Спектакуларно откриће: „Los Angeles times“ пише како је шеф Државне безбедности Србије Јовица Станишић радио и за ЦИА, а преноси „Пресс“

Јовица Станишић радио и за ЦИА!

Бивши шеф српског ДБ-а од 1992. до 2000. радио и за америчку тајну службу! ЦИА Хагу доставила поверљиви документ, у коме се наводи шта је све Станишић урадио за њих!
 

ПРЕСС - 02. март 2009.

ЦИА га спасава од трибунала... Јовица Станишић
Бивши шеф српске тајне полиције Јовица Станишић осам година је био главни човек ЦИА у Београду! Америчка тајна служба је Хашком трибуналу, где се Станишићу суди, доставила поверљиви документ са доказима о помоћи коју им је пружио! Све ово је у најновијем броју објавио амерички дневни лист „Лос Анђелес тајмс".

Према наводима овог листа, Станишић је још 1992. године склопио договор са агентом ЦИА!

- Једне ноћи 1992. године, у београдском Топчидерском парку, Станишић се састао са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном, и те ноћи су њих двојица склопила тајно партнерство за које нико није знао. Станишић је осам година био главни човек ЦИА у Београду - наводи „ЛА тајмс".

Веза - Вилијам Лофгрен
Лист описује Станишића као човека „хладног погледа и лоше репутације, јер је био шеф обавештајне службе Слободана Милошевића"!

„Официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ, јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат. ЦИА је очајнички покушавала да дође и до потребних информација када је почео рат у БиХ. Станишић и Лофгерн су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима. Он је обезбедио информације о месту на коме се налазе таоци НАТО, помагао је оперативцима ЦИА у тражењу гробница и формирању мреже тајних база у Босни", пише „ЛА тајмс".

Према овим наводима Станишић, после подизања хашке оптужнице, позвао је своје америчке савезнике који су Трибуналу доставили „поверљиви документ у коме се наводе његови доприноси и докази о помоћи коју им је пружио, али тај документ је и даље запечаћен". Лофгрен, који је сада у пензији, казао је да је ЦИА саставила документ да би показала да је „Станишић, наводно зао човек, учинио многе добре ствари".

- Ако оставимо оптужницу по страни, овај човек је урадио ствари које су помогле да се окончају сукоби и успостави мир у Босни - рекао је Лофгрен за „ЛА тајмс", док ЦИА није желела да коментарише документ који ће Трибунал разматрати на затвореном већању, јер је садржај поверљив.

У писму ЦИА наводи се да је Станишић покушао да спречи неке од најексплозивнијих догађаја у рату у Босни.

- У пролеће 1993. године, на наговор ЦИА, извршио је притисак на начелника Генералштаба Војске РС Ратка Младића да накратко прекине гранатирање Сарајева. Две године касније помогао је у ослобађању 388 војника НАТО-а којима су скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а. Преговарао је о ослобађању талаца уз подршку руководилаца ЦИА и покушао да интервенише 1993. године када су оборени и заробљени француски пилоти. Младић није хтео да призна да је заробио пилоте, али је Станишић открио место њиховог заробљавања и те информације доставио ЦИА и француским властима - пише лист.

„Лос Анђелес тајмс" наводи и да је Станишић на једном од састанака са Лофгреном предао фасциклу са документима, међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

- Али, Станишић никада није узео новац од ЦИА, није учествовао у њеним операцијама, нити је чинио било шта што је сматрао издајом свог шефа. После многобројних тајних састанака, он је убедио Милошевића да му дозволи да успостави контакт са ЦИА као заобилазним путем ка Западу. Поноћни састанци у парку уступили су место дневним седницама у Станишићевој канцеларији - пише „ЛА тајмс".

Станишићева посета ЦИА
Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996, и на основу програма посете може се закључити да је Станишић наишао на топао пријем. Главног српског шпијуна одвели су да слуша џез у клубу „Блуз ели" у Џорџтауну и у лов на птице у Мериленду. Дојч је чак показао Станишићу пушку „паркер" из 1937, која је омиљено оружје колекционара. Дојч, који сада предаје на технолошком институту у Масачусецу, није хтео да коментарише писање „ЛА тајмса".

- Јачање Станишићевих веза са ЦИА довело је до трвења са Милошевићем, који се плашио да његов главни „шпијун" кује заверу против њега. Смењен је 1998. године. Када је 2003. године убијен српски премијер Зоран Ђинђић, Станишић је ухапшен и у притвору је био три месеца, а потом је без објашњења изручен Хашком трибуналу. Официри ЦИА који су радили у том региону казали су да су стекли утисак да Станишић „није обичан члан хора", али да никада нису видели доказ да је умешан у ратне злочине. Штавише, они су га сматрали кључним савезником у ситуацији која је убрзано измицала контроли - наводи на крају амерички дневник.

Покушао да утиче на Милошевића
Одбрана Јовице Станишића заснива се на неколико десетина разговора са садашњим и бившим званичницима америчких и српских обавештајних агенција, као и документима у које је „ЛА тајмс" имао увид. Међу њима се налазе званични досије и српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о том крвавом периоду, који је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу. У овим документима Станишић себе представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији, и који је интензивно сарађивао са ЦИА, како би зауставио кризу.

Станишић учинио најмање зла
Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, сећа се састанка са Јовицом Станишићем и групом српских званичника из Босне у Београду.
- Док им је Станишић говорио да треба да сарађују са ЦИА, гости су се очевидно нелагодно осећали - казао је Смит.
Смит је почео редовно да се састаје са Станишићем, и чак су се једном приликом срели на неком броду на Сави.
- Појавио се из мрака са телохранитељима и готово читаво вече причао о свом шефу. Милошевић му се нимало није свиђао. Стално је говорио како је грозан, непоштен и покварен - прича Смит.

Коментар:

По већ добро утврђеним правилима ЦИА, Станишић је одиграо своју прљаву улогу у растакању Југославије и ратовима које управо ЦИА на овим просторима иницирала и сада им више није потребан. Суди му се у Хагу и они се само могу заложити да се компромитујући детаљи по њих на суђењу не износе, а они ће са своје стране учинити да казна изречена Станишићу буде блажа нешто блажа. Са политичарима, обавештајцима, војницима… се исто тако поступа, по кондом систему - употреби и баци. Они који се накнадно присети као Ђинђић да се тако нису договорили добију метак, доживе неку саобраћајку, или их пред станом за мизерне паре убије неки дрипац. Иза таквог убиства се кроз наше а њихове медије лансира прича да се вероватно ради о криминалу, не рашчишћеним дуговањима…. Вест траје колико и дневне новине и идемо даље… То је ЦИА и „демократија“ за ситне полтрончиће и сараднике.

Када се овакав, лепо уобличен коментар кроз причу Дага Смита, односно, од стране ЦИА пусти у јавност то је више него јасан сигнал да је Станишић „пуштен низ воду“, али да ће још по неко тим путем отићи. Овакви текстови су и згодна прилика да се покаже моћ службе каква је ЦИА, за коју је ето радио чак и шеф службе Државне безбедности Србије. Текст је управо темпиран као још један понижавајући ударац а и инициран је управо високим затворским пресудама онима који су бранили земљу. Да други из тога извуку закључак да се земља не треба бранити.

Српска политика