------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Смешно-тужна српска свакодневица у ове вреле августовске дане

У Србији много болесних?

Ове новине и медије све треба позатварати. Шта све они пишу то је бре за затвор а не само за новчана кажњавања. Испаде да су сви у Србији болесни или да ће ускоро оболети а да су они на власти чак умоболни. Што је много је чак ид новинара.

Кад је о болештинама реч увек треба поћи од министра здравља Томице Милосављевића јер је он за ту област најкомпетентнији, проверено је здрав, јер лекар је, одмах зна шта му фали, а и хуманиста. Вучелић у свом „Печат“-у пише како је Србија „болесник на Дунаву“, помињући Владу, поједине министре, свињски грип и претње око њега. Указује и на нека врло „елегантна“ решења како се Влада може лако ослободити пензионера, али и вишка радника. Баш према захтевима ММФ-а, па би тако Влада без по муке могла испунити сва њихова очекивања. Ма свашта је он у том чланку „Болесник са Дунава“ натрућао.

Милинковић у „Новостима“ не помиње никог од болесних, нити спомиње болештине хвала Богу, само објашњава да је по критеријумима ЕУ 7 региона за Србију превише, јер сад ето као немао довољно становника. Зна ли он да је директно председник Тадић иницирао ту регионализацију па ваљда председник зна да ли ми имамо или немамо довољно становника. Ми морамо да имамо 7 региона јер Мађари траже свој регион, Шиптари на југу Србије свој и муслимани у Санџаку свој. То је три, Београд мора да добије свој, а и Војводина и Космет, и ето то је шест обавезних. Седми мора да буде Шумадија јер је ред да се и она једном осећају, регионално мислим. То је Тадић имао на уму када је ту регионализацију и покретао. У следећем кораку, ради напретка то претворимо у републике, па опет следи напредни корак у државе. Сви желе да напредују па и ми. Чак и ако у њима немамо довољно становника нека ЕУ мало мрдне те своје критеријуме или нека Тадић поразговара са Мишковићем па да увеземо и те становнике ако баш мора.

Болесник са Дунава

Некада давно у Србију је долазио изасланик руског цара Константин Родофиникин да поправи и доведе у ред поремећене односе између Карађорђа и његових војвода. Није у мисију помирења долазио представник Велике Порте из Стамбола. Турску су у то време звали „болесник на Босфору". Ових дана је у званичној посети Србији боравио представник Турске, министар спољних послова из Истанбула Ахмет Давугоглу. У Новом Пазару је, баш као некада Родофиникин Србе, Давугоглу помирио двојицу бошњачких лидера Расима Љајића и Сулејмана Угљанина. Некада су, дакле, у време Карађорђа, и због мешања страннх сила, Турску звали „болесник на Босфору", па данас Србија више него заслужено и оправдано може понети назив „болесник на Дунаву".

Србе, наравно, нико не мири, а када је Нови Пазар у питању, Србија се са свим својим медијима понаша као да тамо Срба и нема. За „српске" странке нормално је да се у условима вишестраначја међусобно оштро супротстављају, али за све друге политичке организације није. „Болесник на Дунаву" је сасвим јединствен. Чак се, ето, у медије последњих дана, пробио један Србин који се усудио да подсети нацију да у Рашкој области, односно у Санџаку, још увек живе и Срби. У Србији се још не могу опоравити од овог шока. У први мах се помислило да је то обична таблоидна гласина. Али што је најгоре, то се показало тачним. Тамо још увек има Срба, и по свему судећи, брига о њима биће поверена искључиво муфтији Зукорлићу.

Неко ће помислити да је назив „болесник на Дунаву" резултат неке потребе за стилским фигурама и историјским аналогијама - али није тако. Има и превише доказа који потврђују да је Србија озбиљно болесна. Али се за оправданост овог назива постарао доживотни министар здравља Србије Томица Милосављевић. Он је грађанима Србије рекао да очекује да ће најесен у Србији од „свињског грипа" оболети преко два и по милиона људи. Пошто је вирус овог грипа произведен у америчким свињским узгајалиштима, у Србији ће бити велики број оних који ће се осећати почаствованим и, тако рећи, одликованим, домогну ли се овог вируса; они ће уживати посебан статус. И ако неко од њих сконча, у самртном часу са њихових усана моћи ће се разабрати речи: „Нека Бог благослови Америку!"

У болницама ће бити потребно преко 70.000 нових места којих нема, а српска влада се узда да ће нам, баш као и увек до сада, Европска унија притећи у помоћ и послати вакцину да би се избегла хуманитарна катастрофа. Поред хуманитарних разлога, ЕУ ће се руководити и препоруком ММФ-а који много очекује од епидемије свињског грипа у Србији. Наиме, уколико пандемија буде ефикасна, смањиће се велики број буџетских корисника, посебно пензионера и тако ће, коначно, влада моћи да се пред ММФ-ом похвали смањеном јавном потрошњом. Све очи су стога упрте у пензионерску популацију. ММФ и Влада Србије очекују да пензионерски редови буду десетковани, и да се тако отвори нови простор за ребаланс буџета. Зато је ММФ именовао посебног представника, задуженог искључиво за то да води рачуна шта ради Јован Кркобабић, човек „који је ММФ-у рекао не". 

