Балкан се већ вековима сматра „буретом барута“ кога су велесиле увек по потреби потпаљивале, после свих ови „решења“ тзв. Међународне заједнице - разумљиво је да се ни данас ништа променило није.

Балкан пред експлозијом

Улази ли Балкан поново у период озбиљних политичких турбуленција? Ово питање све чешће постављају политички аналитичари, указујући да у овом, одавно проблематичном делу Европе, јачају стари и јављају се нови анимозитети међу суседима.

Поједини аналитичари из САД и Европске уније нарочито страхују од погоршања ситуације у БиХ, што би лако могло да се догоди уколико дође до смањења ангажмана међународне заједнице. Предвиђа се да ће економску кризу искористити националисти, како би уз заоштрену реторику испровоцирали сукобе. У последње време све су жешћи захтеви из Сарајева за централизацијом Босне и Херцеговине. У исто време, у Бања Луци инсистирају на Дејтонском споразуму, али и на „праву”, да после независности Косова и они прогласе самосталност и припоје се Србији.

Ситуација је у БиХ данас знатно нестабилнија него пре десет година. Лоше економско стање, појачано новом финансијском кризом и нерешененим националним питањима, донеће према проценама стручњака сигурно јавне немире и побуну, а не искључује се ни избијање ратних сукоба! На конференцији у Вашингтону под називом „Нове европске демократије” истакнуто је да у Босни постоје јасни знакови упозорења да је оружани сукоб знатно ближи и реалнији него што се мисли.

После 13 година интензивних међународних напора у БиХ, спровођење реформи може се назвати неуспехом, а влада је увелико нефункционална и вођена етничким императивима. „На планети су се у последње време одиграли многи значајнији догађаји и пажња међународне заједнице већ годинама није усмерена на Босну и Херцеговину. Нажалост, већина као да негира озбиљност ситуације и јасне симптоме да су нови сукоби у овој бившој југословенској репбулици заиста могући”, упозорава Џејмс Лион из америчког Већа за политику и демократију.

Хапшење Радована Караџића и Ратка Младића само додатно затеже односе у БиХ, јер из Сарајева све више инсистирају на укидању наводно „геноцидне творевине” Републике Српске. Ови притисци могли би да буду окидач у Бања Луци на знатно радикалније потезе. “Нови крвави сукоб у БиХ и отцепљење Републике Српске могао би у најгорем случају да доведе до тога да од Босне и Херцеговине остане државица муслимана око Сарајева која би била “европска Палестина и стециште терориста”, упозоравају са вашингтонске конференције.

Стари проблем Балкана, уз нека нова обележја, остају Србија и Косово које многи и даље виде као могуће жариште новог, већег потреса. У јануару је на територији Јужне српске покрајине било неколико озбиљних међуетничких инцидената, упркос присуству јаких међународних снага. На Косову је долазак Еулекса изазвао узнемиреност Срба, али тој мировној мисији нису ради ни Албанци, који сматрају да се ограничавају права њихове самопроглашене државе. Нови проблеми могли би настати због најаве ЕУ да ће на Косову почети одлучну борбу против трговине дрогом, што је тамошњим Албанцима практично једини уносан посао. Процењује се да ће новонастала ситуација "неминовно довести до сукоба Брисела и Приштине", јер је Косово главна транзитна рута за хероин из Авганистана ка Европи, али и зона крујумчарења оружја и људи. Због свега тога нису искључени ни терористички напади косовских Албанаца.

Последњих месеци Хрватска је постала можда и највећи проблем у балканском котлу. Земља која је наводно на корак од уласка у Европску унију има нерешене проблеме око границе са суседима, покренула је тужбу за геноцид против Србије, а ту је и жеља да се Хрватској припоји део територије БиХ. Хашком трибуналу је стигла тужба Хрватске против Србије због наводног геноцида што је, само по себи, потврда да и између те две земље нема довољно разумевања и добросуседства. Србија је најавила контратужбу, а очекује се и додатно захлађивање односа у будућности.

Хрватска је, у међувремену, ушла у жесток "клинч" са Словенијом, коју оптужује да блокира њен пут ка Европској унији. "Дежела" то, међутим, демантује, наводећи да само жели да, пре уласка Хрватске у Унију, реши спорно питање њихове границе на Јадранском мору.
Преоштре и увредљиве реакције и контраоптужбе, довеле су до тога да се према последњим испитивањима, више од половине Словенаца залаже да Хрватска никада не уђе у Европску унију! Односи су толико заоштрени да ни представници ЕУ засад не успевају да комшије упуте на конструктиван дијалог. Хрватска најављује да ће и у спору са Словенијом „правду затражити” у Међународном суду у Хагу.

