Политичке анализе

04. април 2009.

Наука, научни изазови и научна открића нису више тако изазовни за људе из многих научних области – постају велики ризик, чак и када радите на потпуно безопасним научним пољима, јер питање је само на шта ће ваша научна открића бити усмерена.

Ко убија научнике?

Постаје све очигледније да су научници који раде на тајним пројектима врло потрошна роба и да све чешће бивају ликвидирани на разне начине. Појављују се углавном два момента; у једном једноставно бивају ликвидирани да би њихове газде спречиле евентуално цурење поверљивих података, а у другом бивају ликвидирани од стране противничких обавештајних служби.

JERNAS 3 - Rapier FSC Air Defence System - United Kingdom

Оно што је очигледно сви ови људи су живот изгубили под врло мистериозним околностима, мада за све њих званична истрага углавном каже да су извршили самоубиство. Док за оне код којих је јасно да су убијени никако да се открије ко их је и зашто убио. Нека званична објашњења истраге су чак толико „танка“ да постају смешна, или никога чак и није брига како мистериозна страдања тих људи уопште објашњавају. Оно што је једино тачно и заједничко свима њима било је да су радили на тајним пројектима, попут „Звездани Штит“, „Ешалон“, биолошког оружја... Али кренимо редом од случаја до случаја па до закључка дођите сами.

Технички тајни пројекти, „Звездани штит“, „Ешалон...“

· Видмал Даибхаи, пакистанац који је радио у Генерал Електрикс („General Electric“) на врло осетљивом и тајном пројекту Звезданог штита, рата у васиони, који је био под патронатом НСА, то јест заједничка организација Велике Британије и САД. Он је 4. августа 1986. сео у свој ауто, одвезао се 200 километара до моста у Бристолу и бацио се са моста Клифтон. Полиција је под хитно установила самоубиство, мада нису могли да објасне откуд у аутомобилу две чаше до пола пуне вина, иако Даибхаи никад није пио. Скотланд јард је објавио да су нађени отисци прстију и да је самоубица припадао секти „Anu Pam Mission“ за коју се касније установило да никада није ни постојала. Основано се сумња да му је у самоубиству "мало помогла" НСА.

· Ашраф Шариф који је радио у Марконију Дифенс Систему („Marconi Defence System“) је 28. октобра из Лондона отишао такође у Бристол. Тамо је везао крај дебелог конопца за грану дрвета, себи намакао омчу око врата, сео у аутомобил и кренуо. Глава му је скоро отпала од тела.

· Автар Синга који је радио у Марконију на војном програму, такође је извршио "самоубиство" мада његово тело није никада пронађено.

· Давид Сандс, истраживач у фирми Ерасмус која је повезана са Марконијем на војним пројектима, 30. марта 1987. напунио је аутомобил са кантама пуним горива, сео у ауто и залетео се у зид напуштене фабрике.

· Џон Фери, пензионисани генерал који је радио у Марконију на напознатом одбрамбеном пројекту, у јулу 1990. године дошао је у свој стан, оголио жице електричне инсталације и ухватио их голим рукама. Полиција је одмах утврдила да је извршио самоубиство, мада је неколико сведока тврдило да су са генералом у стану неко време била двојица мушкараца.

· Ендрју Хал убио се у својој гаражи издувним гасовима од аутомобила. Исто је урадио и Џек Волфранд, који је такође радио у Генерал Електриксу као истраживач.

· Такође, "самоубиства" су извршили и научници: Ернест Броквеј, Стивен Дикватер, Џорџ Френк и Стефан Оке. Сви они су били ангажовани од стране ГЦХО на пројекту тајне контроле комуникација. Још барем петнаестак научника који су сви били повезани са пројектима истраживања васионе, НЛО-а и ванземаљаца, такође су извршили "самоубиство", мада се сматра да су у ствари били жртве тајанствених људи у црном. Сматра се да су људи у црном или сајленсерси (они који приморавају на ћутање) у ствари командоси тајанствене групе МАЖЕСТИК 12 чији су чланови решени да на било који начин обезбеде потпуну тајност војним пројектима као и да уклањају све оне који прекрше њихова правила ћутања.

