Влада Србије има решење за тренутну кризу, а Динкић нам је још пре неколико месеца обећао „да криза нама не може ништа“, чак ће нам помоћи да стране инвестиције убрзано крену ка Србији.

Брига о народу

Бодљикави Кактус је на форуму „Српске политике“ у свом стилу написао коментар под горњим насловом а ми га са задовољством желимо да поделимо са вама нашим читаоцима. Да би ове редове о озбиљности „Бриге о народу“ и примером потврдили приложили смо још један конкретан пример од кога вас може заболети стомак. Ако вам стомак проради само две „Стомаклије“ и ко руком однешено.

Пре кратког времена према писању наших веома тиражних средстава јавног информисања, а што није демантовано, демократски опредељена, стручна и одговорна Влада, која подједнако штити политичке, економске и територијалне интересе ове земље као и најширих слојева становништва испузала је пред његово величанство ММФ просијачећи неку цркавицу ради наводног сузбијања ефеката надолазеће економске кризе за коју су нас доскора убеђивали да је нећемо осетити у мери коју су осетиле друге државе запада.

Како су у протеклих осам година све уништили и распродали, својим газдама су могли да понуде само још једну ствар, што су и учинили, еутаназију дела „свог“ народа. Међутим, иако тешко да су њихови мозгови могли тако нешто да осмисле, ипак ће у светским размерама остати упамћени по бриљијантној идеји да националну економску политику обогате неком врстом нове социјалне правде-солидарног пореза, као и замрзавања и смањивања плата и пензија.

Генијалном замисли, овим порезом би биле обухваћене све пензије изнад одређене суме ( око 500 евра ) као и плате како је наведено „оних који добро зарађују“ али без објашњења појма и критеријума добре зараде. Наравно, у исто време је кроз писане медије пропуштена изјава извесног професора са Економског факултета у Београду, који је овај безобразлук и цинизам окарактерисао као добру и легитимну меру за решавање проблема недостатка средстава у буџету. Залажући се за овакво решење, очигледно не схватајући разлику легитимитета и легалитета, поменути професор универзитета је избегао да објасни како замишља умањење пензија онима који су бавећи се одређеном врстом посла имали одговарајућа примања а на основу којих су током радног века плаћали у одговарајућем проценту порезе и доприносе. У делу предлога који се односи на смањење плата, предвиђене су консултације са синдикатима, што ће у крајњој линији бити узрок нових политичко економских уступака и условљавања а у зависности од тога које политичке странке и групације стоје иза појединих синдиката.

Да ли треба посебно напоменути да дотични „професор“ није ни једном речју споменуо по нашу економију штетну једнострану примену ССП-а, свесно онемогућавање прилива десетина милиона долара кроз саботирање извоза производа наше наменске ( војне ) индустрије, прећуткивање судбине „Милошевићевих“ пара са Кипра, испумпавање стотина милиона евра из Србије матичним банкама, од стране филијала страних банака које послују у Србији, десетине штетних уговора са страним партнерима ради личне провизије, пљачкашке приватизације уз повећање броја незапослених, разарајуће деловање тзв. увозничког лобија, плате и бонусе по управним одборима јавних ( државних ) предузећа и још много, много тога.

Невероватно али истинито је да нас на овакву лажну, демагошку „солидарност“ позивају они који су ову земљу понизили, опљачкали, денационализовали и припремили за даље комадање.

Овако планиране мере, односно најава њихове примене су изазвале неочекивано оштар одијум у јавности уз најаву могућих социјалних немира да је прозападно кооперативна влада брже-боље од њих одустала тражећи нека нова решења. Тим новим решењима предвиђене су повећања акциза за одређене врсте роба, а мађу њима и горива што ће свакако повећати цене производа, накнаде од дивиденди и саобраћаја у мобилној телефонији. Да би се смањили расходи предвиђено је такође замрзавање плата и пензија као и смањивање других државних трошкова међу којима и оних из домена здравственог осигурања. Наравно одрицање од својих са „тешком муком“ стечених привилегија „господи“ посланицима ни на памет није падало, суфинансирање неких анационалних невладиних организација као и суспензија једностране примене ССП-а су остали у сфери академске апстракције иако је та једнострана примена ССП-а генерални извор енормног буџетског дефицита. Кооперативно друштво прозападне оријентације које је себи присвојило право да се назива Влада и даље ропски подноси западну уцењивачку политику (укључујући и ММФ) уз искључиву оријентацију на стална кредитна задуживања, распродају природних ресурса и онога што је још остало од индустрије и тзв. јавних-државних предузећа, дословно спроводећи став запада иначе јавно прокламован у њиховим медијима, да се Србији не сме дозволити економски опоравак и јачање.