Када је Црна Гора у питању, поједини стручњаци не искључују ни избијање грађанског рата у најмлађој европској држави! Политичка ситуација у Подгорици је све затегнутија, а постоји и реална опасност од сукоба са Албанцима, који ће после Косова и Македоније, „тражити своја права“ и у Црној Гори. Посебно брине чињеница да Албанија показује превише „бриге“ за Албанце у околним државама и да Европа немо проматра све отвореније намере за стварањем „Велике Албаније“.
Такође, над Србима у Црној Гори се спроводи „уставни и културни геноцид“, што најбоље показује и инцидент, када је црногорска полиција применом физичке силе спречила литургију СПЦ. Уз то, преговори око двојног држављанства између две до јуче братске државе су потпнуо запали у ћорсокак. Званичној Подгорици нимало не одговара да више од половине њених грађана поседује пасош Србије, што би Београду у некој даљој будућности јасно дало за право да поново оствари своје интересе у Црној Гори.

Наводна брига Европе и света да је регион Балкана потенцијално "буре барута" је и цинична, с обзиром на то да је у прошлости један од главних узрока балканске нестабилности било управо понашање водећих западних земаља. Да ли у „име демократије и људских права“ или неких других мотива, велике силе су наметале и изазивале сукобе међу запаљивим балканским народима. Балкан је одувек био потенцијално жариште сукоба по вољи великих сила. И поред разједињености и унутрашњих проблема, велико је питање да ли би се бивша Југославија распала да њено разарање нису потпомогле САД и водеће земље Европске уније.

Ово доказује и западна политика, која је довела до тога да су једни народи на Балкану повлашћени, а други прокажени. Таквим деловањем, моћне државе Запада на челу са Америком као да "балканско буре барута" остављају у приправности, како би једног дана поново могли бити изазвани нови сукоби. Залагања Европске уније за мултиетничност и мултикултуралност делују и као чиста обмана, ако се у пракси примењују дупли стандарди. Балканско питање је „решено” тако што је створено много малих, економско и војно зависних држава, којима лако може да се наметне воља.

Србија која је отимањем Косова и Метохије од стране Америке и Европске уније додатно деградирана (могуће не и коначно, с обзиром на то да се сецесија Војводине све чешће намеће) и даље ће бити притиснута теретом нерешеног националног питања. С обзиром на политичке трендове који данас владају у Европи и свету, Србија тешко да ће било када повратити суверенитет на Косову и Метохији неким преговорима, лобирањем... Једина опција за повратак духовне колевке је ратна опција. Према мишљењу многи западних војних стручњака, Косово је тренутно највеће балканско буре барута, Албанци су барут, а фитиљ се налази у рукама Срба... Балкан је и даље у ратној приправности и стоји на располагању великим силама.

Варнице између Грчке и Турске
Нису само бивше југословенске републике заслужне за нову балканску панику. Атина и Анкара су поново ушле у фазу размене оштрих нота, пошто су турски авиони неколико пута ушли у ваздушни простор изнад Егејског мора, који Грчка сматра својим. Реч је о дуго спорном појасу због чега су се, 1996. године, две земље нашле на ивици рата, спреченог залагањем САД. Медији у Атини данима пишу о "ратној атмосфери у Егеју", подсећајући да Турска припрема извођење велике војне вежбе управо у спорној зони. Шеф дипломатије Дора Бакојани оценила је понашање Турске као "опасну провокацију" у незгодно време, јер су током минуле године, односи двеју земаља "били у стагнацији".

Ново заоштравање односа на линији Атина - Анкара могло би, прибојавају се аналитичари, да поремети дијалог о уједињењу Кипра, чији наставак се очекује у фебруару. Неповољна околност је и то што је Турска недавно озбиљно наљутила Кипране ометајући њихове бродове који трагају за нафтом у Средоземљу.
Такође, Грчка вербално ратује и са Македонијом, јер и даље одбија да бившој најјужнијој југословенској републици призна име Македонија пошто такав назив има њена северна покрајина. Званична Атина стопира улазак „Скопљанаца“ (како Македонце зову у Солуну) у НАТО, али и Европску унију. Љутити Македонци су зато тужили Грчку Међународном суду правде, оптужујући Атину да не жели нормализацију билатералних односа и да спречава приближавање Македоније евроатлантским интеграцијама.

Монтгомери: Извесна независност Републике Српске
Бивши амерички амбасадор у Хрватској и Србији Вилијам Монтгомери изјавио је да не искључују да ће у једном тренутку у Републици Српској доћи до референдума о независности.
Коментаришући стање на Балкану, Монтгомери је казао да је песимиста јер постоји читав низ озбиљних проблема који још нису решени, а који су веома озбиљни. Према његовим речима, на Балкану постоје подручја велике нестабилности. „Та подручја су Косово, Македонија и БиХ. Ниједна од етничких група у Босни и Херцеговини није флексибилна, када се ради о одустајању од циљева које су имали пре рата”, истиче Монтгомери.

Пише: А. Палић