Политичке анализе	19. април 2009.

Србија од Русије тражи и очекује помоћ али где год може ради на штету „браће“ Руса О браћи, партнерима и пријатељству народа Пријатељство би требало да буде обострано али кода је Србија у питању онда је то врло чудно братство или пријатељство. Русија Србији хоће да помогне око Косова, Хага одложеним плаћањем енергената… али узвратне руке нема. Србију Косово и Хаг је све мање занимају, хоће у НАТО, учествује на НАТО маневрима у Грузији а њени „отпораши“ руше легалне власти у Молдавији. Па кава су то браћа? Русија се доследно залаже за завршавање активности Хашког трибунала у року који је одредио СБ УН и намерава да и даље да улаже у то све могуће напоре – изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Он је подсетио да је у августу 2003. СБ УН усвојио резолуцију бр. 1503 у којој је одређена стратегија завршавања активности Хашког трибунала. У склади са њом, требало је да се сви истражни поступци заврше до краја 2004., судски процеси прве инстанце 2008., а читав рад Трибунала 2010. Године – подсетио је Лавров. Трибунал је током своје активности остварио судске процесе против 116 оптужених лица, углавном Срба. Непоколебљив је на стражи српских интереса и патријарх Москве и целе Русије Кирил. Руска православна црква је солидарна са српском браћом на Косову и моли се за очување јединства Српске цркве и народа – изјавио је патријарх Кирил јуче у Москви, на предускршњем састанку са новинарима. Он је честитао „српској браћи“ предстојећи Ускрс и пожелео овој браћи да добро чувају православну веру, да се брину о духовном и културном јединству свог народа, независно од граница које су се појавиле у Европи и које су, између осталог, поделиле српски народ. Солидарни смо са патњама наше браће Срба на Косову и свим другим местима где пате, где се крњи њихова национална самосвест, где постоји опасност по културни идентитет српског народа – рекао је поглавар Руске православне цркве. А какав је одговор? Ево га. Мултинационалне војне вежбе НАТО-а „Cooperative Longbow 09/Cooperative Lancer 09“ ће се одржати од 06. маја до 01. јула у Грузији – саопштила је јуче служба за штампу Северноатлантске алијансе. У маневрима ће учествовати 19 земаља – партнера НАТО-а, међу којима и Србија. Као што пише у прес-релизу, планирање ових вежби почело је још у пролеће прошле године, а њихов циљ је побољшање заједничког деловања НАТО-а и земаља – партнера ове војно-политичке организације у оквиру НАТО-програма „Партнерство за мир“. Узгред речено, у Алијанси се сматра да заједничке војне вежбе нису довољне за праву сарадњу. Србија треба самостално да донесе одлуку о ступању у НАТО, али међународна пракса сведочи да процеси ширења ЕУ и Северноатлантске алијансе међусобно повезани – упозорио је генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер. – НАТО је спреман за даљи развој партнерства, а влада Србије мора да одреди њен ниво и параметре – додао је Схефер. У међувремену, Србија се на различитим нивоима редовно подсећа да још увек има шансе за ступање у ЕУ. Тако се државни секретар Француске за европске послове Брино де Мер изјаснио за прекид ширења ЕУ након пријема западнобалканских земаља у ову организацију. После Балкана морамо да се зауставимо са ширењем и да се усредсредимо на јачање европских институција – цитирао га је јуче лист „Либр Белжик“. Пазите, врата ЕУ се затварају. Али новајлије у Алијанси ће, можда, стићи да ускоче у овај воз, док се Србија са својом неутралношћу може да заглави на вратима. И поред тешке ситуације, српски војни ресор веома креативно прилази избору партнера. На пример Ирак који тежи да повиси борбену готовост својих оружаних снага и полиције до повлачења свих америчких трупа из земље закључио је споразуме о набавци наоружања са преко 7 земаља. Међу земљама са којима Багдад намерава да сарађује су Русија, Француска, Србија, Јужна Кореја поједине НАТО-државе и Америка. Сходно изјавама званичника, сарадња са Русијом објашњава се чињеницом да је у питању једна од најразвијенијих земаља света у области наоружања. То је и разумљиво. Али рекло би се да Ирак и Србија могу да имају само један општи интерес који никако не подразумева истовремено партнерство са САД. Узгред о партнерству. Председници Пољске и Литваније који ове земље сматрају стратешким партнерима анализирају у Вилњусу стање билатералних односа. Једини камен спотицања у овим односима има балканско порекло - Варшаву није обрадовала одлука Вилњуса да прекине учешће у Кфору, где литванска војна лица служе у саставу пољско-украјинског батаљона „Укрполбалт“. И опет о Космету који је одавно стални предмет разговора. Преко 1,5 милиона становника крима изјаснило се против покушаја председника Украјине да ликвидира кримску аутономију, а за заштиту руског језика и стварање руско-украјинско-белоруског савеза – саопштио је лидер кримских комуниста, посланик Врховне раде Леонид Грач. Он је сумирао резултате сакупљања потписа становника полуострва на захтеву упућеном председнику, премијеру, руководиоцу парламента и генералном тужиоцу Украјине да одмах обезбеде реализацију уставних овлашћења Крима. Ова захтев су потписала 92,6 локалних становника. Грач је сигуран да је реч о покушају да се Крим претвори у жариште међународног конфликта наметањем антиуставног курса на прекид веза са Русијом. Уколико власти Украјине и међународне организације не буду реафговале на захтев становника Крима за заштиту њихових уставних права, посланик Врховне раде ће мобилисати јавност и формирати модел понашања грађана. Ако се Крим претвори у друго Косово, Европа ће се згрозити – упозорава Леонид Грач. И на крају пар речи о српском трагу у молдавским