НАТО агресија која се званично називала ”Савезничка сила” а не ”Милосрдни анђео,” као је западна пропаганда тај назив протурила, пред судом у Бону

Немац против Немачке

Харалд Кампфмајер из Берлина већ деценију води поступак пред судовима своје земље, тражећи одговорност за рушење и убијање недужних цивила током НАТО напада на мост у Варварину 1999. године, финансирајући највећи део тих трошкова из кредита намењеног за изградњу породичне куће

Moја фамилија мисли да сам - луд! Овако, на десетогодишњицу почетка “милосрдног” бомбардовања Србије, говори о себи човек који пре тог криминалног чина 19 најмоћнијих држава света никада није крочио на Балкан, а онда је, снагом сопствене савести - постао део српске историје о чему се, нажалост, овде мало зна. Да му ових дана није уручена захвалница Министарства за дијаспору, практично не би било ниједног чина људске или званичне захвалности Србије за оно што је урадио. А то није мало.

Немац Харалд Кампфмајер, оружар, официр, економиста и од пре десет година потврђени стручњак за човечност и међународно право, настањен у Берлину и пореклом из Источне Немачке, пресавио је табак и подигао оптужницу против своје државе Немачке, пред тамошњим цивилним судовима, за штету коју је НАТО, уз сагласност и учешће Немачке, направио житељима Србије у Варварину, 30. маја.

Подсетимо, 1999. године, на дан Свете тројице и велике недељне пијаце, НАТО је срушио Варварински мост, убијајући успут без зазора младо и старо, које се судбином тада ту затекло. Међу њима и Сању Миленковић, талентовану и добру девојку, којој је математика била велика љубав и поље на коме је већ испољавала изузетно знање.

Помажу и пензионери
Ових дана господин Кампфмајер обележава и деценију судског прегањања са немачким правосуђем поводом “варваринског случаја” у потрази за правдом, при чему се крај тој игри не види, а новца - понестаје. Наиме, до сада је судски процес “појео” 350 хиљада евра, од чега су половину обезбедили он и његова супруга Корнелија.

Кампфмајерови нису никакви богаташи. Највећи део новца Харалд је обезбедио из кредита од 150 хиљада евра, који је подигао како би завршио кућу. Истина, нити је кућа готова, нити је процес завршен, али он вели да не одустаје, а поново ће подићи нови кредит не би ли сада завршио радове на свом дому. Отуда, ваљда, и онаква оцена његове фамилије на почетку текста. У међувремену придружили су им се још неки људи, по немачким законима основано је и регистровано удружење грађана “Жртве туже за одштету” у чијем Савету су, поред супружника Кампфмајер, и Јан и Биљана Фандело из Хамбурга и Гордана Милановић-Ковачевић, петорка која је, заједно са иницијатором, неуморна да правду за Србе истера до краја. Око 40 одсто досадашњих средстава стигло је из донација око 2.000 Немаца, старих и младих, запослених и пензионера, који 5 до 10 евра уплаћују сваког месеца у тај фонд, а свако од чланова Савета сноси приватну одговорност да се покрију сви трошкови.

Централни савет Срба у Немачкој, активно и модерно удружење наших људи у овој земљи, учинио је много да истина о подухвату овог Немца стигне до српских средина, како овде тако и у свету, па се само захваљујући њима званична Србија није обрукала према овом човеку.

- Свесни да би позивање на кривичну одговорност одмах било одбачено, послужили смо се лукавством и наша тужба је на цивилно-правној основи о односу починиоца и оштећеног: онај ко је учинио штету мора да је надокнади ономе коме је то урадио. Морали смо да нађемо један конкретан случај како би га презентирали и уподобили према немачком закону и да пронађемо учешће Немачке у тој акцији. При томе упориште у међународном праву нашли смо у члану 91. првог додатног протокола Женевске конвенције. У њему се каже “ако једна учесница у оружаном сукобу погази претходно наведене норме, мора да сноси одговорност”. Тиме се прокламује заштита цивилног становништва у оружаним сукобима - објашњава наш саговорник.

“Варварински случај” је трећи у низу судских поступака који Кампфмајер води против Немачке. Као део многобројне групе немачких грађана, њих око 500, подигнута је оптужница за кривично дело немачких политичара због учешћа Немачке у бомбардовању, која је одбачена. Образложење: Немачка је учествовала само у једној акцији, а не у целом рату.

