Лопови,
корумпирани, мафијаши су само они чије странке нису на власти, а закон о
одузимању имовине стечене криминалом примењиваће се селективно. Како ће ли
све изгледати када се власт буде променила
Криминал, корупција и
одузимање имовине!
Медији су у више наврата
најављивали како ће породица Милошевић, Легија, земунски клан, и разне
мафије од стечајне, друмске…. до ђубретарске, под ударом новог закона о
одузимању имовине стечене криминалом, остати без имовине. У том контексту
није се до сада спомињала Ружица Ђинђић или породица Ненада Богдановића… или
се то не сматра криминалом?
 Март
је за нас у Србији посебан месец и њему су се, бар у новијој историји,
одиграли значајни догађаји. 09. марта 1991. догодиле су се прве велике
демонстрације противу тадашњег режима Милошевића у којима је страдало двоје
људи. 12. марта 2003. убијен је премијер Србије Зоран Ђинђић и тај догађај
још у потпуности није расветљен, мада су неки наводни организатори и
извршиоци атентата осуђени. 24. марта 1999. почело је бомбардовање Србије од
стране НАТО-а под називом „Милосрдни анђео“ и трајало је 78 дана.
Ових дана ће се навршити шест година од убиства премијера Ђинђића и то је
датум кога се свако морамо присетити као трагичног датума наше новије
историје. У српској традицији је да се у тим тренуцима помена обично
присећамо оног што је покојник добро урадио, али наша политичка и животна
сцена је на те традиционалне и добре српске обичаје одавно заборавила. На
сцени је нека сурова и непомирљива поларизација коју су управо „демократе“
наметнуле па се овај текст неће бавити Ђинђићевим политичким успесима и
промашајима већ његовом материјалном оставштвином. Управо због најава да ће
се имовина одузимати од Милошевићевих, Легијиних, земунског клана и разних
мафија…. Да ли је саму ту било криминала или је он и знатно већи код
„демократа“ али га снагом власти гурају под тепих – проглашавајући га чак и
државном тајном.
Ове године март је почео законом о одузимању имовине стечене криминалом који
почиње да се примењује од понедељка 02 марта. Одредбе Закона ће се
примењивати на кривична дела организованог криминала, приказивање
порнографског материјала и коришћења деце за порнографију, трговину људима,
неовлашћену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога, корупцију,
као и против човечности и других добара заштићених међународним правом.
Министарка правде Снежана Маловић каже да је држава обезбедила механизме за
спровођење овог закона и додаје да је све оно што је потребно да се
организује за ступање закона на снагу је урађено. На нивоу Министарства
правде усвојен је Правилник организације и систематизације радних места у
Дирекцији за продају одузете имовине, постављен је директор који ће
руководити Дирекцијом. Такође, усвојен је на нивоу Владе и Правилник о
организацији и систематизацији радних места на нивоу МУП-а. Тако да је
држава у потпуности организационо спремна, за примену овог закона. МУП је
формирао специјалну јединицу за финансијске истраге, која ће имати чак 125
људи, а Министарство правде формирало је дирекцију за управљање одузетом
имовином која ће имати 25 запослених”.
Министарка
Маловић очекује
да ће врло брзо Специјално тужилаштво за борбу против организованог
криминала започети са привременим или трајним одузимањем имовине.
Она је додала да се законске санкције неће моћи да избегну, иако је имовину
пренета на неког од сродника или пријатеља, као и имовина која је у
међувремену продата.
Портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић је казао да тај закон
"представља ефикасно оружје у борби против кривичних дела из области
организованог криминала али и других у њему таксативно наведених кривичних
дела,
пре свега корупције".
Наводећи предности новог закона у односу на досадашња законска решења, Зорић
је истакао да ће сада моћи да се
испитује
целокупна имовина осумњиченог, а не само она за коју се сумња да је
проистекла из кривичног дела за које се води поступак.
Према његовим речима, највећа предност закона је пребацивање терета
доказивања порекла имовине са државе на осумњиченог, који ће у току посебног
поступка морати да докаже да је до ње дошао на легалан начин. Уколико то не
успе да докаже имовина ће му бити одузета, казао је Зорић.
Организовани криминал
Пре свега треба објаснити шта је то организовани криминал? Ако се то преточи
у облику неке кратке дефиниције: у Свету се под појмом организованог
криминала сматра
„Спрега између криминалаца и људи на власти“.
И код нас се то углавном тако тумачи осим ако неко од високо позиционираних
на власти није у то уплетен.
Тада све остаје недоречено, неистражено, а тужилаштво незна о чему се ради,
не покреће никакве истраге или све гура у задње фиоке. Према томе када код
нас чујете да се спомиње „организовани криминал“ онда се то односи само на
крађе криминалаца и оних који су пали са власти или оних чије је падање са
високих политичких позиција ускоро предвиђено.
