------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Русија је свет који многи не разумеју јер све виртуално, од пребогатих олигарха до успаваних политичара који невиде или неће да виде да се Русија пљачка већ 18 година

Руске олигархе не погађа криза

Док су економске прилике биле добре, међу највећим добитницма на свету били су и руски супербогаташи, познатији као олигарси. Сада се ситуација драстично променила и док богати свет нема миран сан руски олигарси се понашају као да су са друге планете.

Ова група бизнисмена стекла је огромно богатство захваљујући огромним залихама руске нафте, гаса и минералног блага, али и корисним политичко-привредним трансакцијама. Међутим, од кад су прошле године привреде широм света кренуле низбрдо, руски олигарси су изненада постали велики губитници.

Према часопису Форбс, који сваке године прави листу најбогатијих људи на планети, руски богаташи су у односу на претходну годину изгубили невероватних 400 милијарди долара. Међутим, двојица међу њима, од којих је један најбогатији човек у Русији, за ББЦ кажу да их - за разлику од милиона обичних Руса који остају без посла - криза уопште не брине.

Шампањац и суши
На први поглед, економска криза у Москви као да ништа није променила. На отварању московске подружнице ексклузивног јапанског ресторана Нобу шампањац тече у потоцима и једе се суши са туњевином, која је специјално за ту прилику стигла са Хаваја. На отварање новог ресторана је свратио чак и амерички глумац Роберт де Ниро, да каже пар речи.

Тешко би се, дакле, могло рећи да руски богаташи пате због економске кризе – и ако би се погледом на њихове банковне рачуне могао извући потпуно другачији закључак. Прошле године у Москви су, наиме, живела 74 доларска милијардера, што је више него било где другде у свету. Данас их има само 27, и неки чак предвиђају и потпуно "изумирање олигарха".

Уживање у кризи
Међутим, озлоглашени плејбој и најбогатији човек у Русији Михаил Прохоров, који има 43 године и висок је два метра, за ББЦ каже да је прошле године изгубио половину свог богатства од 20 милијарди долара али да у кризи свеједно "ужива". Не смањује се број балова, теревенки и баханалија а најскупљи шампањац уз кавијар тече потоцима као и раније. Купује се и троши немилосрдно као да нико за кризу није ни чуо и ако је напољу милиони гладних и још бројнија армија незапослених са потпуном неизвесношћу када и да ли ће га уопште наћи.

"Волим што у Русији постоје тако велики екстреми, то ми се свиђа. Ако можете да преживите тако екстремне околности, онда никада није досадно. Пословање је у Русији зато рискантније, али и профитабилније. Руско тржиште је флексибилније и екстремније, и када наступи криза имате предност у односу на конкуренцију - зато што можете да купујте по нижим ценама и да на крају будете још богатији него пре кризе", - каже он.

Прохоров не жели да улази у детаље свог пословања - у великој је журби и одлази својим приватним авионом, вредним 60 милиона долара. Олигарси су у Русији, иначе, у овом тренутку врло омражена сорта - десет милиона Руса је без посла, а многим запосленима смањене су плате. Испитивања јавног мњења показују да би већини Руса било драго када би милијардери изгубили своје богатство, јер су од појаве олигарха још сиромашнији али духовно беднији.

Лош исход за Русију
Међутим, још један руски богаташ који је пристао да говори за ББЦ каже да би то било јако лоше за Русију.

Петар Авен спада међу "најурбаније" руске милијардере - власник је највеће руске приватне банке и већину времена проводи у својој раскошној кући у ексклузивном лондонском предграђу Вентворту.

Авен каже да разуме зашто је народ бесан на олигархе, и да му је јасно да постоје огромне разлике у стилу живота и велика неједнакост у примањима:

"Потпуно разумем ту горчину. Али, са друге стране, многе оптужбе на рачун олигарха нису тачне. Велики руски бизнисмени су успели да препороде знатан део руске индустрије, да поправе продуктивност и пословање у целини. Да ли су веома позитиван допринос друштву. Веома је опасно оптуживати богате да су криви за све. Лондон и Њујорк су најбољи градови на свету управо зато што тамо живи више богатих људи него било где другде на планети!", - каже он.