Микробиолози, и биолошко оружје

Од почетка 2000. године до данас, на мистериозан начин страдало је преко 40 микробиолога. Заједничко свима било је што су се многи од њих бавили биолошким оружјем. Пет неименованих микробиолога погинуло је 04. октобра 2001. када им се срушио авион близу руске границе на Црном мору. Наводно, авион је оборен ракетом терориста. Настрадали микробиолози летели су из Израела у Новосибирск. Израел као и Новосибирск сматрају се врхунским центрима микробиолошких истраживања. Новосибирск је познат као научни центар Сибира, у којем се налази преко 50 истраживачких постројења и чак 13 универзитета.

· Бенито Куе (Dr. Benito Que), 52-годишњи доктор, 12. новембра 2001. претучен је до смрти од непознатих нападача. Премину је у болници. Др Бенито Куе био је ћелијски биолог и експерт за инфективне болести који је био укључен у значајна истраживања сиде и канцера.

· Др Дон Вили (57 година) нестао је само четири дана након Др Куеа.Био је врхунски стручњак за смртоносне заразне вирусе, укључујући ХИВ и Еболу. Радио је на Харварду и био укључен у истраживање ДНК секвенци. Његово возило нађено је напуштено на једном мосту у близини града, а месец дана касније пронађено је његово тело у Мисисипију.

· Три израелска микробиолога, Авишаи Беркман, Амирамп Елдор и Јаков Меснер, настрадала су 24. новембра 2001. године у сумњивом удесу путничког авиона. За ову несрећу оптужени су терористи, мада неки сматрају да је у питању диверзија неких моћних интересних група.

· Др Дејвид Шварц (57 година), 10. децембра 2001. године избоден је ножем у својој кући у Лаудону, Вирџинија. За ово убиство оптужени су тројица тинејџера који су се бавили окултизмом. Др Дејвид Шварц био је чувени биофизичар, посебно цењен у истраживању ДНК секвенци.

· У Аустралији је 14. децембра мистериозно страдао др Сет Ван Нгујен (44 године). Он је нађен мртав у својој лабораторији наводно угушен смртоносним гасом који је исцурео из расхладног система. Др Нгујен радио је на вакцини за заштиту од биолошког оружја, или можда на самом његовом стварању.

· У Енглеској, 23. децембра 2001. године, нађен је мртав Др Владимир Пасешник. Био је руски микробиолог који је пребегао у Велику Британију и познат као један од пионира истраживања на пољу биолошког оружја, признат истраживач ДНК секвенци као и истраживач на алтернативним антибиотицима. Био је блиски сарадник са Вилијамом Патриком који је за војску САД експериментисао са антраксом. По једној верзији Пасешник се заразио у Лондону смртоносним вирусом приликом ексхумације 10 жртава епидемије грипа из 1919.године.

· У јануару 2002. у Москви је нађен мртав руски микробиолог, члан Руске академије наука, др Алексеј Бруслински.

· У истом месецу нађен је мртав још један руски микробиолог, др Иван Глебов. Званично, био је жртва разбојничког напада.

· 09. фебруара 2002. године испред своје куће у Москви нађен је мртав др Владимир Коршунов. Био је шеф микробиолошког одсека на руском Државном медицинском факултету. Истог дана у руским новинама је објављено да је др Коршунов вероватно пронашао вакцину за заштиту од биолошког оружја или је пак радио на његовом стварању.

· 12. фебруара 2002. године, нађен је мртав у својој кући у Норвичу у Енглеској, др Јан Лангфорд, британски микробиолог руског порекла. Био је познати специјалиста за леукемију и инфективне болести.

· 28. фебруара у Сан Франциску убијена је биолог руског порекла, Тања Холцмајер. У њу је пуцао њен колега Гуанг Хуанг, а након тога извршио је самоубиство. Холцмајерова је у Америку дошла 1989. године и управо је била на трагу једног новог и ефикаснијег лека против сиде.

