разред уписано свега 1,5 одсто дјеце српске националности у односу на укупан број уписаних првачића