догађајима. Решење о даљем боравку директора америчке невладине организације „Национални демократски институт“ Алекса Григорјевса у Молдавији трба да донесе молдавски суд. Григорјевсу који је држављанин Летоније истекао је рок дозволе боравка коју су му издале молдавске власти. Међутим, као што је саопштио добро обавештен извор у специјалним службама Молдавије, један од разлога могуће депортације Летонца постали су држављани Србије који су радили у његовој организацији. Они су напустили Молдавију одмах након масовних протестних акција које су прерасле у погроме зграда парламента и председничке администрације. Има озбиљних разлога за сумњу да су Срби имали везу са припремањем ових догађаја - прецизирао је извор. Такво вам је на делу пријатељство народа. Трагом чланка "На остацима Југославије" Ових дана у Интернет-издању Фонд стратешке културе појавио се чланак познатог балканолога Јелене Гускове. Његова тема најављена је у наслову - „На остацима Југославије“. Ево како ауторка оцењује ситуацију на Балкану. „Крајем 20. века судбину Југославије у крајној линији су решавали не њени народи, већ представници различитих међународних организација који су примењивали силу против оних непокорних. Помоћу силе принуђивали су их да прихвате ултиматуме, подстицали војне офанзиве, усмеравали информативну борбу и стварали коалиције и савезе. Данас је отпор ових дејствима практично савладан у свим земљама на постјугословенском простору“ – пише гђа Гускова. Како се ово савлађивање отпора одвијало? Ауторка подсећа на основне етапе овог процеса: „ Агресија НАТО-земаља на Југославију у марту – јуну 1999. године чији су главни покретач биле САД означила је улазак у следећу фазу изградње управљаног света. Алијанса је опробала „право“ употребе силе против „непокорних“ држава без санкције УН и проверила реаговања свих европских структура и појединих земаља наше планете. НАТО је на Балкану не само стекао велико искуство борбених дејстава, већ и проширио оквире своје активности крећући се путем претварања у глобалну организацију.“ Прошло је 10 година од НАТО-агресије на суверену европску државу. Шта је ова деценија донела Србији? „За више година неправде и казни српском народу је пољуљана воља за борбом, за отпором: јер, Срби су сами, без икакве подршке споља, одолевали ударима западног војног савеза са његовим огромним борбеним потенцијалом. После 1999. године уништавање Југославије и мењање власти пост6ало је много лакше“ – констатује Јелена Гускова. „2000. године био је доста лако развлашћен вишегодишњи руководилац земља Слободан Милошевић – наставља она. – Али још увек је постојала Југославија, симбол непопустљивости, независности и самосталности. Показало се, међутим, да разбијање Југославије са новом послушно влашћу лак задатак.“ Јелена Гускова наводи детаље заузимања последњег бедема. „Хавијер Солана је по доласку у Београд у фебруару 2003. године – пише она – у ужем кругу предложио је руководству Србије и Црне Горе да призна чињеницу престанка постојана државе као што је СР Југославија и да усвоји уставну повељу која је написана негде у Европи и која је означила појаву нове земље. При томе, Солана није наишао на отпор. На остацима Југославије настао је државни ентитет Србија и Црна Гора који нема аналога у савременом систему међународних односа и који се касније, 2006., брзо и доста безболно распао на 2 државе.“ Јелена Гускова подсећа и на друге методе „укроћавања“ непокорних земаља. „Оно што није успело учинити у Рамбујеу 1998. и као резултат бомбардовања 1999. Пошло је за руком 18. јула 2005. године када је потписао Уговор СиЦГ са НАТО-ом о копненим линијама комуникације којим се регулише транзит трупа Алијансе преко територије Србије и Црне Горе и коришћење на овој територији аеродрома, морских лука, ауто-путева и железница, касарни, информативних и комуникационих система од стране Брисела.“ Еви и резултата који сагледава Јелена Гускова: „Сада се НАТО интензивно утврђује на Балкану, неконтролисано подиже и експлоатише војне базе и игнорише предлоге да се размотри питање о недопустивости јачања своје безбедности слабљењем других држава. На Балкану се снижава ниво регионалне безбедности, за шта Москва не може а да не зна. Сасвим неконтролисано функционише војна база „Бондстил“ на Косову. У центру Скопља Американци подужу амбасаду која по површини пре подсећа на војну базу или озбиљан обавештајни центар ЦИЕ и алтернатива томе се не види.“ Даље речи Јелене Гускове највише подсећају на озбиљно упозорење: „Никао да се сакрије да Алијанса руководи процесима ликвидације самосталности балканских словенских народа. Сведоци смо распарчавања и смањивања словенског простора, појаве земаља и народа „ниже врсте“, међу којима има и Словена. Ова процес још није завршен. Он долази до потпуног изражаја у догађајима на Космету, у БиХ, Македонији и Србији – у Војводини, Санџаку и јужним општинама. На крају гђа Гускова предлаже излаз из балканског ћорсокака. „Утисак је да је Русија смогла снаге да се успротиви улози која јој се брижљиво намеће да са стране посматра глобалне промене које минирају основе њене безбедности. Москва је отворено изјавила да је време њене покорности прошло и да ће сама помагати народима који јој поверавају своју судбину. Основ стабилности на Балкану може да буде само Русија. И српско руководство не сме да пропусти ову прилику – не сме да чини уступке у питању о Косову. Јер треба да памти реалну опасност одвајања Војводине и о припремању оружаног устанка на југу Србије.“ Упознали смо вас са одломцима чланка познатог балканолога Јелене Гускове објављеног у Интернет-издању Фонд стратешке културе. Глас Русије

Предходна страна