И док гости у ресторану Нобу разбијају огромно буре јапанског сакеа, "за срећу", десет милиона незапослених Руса им не жели баш све најбоље. Међутим, без обзира на горчину и бес народа, што се руских богаташа и њихових рудника, нафтних поља, банака, железница и челичана тиче, журка се по свему судећи наставља...

Руски олигарси настављају журку, не осврћући се на обичне грађане. Грађани их неволе али све чешће упиру прст у Владајуће структуре Русије. Хоће ли држава предузети нешто да се томе стане на пут јер 18 година је прошло а ти лепши дани за обичног грађанина никако да стигну. Олигарси им их нису донели као ни општа приватизација, хоће ли држава на том плану почети најзад да повлачи неке конкретније и видљивије потезе. Без обзира колико је руски народ трпељив и спреман на одрицања ово траје ипак предуго, а пристиже и нова генерација која и незна за дане социјалистичког живљења а која би хтела да нормално живи. Стога је само један корак да мржња према олигарсима буде премештена у мржњу према владајућој структури која те олигархе већ 18 година помаже и штити. Ближи се крај те „љубави“.

Најлепши дворци руских милијардера у Великој Британији

Богати Рус сан је сваког агента за некретнине. Руски олигарси, за које новац не представља проблем, данас су власници сваке пете некретнине у Великој Британији чија цена прелази шест милиона фунти.

Овог месеца је објављено да је Јелена Батурина, најбогатија Рускиња и жена Јурија Лушкова, московског градоначелника, пазарила највећу приватну кућу у вредну 50 милиона фунти. Како ће то прихватити 1,5 милиона руских радника који су у овој економској кризи изгубили посао и колико ће овакво изношење пара из Русије њима помоћи или отежати живот није познато. Али оно што је сигурно је да ће оваква куповина Јелене Батурине додатно урушити политички рејтинг њеног супруга који је на значајном месту градоначелника Москве.

Још важније питање је како се то у Русији постаје милијардер? Да ли је за то неопходна јака политичка функција са које се послови усмеравају а новац слива у џепове политичара, њихових рођака или пријатеља. Имали границе где у Русији престаје политика а почиње бизнис или је та линија потпуно избрисана па су политичари уједно и бизнисмени. Питање је шта је за руске појмове корупција или сукоб интереса, и како је баш жена дугогодишњег градоначелника Москве постала најбогатија жена Русије? Није ли то богатство проистекло из прескупог земљишта и огромних радова који су се у Москви изводили а који су морали ићи преко сагласности градоначелника Лушкова мужа данас најбогатије Рускиње.

Руси воле Лондон
У Великој Британији власник сваке пете некретнине је неко из плејаде руских олигарха који нису штедели новац да би купили себи кућу у граду на Темзи или у неком другом делу Енглеске или Шкотске. Неколико руских тајкуна није жалило да издвоји пуно пара да би купило некретнину на британском тлу. Раскошни дворци и виле су им, не само места за уживање и доколицу, већ су и одраз моћи, али не и тако паметно уложеног новца. Некретнине су увек у мод и на цени говорило се некад али данас када су кризом захваћене све земље света тешко да то правило и даље важи.

