<%@ Language=JavaScript %>
 
    Политичке анализе 19. април 2009.

Александар Конузин: Русија се не противи прикључењу Србије ЕУ

Последице чланства у ЕУ 

Руски амбасадор у Београду Александар Конузин изјавио је данас да Москва никад није била против европске перспективе Београда, али је истакао да као отворено питање остаје како ће се пријем Србије у Европску унију одразити на њене односе са Руском Федерацијом.

 

"Погрешно нас оптужују да смо против европске перспективе Србије јер то није истина, али остаје питање како ће то утицати на наше односе", рекао је Конузин за округлим столом "Спољна политика савремене Русије".Он је на скупу одржаном у Руском дому у Београду указао да ће пријемом Србије у ЕУ, на првом месту, престати да важи Споразум о слободној трговини између Србије и Русије, али да ће, и из "институционалних разлога", настати промене у целокупним односима две земље. "Ви сте данас 'жртва' европске солидарности јер се већина земаља ЕУ, наспрам једне до две земље, залаже за улазак Србије у ЕУ, али да ли ће те и ви 'сутра' испољавати европску солидарност на штету Русије", упитао је руски амбасадор.

 

Надовезујући се на пријем Србије у ЕУ, Конузин је прокоментарисао евентуално чланство земље у НАТО, истичући да прикључење Србије Алијанси "неће представљати претњу тим пре што ће и свет изгледати другачије када до тога дође". Конузин је поновио став Русије да се противи ширењу НАТО-а на њеним границама из разлога што то неће допринети већој безбедности у Европи и додао да Москва није против сарадње са тим војним савезом.

 

Подсетивши да је Србија званично заузела неутралан став према пријему у НАТО, руски амбасадор је рекао да се у стварности ради на приближавању Алијанси и примени њених стандарда и додао да НАТО представља једини фактор безбедности на Косову који може својим деловањем да утиче на регионалну стабилност. Конузин је поновио да Русија следи политику српске владе кад је у питању Косово, изразивши сумњу у деловање мисије ЕУ на Косову која ће, према његовом мишљењу, да спроводи у дело план Мартија Ахтисарија.

Тањуг

 

Фантастичан избор

 

Гласине су колале одавно. Пуштање пробног балона за тестирање реакције у јавности поверено је државном секретару у министарству финансија Слободану Илићу: “Оно што је мени познато, ми већ сада имамо разговоре са Кинезима и Русијом, али у вези са неким ненаменским кредитима који се не односе на покривање буџетског дефицита“ – рекао је Илић, не упуштајући се у детаље.

 

Детаљи за сад нису ни потребни. Сама чињеница још једног позајмљивања, па још и од земаља као што су Русија и Кина, може изазвати оштру реакцију у јавности. То се и догодило. Навешћу један од карактеристичних коментара који се појавио испод наведене вести: „Само не од Русије. Боље да они уместо кредита врате клириншки дуг. И ако се буде узимао, то ће бити робни кредит за Војску, вероватно и за изградњу Атомске централе по старој технологији. Они ће диктирати врсту опреме, цене, услове, послаће нам једно пар хиљада стручњака и тиме довршити оно што је прекинуто '48. “. Има, додуше и коментара са још мање аргумената, али доста карактеристичних за ову ситуацију: „А кад ће стићи кредити од Северне Кореје и Кубе?“

 

Слика је у целини јасна. А сада да размотримо ситуацију са руске тачке гледишта. То што је Слободан Илић дао до знања да се преговори већ воде, указује на чињеницу да је влада Русије у најмању руку узела ово питање у разматрање. И то без обзира што је према резултатима преговора Г-20 Русија одбила да упути додатна средства у општи кош под називом ММФ, објаснивши свој став тиме да већ издваја кредите за земље ЗНД, спасавајући на тај начин онај део светске економије који сматра својим приоритетом. Две милијарде долара Белорусији, две Киргизији, 500 милиона Јерменији, још пет милијарди тражи Украјина… Када Русија издваја средства за своје суседе, она се нада да ће учврстити на тај начин своје економске границе и заштити сопствено тржиште рада од најезде гастарбајтера. Није искључен ни политички фактор. За те паре тражи у најмању руку лојалност. Економско-географски вектор је објашњив и оправдан. Са политичке тачке гледишта, такође.

 

Када је Србија у питању, све постаје компликованије. Као прво, приоритет Србије је ипак ЕУ, а не Русија. Осим тога, постоји сумња да је у току активан процес припремања јавности за ступање још и у НАТО. Као треће, Србија је далеко. И четврто, нико не гарантује враћање кредита. О незахвалности нећу ни да говорим - сетите се коментара. Па можемо ли да рачунамо на лојалност Србије? Нисам сигурна. Сваки покушај да се званичном Београду да пријатељски савет претвара се у хистерију у медијима на тему мешања у унутрашење ствари Србије. Али то само ако савете дели Русија. А што се тиче других… Амерички амбасадор Камерон Мантер само што не води колумну у „Политици“.

