------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Медведеву није насео на провокацију Берлосконија када му је давао нови новчић називајући га „евродолар“ – Медведев је новчић показао новинарима и рекао: Ово је узорак монете која се назива „међунационална валута“

Долар одлази, а Евро?

У два текста „Политика“ и „Новости“ говоре о неминовности промене финансијско-монетарног система у Свету. Наводећи шта се говорило на Конференцији за трговину и развој УН (Унктад), а Новости нас обавештавају како је ексклузивни примерак „евродолара“ на Самита Г8 у Италији уручен Медведеву који је он показао новинарима

Писци ових редова никако да спомену суштину и грађанима мало приближе шта је у ствари главни камен спотицања и зашто ти договори иду тешко – јер се запад не жели одрећи садашњег незаслужено високог стандарда који није заснован на резултатима рада. Да је криза створена у Америци и најразвијенијим земљама ЕУ рискантним и недозвољеним финансијским трансакцијама, грамзивошћу и пљачкашким пословањем банака, као и финансијских фондова у жељи да без новца у бесцење „покупују“ привредне и природне ресурсе земаља у транзицији. Пишу као да треба нешто написати али да се никако не увреде наши „пријатељи“ Амери или недај Боже ЕУ, а и домаћи властодршци. Неки полутекст, ни анализа ни потпуна информација. Нека грађани читају између редова, ако знају, или ако са овим оскудним информацијама могу да схвате шта се то догађа, у ком правцу иде Свет, па да и они ако ништа другу буду спремни на најгоре.

Новости су „заборавиле“ да већ неколико година постоји организација „БРИК“ која окупља Бразил, Русију, Индију и Кину, те да се многа плаћања и међусобне финансијске трансакције између ових моћних земаља одавно одвијају у њиховим валутама, а мимо долара и евра. За ове земље долар, али и евро, је одавно у фази укидања, али се њима не жури да своје валуте истуре на светску „пијацу“ валута без обзира што све оне имају велике девизне суфиците у трговини са остатком света. Њихове девизне резерве су огромне па се у том домену тактизира и чека најпогоднији моменат – али се на њега неће чекати ни две а камо ли пет или десет година. Знају у БРИК-у да је евро само резервна валута долара коју су створили исти финансијско-банкарски кругови који држе и долар, па ако долар поклекне западни капитал ће се одмах преселити у евро који има још „тању“ подлогу од долара.

Количина долара који је у оптицају одавно нема ни приближно потребно покриће у злату али бар има земљу порекла па и евентуалног гаранта. Евро нема ни златну подлогу, ни јасну земљу порекла, па онда ни гаранта за те фиктивне папириће које данас називамо новац. Цео монетарни систем долара и евра се данас одржава берзанским шпекулацијама па је стога злато све скупље и једино реално уточиште за капитал. Но злата на планети нема ни приближно толико колико је новца иштампано, па се сада траже модели, како да количина новца остане бар иста а да он ипак има неку реалну вредност. Цела „игра“ западних развијених земаља је у суштини банална и своди се на то како да династије Ротшилд, Рокфелер, Морган…. и даље контролишу штампање новца, светске финансијске токове, а да на то пристану Кина, Русија, Индија…. и земље чије економије напредују и освајају Свет.

Почетак опраштања од америчког долара

Надувани оптимизам развијених земаља о крају кризе је фикција, глобална економија далеко је од опоравка, тврди Конференција за трговину и развој Свет тек чека застрашујући економски кошмар – упозорила је ове седмице Конференција за трговину и развој УН (Унктад) – оштро се разилазећи у процени са центрима политичке и финансијске моћи развијеног света. Нигде на видику нема „зелених пупољака” опоравка. Свет 2009. године улази у фазу акутне рецесије. Надувани оптимизам развијених земаља о крају кризе је заснован на фикцијама: глобална економија далеко је од опоравка. Прве скромне знаке евентуалног опоравка треба очекивати тек крајем 2010. године.