50 милиона фунти Власник: Леонард Блаватник Локација: западни Лондон Када је 2004. године нафтни милијардер платио 42 милиона фунти за своју кућу са десет спаваћих соба, била је то највећа сума коју је неки Рус дао за кућу у Лондону. Цена квадрата износила је близу 2.000 фунти (2.500 евра). Кућа је имала врт са поморанџама, базен, теретану, сауну и салон за масажу али и биоскоп за приказивање посебних представа – друштво фимофила.   Пад цена нафте као да уопште не забрињава Леонарда Блаватника јер је кућа у Лондону често пуна гостију на раскошним забавама.	17 милиона фунти Власник: Олег Дерипаска Локација: центар Лондона Ова кућа, која се налази у једном од најимпресивнијих делова Лондона, припада најбогатијем Русу. Тридесетих година прошлог века чести посетилац ове куће био је Винстон Черчил. Њена плаво-сребрна трпезарија представља копију рококо одаја у замку Амалијенбург у Минхену.   Дерипаска је у овој економској кризи према проценама економскиких стручњака претрпео највећи губитак од свих руских милијардера, па се чак морао обрати и руској влади за помоћ и затражио кредит од 4,5 милијарди $ како би његове компаније пребродиле кризу.	6,8 милиона фунти Власник: Владимир Лисин Локација: Шкотска Руски краљ челика како Лисина у Русији често зову купио је ово здање из 16. века које има 13 огромних спаваћих соба, пет дневних соба и салу са билијаром. Али за Лисина (52) најважније је што је имање површине 1.300 хектара. Забава на имању укључује могућност лова на фазане и јелене, као и риболов на оближњем језеру. У оквиру имања је и шума која заузима око 300 хектара, фарма и још 12 „кућица“ у којима живи полуга и људи који се брину да ово велико имање функционише.   То што је цена челика на светској пијаци знатно пала Лисина не узбуђује много, ноншалантно одговара „повећаће се, јер без челика се може“.	7 милиона фунти Власник: Ирина Абрамович Локација: Сасекс Нафтни тајкун и власник фудбалског клуба Челси Роман Абрамович (41) оставио је ову кућу после развода бившој супрузи. Пет милиона фунти платио је имање од 120 хектара, које се налази у близини фарме понија. Кад је реч о забави, ту је и картинг стаза, стрељана, куглана, два терена за поло.   Ирина Абрамович се очигледно одлично удала, а још лепше развела јер поред ове куће са огромним имањем добила је и позамашни конто у банци који ће јој омогућити више него удобан живот.
10 милиона фунти Власник: Алишер Јусманов Локација: Сареј Кућа у тјудорском стилу лежи на имању од 120 хектара. Саграђена је 1524. године, а Хенрик Осми поклонио ју је сер Ричарду Вестону као противуслугу што је осудио лорда Бакингама на смрт.	10 милиона фунти Власник: Борис Березовски Локација: Сареј Березовски је купио ову кућу која је под заштитом државе од ди-џеја Криса Еванса 2004. године. Смештена на 70 хектара, ова кућа у едвардијанском стилу има осам спаваћих соба. Наравно, ту је и базен са сауном као и осталим садржајима за уживање.   Овај велики Путинов противник и у доба Јељцина претендент на место председника владе, поред ове има и нешто мању кућу у Лондону коју чешће користи за пословне сусрете и активну борбу за смену Путина, како би Русију „уредио“ по својим „напредним идејама“.

Руски рекордер
Док се његове колеге милијардери ето „муче“ у вилама од неколико десетина милиона фунти или долара, Михаил Прохоров, донедавно сувласник „Норилског никла”, купује на Азурној обали најскупљу вилу на свету за готово пола милијарде долара, и улаже милионе у развој биатлона!

Према најновијем истраживању часописа „Финанс” управо је он најбогатији Рус данас. Његово богатство износи 14,1 милијарду. Прохорова у Русији сматрају штићеником Фортуне – само неколико месеци пре економског колапса, Прохоров је свој део компаније продао Олегу Дерипаски, па данас може да се похвали да је међу малобројнима, ако не и једини, кога криза није тако тешко оштетила!