· 24. марта 2002. године, док је џогирао у Кембриџу, на др Дејвида Вин Вилијамса налетео је аутомобил и нанео му смртоносне повреде. Др Вилијамс је учествовао у астробиолошком истраживању на Антарктику и био сарадник НАСА-е. Проучавао је способност адаптирања микроба у екстремним условима и приликом бомбардовања ултравиолетним зрацима, као и на утицају ултравиолетног зрачења на глобално загревање.

· 25. марта 2002. погинуо је у свом авиону Стивен Мостов, декан на Универзитету у Колораду. Др Мостов је био један од водећих експерата за инфективне болести и познат као велики стручњак за биотероризам.

· Др Леланд Рикман (47 година), умро је 24. јуна 2003. године после неке врло чудне главобоље. Смрт га је затекла у Африци у Лесоту где је подучавао тамошње медицинске раднике превентиви у третману сиде. Био је експерт у више области, инфективне болести, епидемиологија и микробиологија. Од 11. септембра 2001. године био је саветник за биотероризам.

· 18. јуна 2003. године умро је Дејвид Кели, британски експерт за биолошко оружје. Смрт је наступила наводно после једне обичне посекотине на ручном зглобу. Био је високи званичник при неким владиним службама и виши саветник за биолошко оружје у Уједињеним Нацијама.

· Професор Мајкл Перич (Dr. Michael Perich), 46 година, иначе наше горе лист страдао је 11. октобра 2003 године у саобраћајном удесу када је слетео колима у реку и удавио се. Било је то за време његовог учешћа у сузбијању једног специјалног вируса у области Западног Нила.

· Такође у саобраћајном удесу 20. новембра 2003. године, настрадао је и Роберт Лесли Бургоф (45 година) из Тексаса. На њега је налетео аутомобил који је из необјашњивих разлога скочио на тротоар. Овај научник био је познат по томе што је проучавао неки загонетни вирус који је посебно харао на бродовима крстарицама.

· Познати вирусолог, Роберт Шоп, умро је 23. јануара 2004. године од компликација приликом трансплантације плућа (касније утврђено да је узрок смрти непознат вирус). Залагао се за стварање јединствене лабораторије где би се изучавале све заразне болести као и где би се вршила истраживања за одбрану од биолошког оружја.

· Само дан касније, после Роберта Шопа, од срчаног удара умро је и др Мајкл Патрик Кили, са којим је Роберт Шоп блиско сарађивао у биолабораторији у Тексасу. Био је експерт за болест лудих крава и еболу.

· Микробиолог Вадаке Сринивасан, умро је 13. марта 2004. од последица саобраћајног удеса.

· 05. маја један неименовани руски научник, смртно је страдао у једној њиховој лабораторији, када се наводно случајно убо шприцем који је садржао вирус еболе.

· 25. маја 2004. на потпуно исти начин настрадала је микробиолог Антонина Пресњакова, која се такође "случајно" убола шприцем са еболом.

· 24. јуна 2004. године, нађен је мртав у својој канцеларији др Асефа Тулу, епидемиолог из Даласа.

· 27. јуна 2004. године настрадао је микробиолог др Пол Норман из Солсберија. Срушио се са својим авионом цесном у Девону. Остаци авиона су пренесени одмах у једну базу, али изостао је извештај о узроку удеса. Др Норман био је такође експерт за хемијско и биолошко оружје.

· 21. јула 2004. године, умро је др Џон Бедвеј, експерт за инфективне болести и борац против загађења вода. Смрт је наступила две недеље након што је др Бедвеј код себе приметио неке чудне симптоме.

· Истог дана нађен је обешен у својој викендици, професор Џон Кларк, експерт за науку о животињама и биотехнолог. Био је познат по томе што су његова генетска истраживања створила услове за рађање прве клониране животиње, овце Доли. Био је и шеф научне лабораторије где је тај подухват и изведен.

· 02. новембра 2004. у Мексику је умро под неразјашњеним околностима Џон Р.Ла Монтањ. Био је експерт за инфективне болести.

· 29. децембра 2004. године под снежном лавином настрадали су брачни пар Том Торн и Бет Вилијамс. Били су експерти за болести које преносе животиње.