Да ли ће се у Србији ПДВ повећавати или неће, да ли ће нас ММФ поново крваво задужити, или неће, искључиво зависи од учинка пандемије у пензионерској популацији. Многи представници пензионерске странке, слутећи искушења која следе, свим силама боре се да што пре у Скупштини Србије изгласају нови закон о информисању, који би остао као нека врста њиховог завештања будућим нараштајима Срба. Будућност Србије је у њиховим рукама.

Влада је пред годишње одморе озбиљно упозорила и све раднике штрајкаче широм Србије. Што се више буду окупљали и протестовали, веће су шансе да постану жртве пандемије. Дакле, упозорени су, и сада нека раде шта хоће. Влада и ММФ се такође уздају да радници неће одустати, и да ће онда пандемија и на том пољу учинити своје. Српска индустрија је већ ликвидирана, власти Србије су већ довољно измрцварили раднике, па свињски грип треба само да доврши посао. Када је већ ликвидирана српска индустрија, шта ће нам онда живи радници? Шта ће нам живи споменици, да нас подсећају на постојање нечега чега што је било а чега више нема? 

Ако све ове мере владе и ММФ-а не дају очекиване резултате, биће то прилика да се због пандемије уведе нека врста ванредног стања, у коме би све сумњиве бунџије због угрожавања права грађана на здравље биле стављене у карантин, о чему јавност неће бити ни обавешавана, да се не би узнемиравала. Све то биће у пуној сагласности и са новим законом о јавном информисању, јер ако Влада то није објавила онда се то није ни догодило, па се о томе неможе ни писати.

Дакле, као што видимо, Влада Србије је мање-више све предвидела, и има лек за све. Она је сама свој рад оценила „чистом десетком". А шта раде студенти који на крају јунског испитног рока положе све испите, и то још с „чистом десетком"? Одлазе на заслужени одмор. Тако је учинила и Влада Србије. Наредних месец дана неће одржавати седнице. Министри се одмарају. Није било ни лако смислити овакву стратегију за „болесника на Дунаву". Значи, куд који мили моји. Ако министри и буду нешто радили, учиниће то у оквиру телефонске седнице, па ко се од министара јави на телефон, јави се. Ту постоје веома чврста правила и санкције за министре који се не јаве на телефон: „Министри који се не јаве на телефон имају третман оних министара који не присуствују седници владе". Строго, нема шта.

Може се српској влади понешто и замерити, али нико јој не може ускратити дивљење за у свету јединствен лек који покушава да патентира. Њен рецепт за справљање лека против светске и домаће кризе састоји се у смеши потпуног незнања и бахате неодговорности. Због примене тога лека, Србија је и постала „болесник на Дунаву". Једномесечни одмор владе треба посматрати као покушај да се Србији без ње пружи прилика да се бар мало опорави и окрепи. Можда Србија на јесен схвати да је најбоље да се коришћења тога лека ослободи заувек. И да схвати да је вирус свињског грипа „мачији кашаљ" према лековима које за њено оздрављење примењује данашња српска влада. - Милорад Вучелић

Много седам региона

Границе будућих региона у Србији увелико се цртају и до краја недеље би европском статистичком заводу Еуростату требало да буде послата оквирна мапа, сазнају "Новости". То је већ трећа варијанта која се од усвајања Закона о регионалном развоју доставља Еуростату, како би он дао мишљење да ли предложена подела испуњава критеријуме ЕУ.

Дејан Јовановић, државни секретар у Министарству економије, каже за наш лист да је сада сав посао на Заводу за статистику, који има рок од шест месеци да сачини коначан предлог и да га, после зеленог светла Еуростата, упути Влади Србије на усвајање. Како сада ствари стоје, иако предложени закон дефинише Србију као државу седам региона - Војводина, КиМ, Београд, западни, источни, централни и јужни регион - постоји могућност да тај број буде смањен. Разлог је, како објашњавају стручњаци, мали број становника у појединим деловима земље.

Наиме, Закон о регионалном развоју, поштујући европске стандарде, предвиђа да будући региони имају од 800.000 до три милиона становника. Ту настаје проблем, јер су поједини делови Србије - полупразни. На пример, Пиротски, Зајечарски и Борски округ немају довољан број становника да би сами чинили источни регион, нити имају град који је довољно развијен да би за собом "вукао" остатак региона. Решење је или да се "укине" источни регион, или да му се прикључе општине које географски више гравитирају северним, централним или јужним деловима Србије.

Такође, од захтева Албанаца са југа Србије, бошњачких странака и војвођанских Мађара за формирањем својеврсних етничких региона, дефинитивно неће бити ништа, јер су у директној супротности са европским стандардима. Јер, у подели на статистичке регионе биће поштован принцип који важи и у ЕУ - да се не смеју цепати постојеће општине и управни окрузи. Тако Прешево и Бујановац, који припадају Пчињском округу, а Медвеђа Јабланичком, не могу да буду засебни, већ, евентуално, део истог, већег региона.

Слична је ситуација и са захтевом бошњачких партија. Тутин и Нови Пазар, сада су део Рашког округа, а Прибој, Нова Варош, Пријепоље и Сјеница Златиборског округа. Тачно је да Кањижа, Сента и Ада припадају Севернобанатском округу, али они су географски у Бачкој, и гравитирају више ка Суботици, а не Кикинди. Ми тражимо од владе да пре усвајања уредбе о статистичким регионама преиспитају тренутне границе управних округа - каже Балинт Пастор, функционер СВМ, наглашавајући да захтеве Мађара никако не треба "поистовећивати са тежњама Албанаца и Бошњака за етничким груписањем". - Д. Милинковић