Начитали смо се о Марку Милошевићу „лопову“, о Слободану Милошевићу и Мири
Марковић „лоповима“ а као кључни докази су пекарска продавница од 30м2
у Пожаревцу, откупљена мала кућа (склона рушењу) у Ужичкој и једнособан стан
за који је Мира ургирал да се додели некој жени као контра услуга што је
помагала породици Милошевић. Спомињане су и неке силне Милошевићеве паре на
Кипру, које ни после девет година нису пронађене…. и можда сам у набрајању
још неку „врло крупну ствар“ пропустио, али то је све. Начитали смо се о
Легији, црвеним береткама, земунском клану и њиховим милионима а од свега
тога Легија има само један стан у коме живи његова породица и ништа више. Е
они ће по новом закону о одузимању имовине стечене криминалом, морати да
доказују одакле им та „баснословна имовина“. Ружица Ђинђић неће морати да
доказује одакле јој три милиона евра за куповину куће на Дедињу ако у суду
стоји да Ђинђић није имао некретнина. Које је она то станове могла да
продала ако те станове није наследила од Ђинђића…. Или хоће ли се испитати
порекло имовине Ненада Богдановића ако је својој породици оставио двадесетак
дебелих девизних рачуна.
Ако о Ђинђићевој својини говоре његови бивши сарадници и ако на све то није
реаговао јавни тужилац (по законској обавези) или бар Ружица Ђинђић, онда
наводе у листу „Правда“ можемо сматрати тачним. Ако преносите паре у
„џаковима“ илегално преко границе то је недвосмислено криминал без обзира
одакле долазе те паре и зашта су вам потребне. Ако ипак на неки начин
продате два стана, којих у суду као своје некретнине немате, а која је
Ружица Ђинђић продала, за око 2,5 милиона евра то је криминал. Каква су то
станови који вреде по 1,25 милиона евра? Зашто би заоставштина Ђинђића или
бившег градоначелника Богдановића била државна тајна и ко је та судска
документа прогласио државном тајном. Али да вас ми не би мучили разним
наводима Шта је све Ђинђић имао (бар оно што се јавно зна) и да ли је то
криминал, прилажемо текст из листа „Правда“ па процените сами.
Бивши сарадник
убијеног премијера тврди да је лидер дс располагао енормним богатством
Ружица је наследила
Ђинђићеве милионе
К. Благовић - П. Јеремић
http://www.pravda.co.yu/srbija/7299/ruzhitsa-e-nasledila-inieve-milione
 Никола
Сандуловић: Зоран је био пребогат човек за наше услове. Велике своте новца
су долазиле из иностранства. Није то ишло преко рачуна, већ је био у питању
кеш у врећама. Знам да је Зоран са Владимиром Вукосављевићем - Кезом ишао и
на границу са БиХ, одакле су преузимали новац у торбама
Зоран Ђинђић је имао тајни рачун у
швајцарској банци, фабрику микро чипова у Бремену, али и акције у „Кока
коли". Зоран је обезбедио жену, децу, па и унуке, сви ће они имати за леп
живот. Немогуће да два стана, која је Ружица Ђинђић продала, вреде око 2,5
милиона евра и да је додала за вилу, која вреди око три милиона евра, само
пола милиона
СУД: Решењем
о наслеђивању утврђено је да је од имовине Зоран Ђинђић оставио девизна
средства на рачунима у Славија банци и Националној штедионици. Током
расправе о девизним средствима Зорана Ђинђића бројеви његових банковних
рачуна нису помињани. Ђинђић је својим наследницима оставио акције „Кока
коле" и списак издавачких предузећа која му дугују хонораре за преводе
филозофских књига, као и књига које је он написао, наводи се у допису Првог
општинског суда.
ВУКАСОВИЋ:
Причало се да Ђинђић има куће и станове у Монаку и Монте Карлу. Једно време
се помињало да има некретнине и у Аргентини. Нико никад није јавно рекао шта
је Ђинђић оставио иза себе. Постоје информације да његов прави тестамент
носи ознаку државне тајне.
Трговина
Ружице Ђинђић и државе, где се наводи да је она дала два стана на
Студентском тргу и пола милиона евра у кешу за вилу у Ужичкој улици, само
продубљује мистерију заоставштине Зорана Ђинђића.
Богати премијер
Бивши
саветник покојног премијера Србије Зорана Ђинђића, Никола Сандуловић, у
изјави за „Правду" каже да је бивши премијер био богат човек и да га не чуди
како је његова супруга Ружица могла да купи нову кућу, која, према његовим
информацијама, кошта око три милиона евра.