· 07. јануара 2005. године др Јеонг Х. Им, нађен је избоден ножем у пртљажнику свог изгорелог аутомобила.

Остале научне области

· 05. маја 2004. године нађено је искасапљено и спаковано у три кофера, тело Вилијама Т. Мекгвира (39 година), научника технолога и вишег програмера аналитичара на Универзитету у Њу Џерсију.

· 14. маја 2004. године нађен је др Еуген Малов, смртно претучен после наводно једне пљачке. Био је експерт за алтернативне енергије и веома цењен стручњак у области хладне фузије. Занимљиво је да је управо био објавио отворено писмо јавности у коме је изнео да је само питање дана када ће свет угледати уређај за производњу бесплатне енергије.

· 22. јуна 2004. године настрадао је Томас Голд, оснивач Корнел центра за радиофизику и истраживање свемира.

· 29. јуна 2004. под врло мистериозним околностима, отрован је арсеником нуклеарни физичар Џон Мјулен. Био је сарадник произвођача авиона Дагласа.

· 13. октобра 2004. страдао је у мистериозној експлозији својих кола, научник Метју Алисон из Филаделфије

· 21. јула 2004. године, нађено је искасапљено тело ирачког хемичара др Басема ал-Мудареса.

· 05. септембра, 2004 године убијен је ирачки нуклеарни физичар Мохамед ал Хусеин (Dr. Mohamed Al-Hussein).

· 21. децембра 2004. убијен је такође ирачки нуклеарни физичар, Талеб Ибрахим ал-Дахер.

За ова три ирачка нуклеарна физичара настрадалих 2004. јавна је тајна да их је уклонила израелска служба МОСАД како би Ирак спречила да изгради атомско оружје. За остале наведене очигледно је да када научници који раде на супер тајним пројектима, одраде свој део посла, постају потенцијална претња истим онима који су их и ангажовали на тим пројектима. За оне друге из супарничких тајних служби, ти исти научници који раде на супер тајним пројектима, чим се примакну неком решењу проблема или научном открићу постају опасност која се мора уклонити.

Тако је задњи 20 година више од 25 познатих светски научника извршило „самоубистава“ на најразличитије па некада чак и невероватне спектакуларне начине. Та „самоубиства“ су утолико невероватнија ако се узме у обзир да сви ти људи баратају са врло суптилним, софистицираним и савременим средствима којима се могу много ефикасније и безболније убити, ако им је самоубиства. Наука је много напредовала али се „самоубиства“ још увек изводе јако примитивно.

Поред ових „самоубиства“ у разним, чудним па и у невероватним „саобраћајним несрећама“ погинуло је више од 20 признатих светски научника, што је мало невероватно јер су неки и буквално били прегажени. Чак 15-так научника је и буквално убијено од неких уличних дрипаца а неки су чак били и искасапљени. Бар према овим набројаним, најмање њих „свега“ 10-ак је настрадало од разних зараза или у баналним лабораторијским инцидената што је некако премало ако погледамо спискове оних који извршили „самоубиства“, погинули у „саобраћајкама“ или које су брутално убијени од „уличних хулигана и пљачкаша“. Просто је невероватно да безбедносне службе држава и моћних компанија не пазе мало више на тако значајне људе које им доносе капитална открића и то у тако важном сегменту како је софистицирано оружје.

Овај текст и спискови значајних научника се знају, а можемо само замислити колико је настрадало њихових мање познатих асистената и сарадника. Једна особа не долази до великих научних открића већ то углавном раде тимови, а ови настрадали научници су углавном били вође тих тимова. Кад све саберемо, данас се и науком не треба бавити. У противном много ризикујете да вас неко буквално згази баш када сте до капиталног проналаска дошли и када би у плодовима свога рада требали да уживате.

Замислите да сте са компанијом направили добар уговор, и таман је ствар завршена, ви чекате да вам уплате милионе, а оно вас неки дрипац ладно исецка или вам напрасно падне напамет да се убијете. Наука је привлачна али….

Текст припремила

Српска политика

Предходна страна