После распада СССР-а и у првим годинама приватизације из Русије је изнето око 700 милијарди $. За читаво време владавине Јељцина неке студије наводе да је из Русије изнето чак око 1.300 милијарди $, али и за време владавине Путина тај тренд изношења капитала из Русије се наставио. Да, треба признати нешто смањеним интензитетом, а нека стран улагања су и стигла у Русију али је профит које су те стране компаније стварале опет изношен и Русије. И данас богати Руси у Енглеској, Америци, и многим егзотичним местима… за баснословне паре купују куће, имања, летњиковце за уживање, али тај изнети капитал не ствара профит који ће се у Русију вратити. Од њега ни руска држава ни обични руски грађани неће имати никакву корист већ само они привилеговани богаташи који ће у томе уживати.

Колико треба да буде богата једна земља да из ње милионери и милијардери само износе. Може ли таква земља уопште да напредује ако ти милијардери своје од Русије отете милијарде врте на неким другим тржиштима и по неким страним банкама. Ако у „своју“ Русију (од 100 најбогатијих „Руса“ 99 су Јевреји а један је православни Рус) долазе својим приватним авионима тек да обиђу своје компаније, нафтна поља или руднике, покупе профит, који опет износе у стране банке или купују хацијенде по читавом свету. Чак и богата Русија није буре без дна, из кога се само мед може узимати и њиме сладити негде у беломе свету.

Руски олигарси у потрази за бесмртношћу

Новопечени милијардери улажу огромне своте у истраживања која трагају за еликсирима младости

Москва - Новопечени руски милијардери, засићени свим овоземаљским благодетима, почели су да улажу огромне своте у разноразне методе подмлађивања и у научна истраживања која трагају за еликсирима младости. Људи који имају све - од замкова у Шкотској до гаража са најновијим моделима „ферарија“, жуде сада да постану бесмртни.

Владимир Бринцалов је један од таквих. Фармацеутски краљ Русије планира да издвоји два милиона долара за стварање сопствене лабораторије за подмлађивање. Милионер је управо завршио куру ињекција са „ћелијама младости“ и каже да се осећа као 20-годишњак, иако има око 60. „Ћелије младости“, хит међу олигарсима, узимају се од самог пацијента из масног ткива под локалном анестезијом - то се назива аутогена трансплантација, или из људског ембриона након абортуса. У оба случаја ткиво се центрифугира и потом смешта у инкубаторе. Тамо се током неколико недеља ћелије брзо размножавају, а затим се та драгоцена супстанца убризгава човеку у вене. Практикује се и давање ињекција у кожу лица ради пеглања бора.

Третман кошта између 10 и 20 хиљада долара, а навала на клинике је огромна, иако у Русији терапеутска примена тих ћелија није дозвољена. Само се у Москви том експерименталном праксом бави двадесетак лекара. Продаја младости по приходу може да конкурише продаји сирове нафте. Према часопису „Форбс“, Русија по броју милијардера заузима друго место у свету, одмах иза САД. Укупно богатство руских олигарха веће је од 90 милијарди долара. Трећи на списку најбогатијих Руса, Олег Дерипаска, уложио је 120.000 долара за стварање „еликсира младости“. Истраживања се обављају у Институту за физичко-хемијску биологију Московског државног универзитета.

Владимир Скулачев, професор, члан Руске академије наука и директор тог института каже да његова идеја о вечитој младости можда није оригинална, али да је у њеној реализацији, изгледа, напредовао више од других. Старење је биолошки процес у коме је главни убица ћелија кисеоник, каже Скулачев. А ако је то већ процес, он се као такав може и зауставити. Потребно је створити снажни антиоксидент, који би заштитио организам од разарања. Тим Скулачева је направио супстанцу, ћилибарске боје, која би можда могла бити чудотворни еликсир уз трошак од око пола милиона долара годишње. „Цвет“ финансијске елите Русије основао је и Фонд „Наука о дуговечности“. На конкурс „за најбољи програм за продужетак живота“ већ је пристигло преко 300 пројеката.