Уосталом можда је све ово у садашњој политичкој ситуацији темпирана „забава“ за народ да би преокупирани најављеним угрожавањем егзистенције заборавио на афере, мафије, посланичка примања и бенефиције, бонусе у јавним предузећима,виле на Дедињу са панорамским лифтовима, најављена отпуштања, продаје и затварање фабрика, поскупљења лекова, електричне енергије, комуналија, хране и сл. а што је у нашем политичком миљеу већ виђено.

Кактус

„Брига“ о народу на делу

За разлику од Миладина Ковачевића, његове америчке кафанске туче у коме је богати јеша добио батине па су се и неки значајнији амерички конгресмени узнемирили па сходно томе направили и „државни проблем“. Нити је проблем државни, нити је туча прва, већ је у питању како то да јеша, па још из угледне јеврејске породице, добио батине у сред Њујорка и то још од неког Србина. А да парадокс буде још већи, Србин који је патосирао пијаног и провокативног јешу, само га је успут „пуко“ бранећи иначе другове муслимане. Држава је одмах треснула 900.000 $ да се јеша „опорави“ па је ствар на крају легла, јер пара буши где бургија неће.

Друга, „прича има тужан крај“, тужан јер овде нити су требали долари ни медијска галама, већ да само држава односно њени заступници, суду пошаљу документацију коју имају. Али изгледа да држава уопште није заинтересована за свог официра безбедности коме нису били потребни милиони долара већ само да неко уради оно што му је обавеза.

Е мој јадниче да си добро „истамбурао“ Шутановца као Ковачевић оног јешу можда би се држава за тебе и заинтересовала, овако ти молио а на молбу се нико и не осврће. Само реагују на мотке!!!

Србијо, стиди се ..... !!!

Чедо Јовић, бивши припадник службе безбедности ЈНА, осуђен у Осијеку на пет година затвора јер наш државни врх није испунио обећање да ће послати документа која га ослобађају кривице ....

- Захваљујући немару министра одбране Драгана Шутановца хрватски суд у Осијеку је после скоро годину дана од лишавања слободе и без иједног материјалног доказа осудио на пет година затвора Чеда Јовића (46), који је у периоду од 1993. до 1995. године у Даљу обављао дужност начелника безбедности једне јединице Војске Републике Српске Крајине.

Да је Србија адекватно реаговала и пружила правну помоћ коју је обећала Чеду Јовићу (46), бившем припаднику ЈНА, он би сада био на слободи! Наш државни и војни врх није доставио тражене документе за одбрану, па га је судско веће Жупанијског суда у Осијеку пре неколико дана осудило на пет година затвора због злочина над несрпским становништвом у Даљу од 1993. до 1995. године.

Да ствар буде гора, до сада нико из врха државе, војске и полиције није нашао за сходно да прими чланове његове породице.

Празна обећања ....
Вјера Јовић, Чедова супруга, која је с ћерком Валентином и сином Немањом присуствовала свим суђењима, верује да је цео процес намештен. Јовић, родом из Боровог Села, ухапшен је 7. јула прошле године, на путу за Словенију, чим је прешао границу с Хрватском, и од тада је у притвору. Да је сматрао да је крив, не би ни прелазио границу, тврди његова жена.
- Обраћала сам се за помоћ где год сам могла. Писала сам председнику државе. Рекли су ми да је случај прослеђен МУП-у, али ни тамо ме нико није примио. Једино што је наш генерални конзул у Вуковару присуствовао суђењу, али они оданде вероватно ништа нису могли да предузму. И списи које је адвокат тражио да му се доставе из Србије нису стигли. Обећавали су многи, али ништа. Држава ћути - каже Вјера Јовић.

