------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Срби с Косова љути на Бориса Тадића због споразума МУП-а и Еулекса

Протест Срба са Косова у Београду

Представници Скупштина заједнице општина Косова и Метохије предали су председнику Србије Борису Тадићу Устав као подсетник да је његова и обавеза државе да заштите српско становништво на Косову и територијални интегритет земље

Црквено народни сабор одржан је на Коларцу, где су Срби с Косова јасно подвукли да се љути на Бориса Тадића због споразума МУП-а и Еулекса. Председник Скупштине Радован Ничић рекао је после предавања Устава и програмског документа мисије Еулекс на писарницу Председништва да „Београд помаже Еулексу да направи институције на Косову и Метохији".

- Ми смо замолили актуелну власт да ако не жели да нам помаже да нам бар не одмаже, да не потписује споразуме и да не помаже Албанцима да направе независну државу на српској земљи - рекао је Ничић. У протестној шетњи од Коларчеве задужбине, где је претходно одржан црквено-народни сабор Срба са Косова због потписивања протокола МУП-а и Еулекса, учествовало је неколико стотина људи. На сабору је усвојен проглас којим се упозорава власт да Срби са Косова не пристају на прављење граница између Србије и Косова и да је циљ потписаног протокола утврђивање граничне линије између Србије и Косова.

Важније од самог скупа и онога што је на скупу изнето је да Срби са Космета полако схватају да је председник Тадић и садашња Влада Србије јасно кренула у жртвовање Космета па и Срба који су на њему опстали ради неких повољности, какв је безвизни режим. Јасно им је да их Београд гура у канџе Шиптар прихватајући и потписујући споразуме са Еулексом о сарадњи у домену Полицијских надлежности и успостављања царине и осталих међуграничних споразума који Космет дефакто претварају у сасвим одвојену и обликовану државу. Схватили су да је Београд у суштини главни њихов проблем који једно говори а на терену помаже ЕУ да од Космета створи државу са свим њеним ингеренцијама. Зато ће посете Београду бити у будуће знатно чешће и масовније како би се неки политичари дозвали памети – кажу учесници скупа на Коларцу.

Гето!

Влада и даље не објашњава зашто је дозволила челницима ЕУ да на питању укидања виза деле Србе на грађане првог и другог реда

БЕОГРАД - Ни до дан данас власти у Београду од најаве укидања визног режима за све који живе у централној Србији не објашњавају зашто су дозволиле челницима ЕУ да на питању укидања виза Србе деле на грађане првог и другог реда. Односно на Србе у Србији и отписане Србе са Космета. Очигледна дискриминација сопствених грађана који имају пребивалиште на Косову и Метохији, или бар личну карту пријављену у јужној покрајини, није тема ни за једног од државника који су протеклих месеци учествовали у процесу укидања виза за Србију. Нико, дакле, не објашњава како је могуће да ће право на бели шенген уживати сви Срби, макар живели на Филипинима или у Хондурасу, али не и они који су настањени на КиМ.

Потпредседник Владе задужен за европске интеграције Божидар Ђелић, на питање да ли ће се Срби селити с Косова на територију уже Србије како би у пасошу имали адресу погодну за безвизни режим, штуро каже: „Мислим да неће“. Ђелић, међутим, не објашњава на чему базира тај оптимизам.

- То што се визна либерализација не односи на грађане КиМ није дискриминација, јер се у одлуци о укидању виза за грађане Србије наводи да је то одлучено без икаквог прејудицирања коначног статуса Косова, по Резолуцији 1244. Одлука о укидању виза је у потпуности донета у складу с нашом политиком, а комисија ће наставити да ради по том питању са српским и другим властима. О даљим питањима за визну либерализацију за грађане КиМ и Београд ће бити питан за мишљење - уверен је Ђелић.

Ни Милица Делевић, директор Владине канцеларије за европске интеграције, није могла да разјасни на који начин ће европска полиција разликовати пасош становника КиМ од осталих српских биометријских пасоша.

- Најбоље да о тим детаљима питате МУП, то је ипак њихов посао, не бих желела да нешто погрешим - кратко ће Делевићева. Међутим, у МУП јуче нисмо успели да добијемо одговор на ово питање.

Владика рашко-призренски Артемије сматра да би било часно и поштено да се Србија захвали ЕУ и одбије овакву понуду. Пристанак на дискриминацију је недопустив, и са уставне и с моралне тачке гледишта. Пристајемо на дробљење територије, признајемо да Косово више није Србија. Бели шенген добијамо по цену да изгубимо јужну покрајину. Ово је можда највеће понижење које нам је приредила ЕУ, а ко зна шта нас још чека - истиче Артемије.

Милан Ивановић, председник Српског националног већа северног Косова, каже да ће овај акт потпомоћи етничко чишћење Срба. Плашим се да ће ово довести до напуштања покрајине, прво младих и стручнијих, а после и осталог српског народа. Овом одлуком дискриминишу се Срби са КиМ, који опет постају грађани другог реда. Лицемерној ЕУ сметамо ми, наводно због безбедносних услова, а не смета јој царство криминала и трговина дрогом - закључује Ивановић.