У међувремену, ослабљени амерички долар више није безбедна глобална резервна валута па га треба заменити амалгамом валута попут „Специјалних права вучења” ММФ-а, упозорио је у понедељак вече Супачаи Панитчкпакди (63), генерални секретар Конференције за трговину и развој УН, на конференцији за штампу у Женеви. Алармантна процена г. Панитчкпакдија – у јавној колизији са званичним проценама Г-20, ММФ-а, ОЕЦД-а... – утемељена је на годишњем извештају Унктада о стању глобалне економије у 2009. години.

„Нигде не видимо знаке јачања темељних економских фактора. На сцени су спекулације о опоравку, односно покушаји да се антиципира опоравак. Али то је фикција, опоравка још нема. Било би веома опасно када би владе држава започеле са разрадом стратегије обустављања стимулативних програма”, нагласио је Хајнер Фласбек, директор Унктада у одсеку за глобализацију и стратегију развоја. Обимна студија Унктада (181 страна) инсистира на томе да је „економска студен” далеко од срећног краја. Стрмоглав пад профита у реалној економији, дугогодишња мамузама ударања по тржишту некретнина и растућа незапосленост наставиће да сапињу приватну потрошњу и инвестиције у догледној будућности, процењује Унктад. Према Унктаду, глобална економија би у 2010. години могла остварити раст – не већи од 1,6 одсто, и то под условом да се заведе драконска контрола транснационалних финансијских операција и берзанских шпекулација ценама стратешких индустријских сировина и хране. Унктад посебно инсистира на томе да ће глобални економски опоравак бити могућ само под условом да државе наставе са експанзионистичком монетарном и буџетском политиком.

Овогодишњи пад обима светске трговине од чак 11 одсто по Унктаду је разлог што чак ни повећани извоз појединих држава неће омогућити свеопшти излазак из кризе. Према мишљењу експерата Конференције за трговину и развој УН (193 земље чланице) – привредна активност у свету ове године смањиће се у просеку за око 2,5 одсто. Најтежи ударац урушавања глобалног финансијско-економског поретка, по Унктаду, доживеће Латинска Америка и западна Азија, док ће Африка – а посебно привреда Магреба – задржати позитивни степен раста.

У међувремену, бруто друштвени производ (БДП) у развијеним земљама снизиће се у 2009. години за око четири одсто, у земљама у развоју за 5,4 одсто, док ће у земљама са транзиционом привредом БДП бити оборен шест одсто. „Унктад се усудио да свету објави реалну слику глобалне економске ситуације”, коментарисала је америчка мрежа Си-Ен-Би-Си. Ако је туробна процена Унктада о стању глобалне економије реалнија од данашњих оптимистичких најава развијених о скором изласку из кризе – неко вара, зар не?

Т. Вујић - Политика

Анализе и преваре

То су праве анализе и показатељи. Главни талас кризе и рецесије тек долази, па је неразумљиво и јучерашње иступање Јурија Бајеца који покушава да умири јавност неозбиљном и површном анализом да је "главни удар кризе прошао". То јавност од њега није очекивала јер је досад важио за озбиљног економисту и аналитичара. Али пошто је сад саветник министарке финансија, ситуација се променила и објективност је очигледно гурнута у други план. Самозаваравање влада западних земаља на тему "проласка" и "слабљења" кризе, нашој је владајућој "елити" само дало ветра у једра даљег одржавања мегаломаније и не чињења ничега да се држава радикално, генерално и у најкраћем року рационализује. Толика небрига за сопствену државу и народ превазилази све норме иоле нормалног понашања и већ је изван оквира неспособности и аматеризма у водјењу државе. Могло би се слободно говорити и о "намерама", а ту се зна ко у таквим ситуацијама треба да реагује – не данас већ још јуче.