Три пута одбијени
Други пут, Кампфмајер је тужио државу код главног суда Немачке за финансије због злоупотребе пореза и коришћења у ратне сврхе. И тај процес је изгубљен с образложењем да “један обичан грађанин нема право да пита државу шта ће она да ради с његовим новцем”.

- У “варваринском случају” ваљало је да докажемо да погођени мост није био легитимни војни циљ и да је у тој акцији учествовала и авијација Немачке. Кад се погледа Варварински мост који је био осам тона носивости, и ни у ком случају не може да поднесе тенк од 40 тона, заступали смо мишљење да је то искључиво цивилни објекат. Много нам је теже било да докажемо учешће Немачке у томе - вели Кампфмајер.

Починиоци тог злочина држали су све у тајности, па је практично било немогуће доћи до ваљаних информација. Правни заступници Немачке су се тим поводом поигравали с тужиоцима, просто их чикајући, “неко од нас је био, али докажи ко”. Упркос свему дошли су до поузданих информација према којима су тог дана у ваздуху изнад Србије била два немачка “торнада”, за ваздушну подршку бомбардерима за бомбардовање Варварина. Истовремено, пре него што би један циљ одабрали за бомбардовање, свака од НАТО чланица морала је да да своју сагласност, па је тако било и с Немачком.

- И поред ваљаних доказа, одбијени смо на три судске инстанце. У првој инстанци у Бону смо изгубили, јер према образложењу не постоји ниједан правни основ за вођење поступка по немачком закону. С таквим образложењем спречили су да се уђе у доказни поступак, да се позову сведоци, жртве...

На другој инстанци у Келну главна изјава прве инстанце је поништена.

- Али у образложењу је речено да је у ратовима инфраструктура увек легитимни циљ и није се улазило у расправу да ли је то легитимни војни циљ или не. Међутим, на основу тврдње немачких власти да је Варварински мост на главној саобраћајници према Косову, постао је аутоматски војни циљ, што је тотална глупост, којој се на суђењу супротставио и сам судија, али је после попустио.

Трећа инстанца је Савезни суд Немачке, када је дошло до додатног заоштравања. Представник владе је рекао да о поступцима једне државе, од политичке и војне важности, судови немају право да доносе одлуке. Против тога смо уложили жалбу четвртој инстанци, Врховном суду Немачке, и на расплет чекамо од децембра 2006. године - Кампфмајер прецизно износи како је ишао поступак, предочавајући да после свега остаје још и могућност покретања поступка пред Европским врховним судом, на коме је “случај РТС” већ одбијен, када се суд прогласио - ненадлежним.

Међународном праву
Током своје официрске каријере Харалд Кампфмајер бавио се ратним ситуацијама и међународним стандардима заштите у случају рата, па је његово интересовање за последице бомбардовања Србије логично за свакога ко сазна ове детаље из његове биографије. Уз то, немачки устав строго забрањује учешће у оружаним обрачунима. И колико је све то било трагично по ситуацију у Србији, вели он, толико је и по немачку демократију. Тако се и догодило да је први пут крочио на тло Србије када је кренуо да прикупља доказе за своју тужбу.

- Када сам стигао у Варварин, Срби су према мени били скептични и одбојни. Стигао сам с адвокатом, била је зима, отишли смо у кафану и на свим могућим језицима обраћали се становништву, али нас нико, наводно, није разумео. Приметили смо да су нас бојкотовали, све док на сто нисмо ставили преведени текст тужбе. Један од присутних је погледао и видео да пише “НАТО жртве” и од тог тренутка све се променило.

Одједном се појавило интересовање, сви су почели скоро и немачки да говоре, понудили су му помоћ, одвезли у кућу код градоначелника... Данас је најважније шта о свему мисле Варваринци, захвалност је несразмерно велика, али и разочарење, јер већ предуго траје и не види се више сврха свега тога.

Ипак, не помишља да одустане. Без обзира што је у све кренуо из огорчености, будући да је заклети шахиста, свему приступа као игри у којој је најбитнија концентрација и упорност. О томе вели:

- Урадио бих поново исто. Нас петоро смо успели да покренемо политичку причу која је другачија од оне коју врти већина западних медија. И у стручној јавности, међу правницима, још деценијама ће се расправљати о овом случају. Најважније је што смо овим судским случајевима створили својеврстан правни преседан у међународном праву: до сада су се на међународном нивоу сучељавале држава против државе, а ми смо сада увели однос појединац против државе. “Варварински случај” је потврда да “ако једна држава може да позове индивидуу на одговорност, зашто не би могло обрнуто, да индивидуа позове државу” - примећује наш саговорник.

Радивоје Петровић