Расељенима ипак пасош без виза
Како Курир сазнаје, расељени с Косова моћи ће да добију биометријске пасоше с којима ће имати право на путовање без виза. С друге стране, житељи КиМ који су остали у покрајини мораће да ваде пасош у Координационој управи у Београду, која ће тек бити формирана. Наш извор додаје да ова ствар још није дефинитивна и да ће бити још преговора о томе до 01. јануара следеће године.

Права граница између Србије и Косова
најважнији услов за белу шенген листу

Иако је Европска комисија средином ове недеље препоручила да се Србији, Црној Гори и Македонији укину визе, од стављања наше земље на белу шенген листу неће бити ништа, све док у потпуности не буде обезбеђена граница с Косовом, сазнаје "Борба" од добро обавештених дипломатских извора. Према речима "Борбиног" извора, нико из Европске уније неће дозволити да се промет робе и кретање људи с Косова у Србију обавља као и до сада. "Не смемо да допустимо да, на пример, аутомобил, који не контролише нико приликом преласка косовко-српске границе, неометано уђе у Србију, односно истовремено и у Европску унију. Шверц и организовани криминал на Косову цветају а без додатних, ригорозних мера обезбеђења биће могуће да криминалци, као и дрога, оружје и томе слично несметано уђу на територију "белог шенгена", другим речима у ЕУ", објашњава саговорник "Борбе".

Званичници Европске уније су врло забринути због тога и уколико Србија заиста не обезбеди ригорозне контроле на административним прелазима с Косовом, односно створи озбиљну контролу идентичну са контролама на границама, визну либерализацију ће од 1. јануара идуће године добити само Македонија и Црна Гора.

Подсетимо, према препорукама Европске комисије, Србија до 1. октобра треба да испуни и следеће услове: примену Закона о странцима, усвајање националне стратегије за управљање миграцијама, акциони план за сузбијање организованог криминала и дрога, као и спровођење процедура за издавање биометријских пасоша за грађане који имају пребивалиште на Косову.

Да ли је Косово европска држава?

Дебата у Америчком институту за мир протекла без прецизног одговора на ово питање. – Да ли је Косово европска држава, може ли то да буде, или је то немогућ пројекат?

Вашингтон, 16. септембра 2009, „Политика“ од нашег сталног дописника - Ова три питања била су оквир за излагања и расправу на једноипосатном скупу са око стотину учесника, одржаном у Америчком институту за мир, који себе дефинише као „независну, непристрасну и националну институцију, основану и финансирану од Конгреса”. Институт је, иначе, једна од централних трибина у Вашингтону где се расправља о Балкану.

На постављена питања, која је форумисао Данијел Сервер, потпредседник Центра за постконфликтни мир и операције стабилности, одговоре су понудили Енђелуше Морина, извршни директор Косовске иницијативе за стабилност из Приштине, и Сорен Јесен Петерсон, сада директор вашингтонске невладине организације „Независни дипломата”, а некадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Косово. Заједничко у њиховим презентацијама је да Косово географски јесте у Европи, али да су перспективе његове интеграције у ЕУ у овом моменту у најмању руку компликоване, па је због тога изостао и прецизан одговор на задата питања.

Према Енђелуши Морини, једна од кључних чињеница јесте околност да косовска независност није призната од пет земаља ЕУ, што чини немогућим успостављање било каквих уговорних веза између Приштине и Брисела. Морина је указала и да на Косову данас постоји пет структура власти – три међународне, једна албанска и једна српска – које се међусобно надмећу, што све доприноси да Косово у много чему, укључујући и процес визне либерализације, буде третирано другачије.

По Јесену Петерсону, на Косову је данас велика политичка збрка, јер се не зна ко је за шта одговоран. Због „замора проширења”, ЕУ би морала и званично да реафирмише декларацију из Солуна, по којој све земље региона имају европску перспективу, укључујући и Косово. За овог дипломату Србија јесте кључни актер стабилности и економског просперитета у региону, али он предлаже да Брисел питање односа Београда и Приштине стави у исту раван као и сарадњу Србије са Хагом. Сматра и да би ЕУ морала да избегне неке грешке из прошлости – да у своје редове прими земљу (Србију), која ће потом да блокира пријем друге (Косово).

Петерсон је изнео процену да би мишљење Међународног суда правде у Хагу, који је почео разматрање питања легалитета проглашења косовске независности, могло да буде такво да и Београд и Приштина прогласе победу, што би онда омогућило да дође до неке врсте међусобног детанта. Оба главна говорника указала су и на високу зависност Косова од стране помоћи, а поменута је и идеја да би ЕУ, у процесу интеграције Србије, од Београда могла да тражи да подржи њену политику према Косову.

Српска политика