Према оптужници, Јовић се терети да као командир војне полиције у окупираном Даљу није ништа предузео како би се спречило убијање, физичка и психичка злостављања мештана хрватске и мађарске националности. По оптужници, војни полицајци Новак Симић, Миодраг Кикановић и Радован Крстинић су на смрт премлатили Антуна Кундића (49), а тукли су и тешко повредили Ивана Хорвата, Ивана Бодзу, Карола Кременерског, Јосипа Леденчана и Емерика Хуђика. Сва тројица су прошле године осуђена на правоснажне затворске казне, а на основу њихових исказа ухапшен је и Јовић. До тада је он више пута одлазио у Хрватску и никада није имао проблема. Јовић је на суђењу изјавио да није крив и да никад није био командир војне полиције.

Жељко Шиниковић, некадашњи шеф обезбеђења Богољуба Карића, који Јовића познаје од 1986. јер су заједно радили у војсци, каже за њега да је био орган безбедности, најпре при Министарству одбране, а потом и у Даљу, после пада Вуковара. Радили су заједно шест година и као обезбеђење Карића, где је Јовић био Шиниковићев заменик.

Адвокат наставља борбу ....
- Док смо обезбеђивали Карића, више пута смо ишли у Хрватску, а једном чак и у посету Месићу. И Чедо је тада био с нама и никаквих проблема није било. Познајем га дуго и знам да није инцидентан човек. Свако није био ратни злочинац, знам сигурно! Апсолутно нема основа да се тај човек осуди - каже Шиниковић.

Јовићев адвокат најављује жалбу на пресуду Врховном суду, јер нема ваљаног аргумента за његово осуђивање. У образложењу пресуде којом се проглашава кривим, према тумачењу правила службе која су у то време била на снази у ЈНА, Суд је утврдио да је Јовић био одговоран и да је био командир војне полиције. Јовићева одбрана, међутим, тврди да он никада није био командир војне полиције.
- Ми смо прибавили доказе да је он све време, од 1993. до 1995. године, на том подручју био начелник безбедности у 35. славонској бригади у Даљу и да никада није био у својству командира војне полиције, нити било које друге јединице у оквиру 35. бригаде. А није ни могао бити, јер начелник за безбедност нема јединицу и не може никоме наређивати. Суд је допустио себи да накарадно тумачи правила службе која не разуме. Сем тога, одбијени су сви докази и предлози одбране, па чак и то да сведок стручњак разјасни каква је улога органа безбедности и има ли он заповедну улогу, односно ко командује војном полицијом - каже адвокат Филаковић.

Јовић изневерен
Филаковић додаје да је Јовића највише погодило то што није добио помоћ од државе Србије и војске, чији је био службеник. Иако је адвокат службеним путем од конзулата, Генералштаба и ВБА тражио одређена документа, ништа од тога није добио.
- То нису никаква тајна документа која би могла штетити војсци или било коме, али нажалост, иако је потврђено да ти документи постоје и да ће нам их доставити, ниједан нисмо добили. Тражили смо документ да је Јовић писмено обавестио свој надлежни орган у корпусу по својој линији безбедности о критичном догађају. Он је урадио оно што је био дужан. Да је Србија доставила документ који то доказује, он не би био осуђен. Да су послали било који документ, одлука суда би била другачија - уверен је адвокат Филаковић.

ВБА: Послали смо све што смо могли ....
Војнобезбедносна агенција добила је неколико захтева посредством институција Републике Србије да се доставе одређена војна документа која се тичу Чеда Јовића, потврђено је Прессу у ВБА. Та документа била су под одређеним степеном тајности који је, пре достављања органима који су их тражили, по одобрењу министра, скинут.
- Сва документа која смо скупили и која су била у нашем поседу доставили смо институцијама Републике Србије које су се бавиле случајем Јовића, а која су вероватно та документа даље проследила његовом тиму одбране. Тачно је да нека документа која су од нас тражена нисмо успели да доставимо, али само зато што та документа нису у нашем поседу - рекли су у ВБА.

Пресс