- Зоран је био пребогат човек за наше услове. Велике своте новца су долазиле
из иностранства. Није то ишло преко рачуна већ је био у питању кеш у
врећама. Знам да је Зоран са Владимиром Вукосављевићем - Кезом ишао и на
границу са БиХ, одакле су преузимали новац у торбама. Јавна је тајна да је
новац за 05. октобар стигао код Зорана Ђинђића, који је финансирао странке
тадашње опозиције по заслугама. Свеукупна помоћ долазила је код њега. Толико
је новца долазило да је смешно када би се рекло да је све отишло тамо где
треба. Хтели смо да део новца поделимо народу, али су се многи из ДС-а томе
успротивили. Остале су огромне паре, милиони - каже Сандуловић.
Он истиче да
је за то знао и Бранко Васиљевић, убијени телохранитељ Зорана Ђинђића, а да
је евиденције о његовом приспећу и распоређивању водио само Зоран Ђинђић,
без иједног контролора.
- Многи су се жалили из тадашњег ДОС-а и хтели свој део колача. Владан Батић
и Жарко Кораћ су знали такође за донацију са Запада - наводи Сандуловић.
Бивши саветник некадашњег лидера ДС-а тврди да је Зоран Ђинђић имао тајни
рачун у швајцарској банци, фабрику микро чипова у Бремену, акције у „Кока
коли"...
- Зоран је обезбедио жену, децу, па и унуке да имају за леп живот. Немогуће
да два стана, која је Ружица Ђинђић продала, вреде око 2,5 милиона евра и да
је додала за вилу, која вреди око три милиона евра, само пола милиона. Онда
би свако продавао станове. Ружица чак и не финансира ДС, јер је он продро у
све полуге власти, па им нису потребна њена средства - истиче Сандуловић.
Скромно наслеђе
У Првом
Општинском суду у Београду, где се водила расправа о заоставштини покојног
премијера Зорана Ђинђића, 10. 12. 2003. године казали су да Ђинђић за живота
није направио тестамент нити је са било ким склопио уговор о завештању.
- Решењем о наслеђивању утврђено је да је од имовине Зоран Ђинђић оставио
девизна средства на рачунима у Славија банци и Националној штедионици. Поред
тога, Ђинђић је својим наследницима оставио акције „Кока коле" и списак
издавачких предузећа која му дугују хонораре за преводе филозофских књига,
као и књига које је он написао - наводи се у допису Првог општинског суда.
Међутим,
колико је средстава на Ђинђићевим девизним рачунима, у суду нису могли да
кажу, објашњавајући да суд у то није имао увид.
- Током расправе о девизним средствима Зорана Ђинђића бројеви његових
банковних рачуна нису помињани - тврде у Општинском суду.
Када је реч о некретнинама, Зоран Ђинђић их, бар према тврдњама суда, није
имао. Стан на Студентском тргу, у којем је Ђинђић живео пре него што је
постао премијер, није се водио на његово име.
На питање шта
је некадашњи премијер од некретнина поседовао у иностранству, у суду су нам
рекли да ако је Ђинђић евентуално и имао нешто од непокретности у
иностранству, такав поступак се није водио пред овим судом.
Акције „Кока коле", које је лидер ДС-а оставио својим наследницима, куповао
је у три наврата: у првом пакету је било 318, у другом 410, а у трећем 2.442
акције. Према званичним подацима Београдске берзе, цена једне акције „Кока
коле" износи 2.250 динара, што значи да је породица Зорана Ђинђића наследила
чак 7.132.500 динара, што је око 78.379 евра по курсу од 91 динар за евро.
Половином прошле године, ове акције су износиле око 200.000 евра, јер је
цена акције била далеко већа.
Кућа у Монаку
Адвокат Ненад
Вукасовић каже да наведени случај трговине Ружице Ђинђић и државе само
продубљује мистерију заоставштине Зорана Ђинђића. Он истиче да нико из
власти до сада није хтео да одговори на безброј нелогичности која прате
тестамент Ђинђића, и тиме докажу или одбаце приче које већ годинама круже
градом о његовој баснословној имовини.
- Причало се да има куће и станове у Монаку и Монте Карлу. Једно време се
помињало да има некретнине и у Аргентини. Нико никад није јавно рекао шта је
Ђинђић оставио иза себе. Постоје информације да његов прави тестамент носи
ознаку државне тајне. Као грађани ове земље, ми имамо право да знамо шта је
човек који је водио ову земљу оставио иза себе - каже Вукасовић.
Према његовим
речима, власт неће да објави његов тестамент јер би открили да ту „много
тога шкрипи".
- Неће да покажу тестамент јер би онда народ видео шта је све од имовине
имао Ђинђић. Шта све није пријавио када је био премијер, а онда би се
потегло и питање одакле му све то. Ако се узме у обзир зашто се толико ћути
о његовом наследству, а сад и пола милиона евра које је искеширала његова
незапослена жена, јасно се види да ту неке коцкице фале. Одакле Ружици пола
милиона евра у кешу и који је сад то други стан на Студентском тргу, ако се
зна да је имао само један, у коме је живео? - пита Вукасовић.
Српска политика
|