Неки дан смо на овим странама спомињали као један правац у очувању вредности безвредних папирушки од новаца које имамо је куповина злата, пре свега монетарног и да ће се на ту тему све више и више дискутовати и расправљати у наредном периоду. А ево, то већ избија у први план, а ми не предузимамо ништа. У сваком случају, нама су избори неопходни, али такви да не доведу Мурту уместо Курте, већ праве Тесле, Анштајне и свеколике стручњаке и умне људе који ће ипак моћи на неки начин да пронађу најбезболнији пут проласка кроз кризу и њене цунами таласе. Каже у свом коментару Александар Михаиловић

Ковачи светског новца

У Краљевском монетарном двору Белгије, дизајниран је и искован еталон „наднационалне валуте“. Ексклузивне примерке овог „евродолара“ уручио је учесницима Самита Г8 у Италији домаћин, премијер Силвио Берлускони.

Јавности је први монету у Аквили приказао руски председник Дмитриј Медведев: Ово је узорак монете која се назива „међунационална валута“ - показао је новчић руски председник. За сада, објаснио је, „ово је само симбол јединства групе најмоћнијих земаља света“. Али, додао је, „највероватније ће се једном појавити нешто слично као средство плаћања“. Није рекао да су ту монету израдили управо они исти који су долар и евро угрозили својим финансијским егзибицијама - па би сада да то неодговорно финансијско-монетарно-банкарско понашање поделимо сви, што неће проћи.

Причу о „светском новцу“ подгрејала је светска економска криза, а његови најгласнији заговорници су економије у успону. У време одржавања Самита Г20 у марту, Кремљ се заложио за наднационалну резервну валуту, у склопу реформе глобалног финансијског система. Истог месеца, Пекинг је затражио реформу постојећег међународног монетарног система у правцу стварања међународне резервне валуте, због смањења „ризика од будућих криза“. САД, чија национална валута је од средине 20. века, де,факто, и „светска монета“, међутим, мисле другачије: Не верујем да постоји потреба за глобалним новцем. Долар је данас јак зато што инвеститори сматрају САД најзначајнијом економијом света, са најстабилнијим светским политичким системом - тврди председник САД Барак Обама.

Данас, између 40 и 60 процената међународних финансијских трансакција тече у доларима. Око две трећине светских девизних резерви је у доларима. Али, од пре десетак година доминацију долара почео је да угрожава евро који користи преко 175 милиона људи у свету. Еврозона је друга највећа економија у свету. Од пре три године, евро је претекао долар у комбинованој вредности кеша у промету. Идеја о светској валути управо као „светао пример“ узима евро, као наднационалну валуте успешно примењену у низу националних држава са различитим економијама, језицима и културама. По истом принципу, предлог је да будућа светска монета почива на „златном стандарду“ и да је регулише глобална централна банка. Алтернативна идеја је резервна валута Међународног монтерног фонда, која би произилазила из постојећих специјалних права вучења у Фонду.

Заговорници светског новца тврде да не би патио од инфлације, да би подстакао међународни бизнис и охрабрио директне стране инвестиције. Многи економисти, међутим, сматрају да глобални новац не би могао да функционише, управо због разноликости националних и економских система у свету. Тешко је замислити, тврде они, да све нације могу толико да се економски и финансијски приближе да би пружиле подршку заједничкој валути. Мале нације могао би да плаши губитак суверенитета, велике да мучи међусобно (не)поверење.

Ипак, у 21. веку који ће обележити превасходно односи две силе, једне актуелне и друге у успону, Сједињених Држава и Кине, тешко је замислити задржавање постојећег финансијско-монетарног поретка. Професор са Универзитета Харвард Нил Фергусон предвиђа: У наредних пет до десет година, куцнуће час када ће се Кинези осетити спремним да уклоне своје контроле капитала и дозволе сопственој валути да се развије као интернационална. У том тренутку кинеско-амерички брак ће бити мртав.

Дубравка Савић – Новости