 

Коалициони карактер Владе такође не улива поверење - у њеним редовима увек ће се наћи хиперактивни опоненти сваком послу са Русијом. Довољно је сетити се мука око енергетског споразума међу нашим земљама. Постоје и чисто економски разлози – задуживање код ММФ-а од три милијарде евра и очекивани буџетски дефицит од 1,5 милијарди.

 

Шта то значи? Да нема аргумената у корист издавања кредита? Без обзира што се Русија нашла пред фантастичним избором: ако даш паре - превариће те, ако не даш – проклети, вероватноћа доношења позитивне одлуке постоји. И разлог за то се налази у истој равни што и одлука Владимира Путина о изградњи „Јужног тока“ на територији Србије - Србима треба помоћи! То је отприлике та логика. А што се тиче других аргумената, као што су учвршћивање положаја Русије у региону, економска експанзија на Балкан и сл. - то нека остане онима који још све вреднују категоријама из 1948.

 

Гаспромнефтј и Зарубежнефтј под ватром критике

Две руске нафтне компаније које послују на Балкану – „Гаспромнефтј“ и „Зарубежнефтј“, нашле су се под ватром критике - јавља Интернет-портал руског ТЕК-а Енергланд.инфо. Српски западни лобисти нису задовољни њиховом присутношћу у региону.

 

Тако је вицепремијер Србије Млађан Динкић фактички оптужио руске менеџере компаније НИС 51 одсто акција које припада „Гаспрому“ за покушај утаје њених прихода. Нешто касније је за повреду правила приватизације објеката ТЕК-а у БиХ оптужена „Зарубежнефтј“ која има активе у овој земљи.

 

Аналитичари су сигурни иза синхроних напада на руске компаније стоје конкуренти незадовољни њиховом активном делатношћу на Балкану. „Аранжман о продаји објеката ТЕК-а Републике Српске руској компанији „Нефтегасинкор“ инт5егрисаној у „Зарубежнефтј“ обављен је уз кршење правила и треба да се преиспита“ – пише у извршеној од стране корпорације „Транспаренцy Интернатионал“ анализи уговора о приватизацији између владе РС и представника руске компаније. Пио мишљењу аналитичара корпорације, аранжман је нанео буџету аутономије штету од преко 500 милиона евра, па га треба прогласити неважећим. При томе, нико од аутора документа није се сетио да су ови објекти који последњих 15 година нису радили јесенас потпуно модернизовани, да су у то уложена 42 милиона евра и да од новембра производе горива и моторна уља. Осим тога, прошле недеље прорадила је рафинерија моторних уља у Модричи коју је руска компанија набавила заједно са НПЗ-ом – сва предузећа која су под руском контролом директно или индиректно обезбеђују посао за око 5 хиљада лица.

 

„Изјаве корпорације „Транспаренцy Интернатионал“ о повреди правила током приватизације ТЕК-а РС не изазивају код мене чуђење. Било бу чудно да су конкуренти прећутали појаву новог играча на балканском тржишту горива и моторних уља“ – саопштио је издању РБК Даилy виши аналитичар консалтинг-компаније „Спутњик“ Саша Савичевић. По мишљењу експерта, циљ скандалозних оптужби је једноставан: да се учини све да се руске компаније осећају у БиХ најнекомотније. Међутим, гн Савичевић сумња да ће наручиоци „анализе“ постићи свој циљ.

 

Нешто раније је аналоган по смислу притисак извршен на менаџере српског НИС-а који од фебруара контролише „Гаспромнефтј“. Тако је потпредседник српске владе Млађан Динкић оптужио руководство компаније да је информација о губицима НИС-а 2008. године од 38 милиона евра покушај да се избегне исплата дивиденда које припадају српској државној благајни. Подсећамо да је крајем марта руска страна најавила да је НИС био прошле године нерентабилан упркос оптимистичким прогнозама претходног руководства компаније о позитивном билансу за прошлу годину. „У овој ситуацији је најважније то што су обе стране спремне да решавају проблеме путем дијалога и спор никако не утиче на процес модернизације и реконструкције производних капацитета НИС-а“ – рекао је руководилац Економског савета Демократске странке Србије Ненад Поповић у интервјуу за RBK Daily. – „Губици 2008. године су објективна реалност, па их је изазвала, пре свега, негативна ситуација на тржишту. И поред повољних резултата активности компанија за 9 месеци прошле године, у четвртом кварталу компанија је претрпела знатне губитке због пада цена нафтиних деривата, девалвације динара и раста дебиторског дуговања“ – саопштено је дописнику издаја у служби НИС-а за штампу. Финални извештај који је НИС предао у Народну банку Србије садржи и показатеље активности компаније само за 2008. годину, па ће до 30. јула бити подвргнут анализи независних аудитора. „Сада руководство компаније ради на програму повећања њене ефикасности који ће омогућити да се 2009. година заврши без губитака“ – обећао је представник служби НИС-а за штампу.
 

Текст припремило уредништво
Српске политике
 
Предходна страна
 

.


     © 2002 Српска политика