------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Кад Тадић и Јеремић бране Републику Српску као гаранти мировног „дејтонског споразума“ одбраниће је као што су одбранили Косово и Метохију, по резолуцији УН 1244

Турска опет на Балкану! А где ће Србија!?

Благо нама за нашег паметног министра Јеремића који преговара са представником БиХ и Турске о Републици Српској. Изгледа да ни он ни Тадић не знају да Турска није учествовала у Дејтонском споразуму, да је то мировни споразум, и да је Србија гарант његовог спровођења - који САД и ЕУ желе да укину и поново створе унитарну БиХ.

Када је званично најављена дводневна посета министра спољних послова Турске, Ахмет Давутоглу Србији, 23. јула, у којој је стајало да ће се састати са највишим српским званичницима и са њима разговарати о свим димензијама билатералних односа, као и регионалној и међународној сарадњи – нисмо могли претпоставити да ће то бити “хисторијска “ посета!

Када је пре четири године у посети Србији био тадашњи шеф дипломатије, а сада председник Турске Абдулах Гул, поручио је да Турска подржава интеграцију балканских земаља у европске и евроатлантске структуре зарад боље будућности целом региону. У Србији је у априлу 2003, боравио турски премијер Реџеп Тајип Ердоган. Ко је данас ближи тој фамозној Европској унији и ко је коме од помоћи у том послу… Зна се да је Турска међу првима признала независност Косова само дан после унилатералне одлуке власти у Приштини. Из Анкаре је тада саопштено да Турска жели да види трајан мир и стабилност на Балкану, а да се нада побољшању односа са Србијом!

Другог дана ове посете два државна министра иностраних послова отишла су у Нови Пазар, да се тамо састану са представницима градских власти и лидерима највећих бошњачких странака - Љајићем и Угљанином. У првом саопштењу Владе Србије објављено је да су ту три министра Владе Србије постигли договор са високим гостом да Турска инвестира изградњу аутопута кроз Санџак (давни сан зелене трансверзале!).

Министар Јеремић изјавио је: „Срби и Бошњаци имају заједничку будућност, и мислим да смо показали да можемо да будемо јединствени, пријатељи и да стратешки заједно можемо да радимо на остваривању заједничких циљева и интереса… Када је реч о Санџаку, Турска је пријатељ и савезник. Санџак је приоритет за Турску, али пре свега за Србију“, и оценио да је посета министра спољних послова Турске Новом Пазару историјска за односе Београда и Анкаре. (Ко ће га питати - одакле му Санџак у званичном речнику!?)

Давутоглу се сложио и још рекао да постоји заједничка визија будућности развоја односа Србије и Турске и да ће Санџак (!) имати економску подршку Турске, на коју се неће дуго чекати. Додао је да се у Санџаку не осећа као гост, већ као код своје куће И најавио скору посету председника Турске Србији. Била је ово прилика и да се наизглед тешко завађени новопазарски муслимански министри у влади Србије, а челници “санџачких” партија – Расим Љајић и др Сулејман Угљанин јавно помире! Претходне жртве сукоба њихових присталица уграђене су у радост најављених инвестиција, намењених Рашком округу, односно – Санџаку (ако се сме тако рећи!). Љајић је позвао турске компаније да се укључе у приватизацију преосталим друштвеним фирмама: ФАП-а, текстилног комбината “Рашка” И комбината “Војин Поповић”.

У складу са лирским расположењем у Новом Пазару, и Угљанин је оценио да састанак у Новом Пазару показује да су ''Санџак и бошњачки народ мост пријатељства између Србије и Турске”. Задивљујући је био тај склад санџачких политичара, који није виђен још из времена оснивања СДА у Сарајеву и Новом Пазару, 1991. године, под руком Алије Изетбеговића. Чак је потиснуто незадовољство реис ул улеме Церића због “кршења људских права Бошњкака” у Тутину, а о сукобу муфтија Зукорлића и Зилкића да и не говоримо, јер је “Турска секуларна држава” и не дозвољава утицај верских заједница на политику!

Све се жртве забораве, ако је у питању циљ! А циљ се учинио врло остваривим баш у овом тренутку! Тренутак се везује за намеру Владе Србије да изврши кантонизацију Државе. Чим се предлог Закона обелоданио, турски амбасадор у Београду јавно се заложио да територије са већинским муслиманским становиштвом треба да буду један регион, а посланици Бошњачке листе Сулејмана Угљанина и СДП Расима Љајића објавили да неће подржати нови закон о регионализацији, уколико шест тзв. санџачких општина у Србији не буду у једном региону! Државни секретар за регионални развој изјавио је да ће Влада Србије уважити њихове захтеве и “да ће то бити уређено посебном уредбом након усвајања Закона о регионалном развоју у Скупштини Србије", навео је посланик Џуџевић, иначе, председник Бошњачког националног вијеча (које је, иначе, за територију “Санџака” увело Дан сећања на жртве геноцида у Сребреници).

Када је на ту могућност Скупштина општине Нова Варош реаговала тако што је једногласно одлучила да не прихвати прикључење “бошњачким општинама”, чији ће регионални центар да буде Нови Пазар, расправљајући по хитном поступку о месту Нове Вароши у будућој регионализацији Србије, одборници су навели да је традиционално та општина "економским, саобраћајним, културним и свим другим везама окренута Златиборском округу и Ужицу", то је у “Санџаку” оцењено као скандал!

Њиховом супротстављању је претходила Декларација о положају Бошњака у Србији, Бошњачког националног вијећа, у којој се наводи да су “санџачки Бошњаци дио бошњачког националног корпуса, са Босном и Херцеговином као матичном државом, и да је њихов национални идентитет и аутохтоност на подручју Србије неспоран”! Похваљује се "Држава Србија и њене установе што су у претходних неколико година уложили значајане напоре на побољшању и унапређењу положаја и права Бошњака у Србији",те да је "ради што ефикасније и делотворније реализације мањинских права Бошњака неопходно стварати услове, уставне и законске, да у процесу децентрализације и регионализације општине Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Нова Варош, Пријепоље и Прибој буду у саставу једног региона"!

Вијеће сматра и да је потребно да босански језик постане службени у свим општинама и градовима у којима живе Бошњаци у значајном проценту, И да је потребно да наставни предмет "Босански језик са елементима националне културе" буде трансформисан из изборног у обавезни предмет "Босански језик и књижевност"! Већ раније ово Вијеће тражило је формирање Педагошког факултета у Новом Пазару са следећим студијским програмима: катедра за разредну и предметну наставу, катедра за босански и српски језик и књижевност, као и група за предшколске васпитаче. Вијеће је указало кроз “анализу уџбеника из језика и књижевности, хисторије и умјетности, као и географије да они још пате од искривљених и кровотворених хисторијских чињеница, омаловажавања идентитета и хисторије Бошњака, па и својеврсног језика мржње и дискриминације када је ријеч о бошњачкој националној заједници.

Примјери: У читанци за ВИИ разред у којој нема текстова бошњачких аутора, присутна је народна епска пјесма “Мали Радојица“, у којој је хајдук Мали Радојица уграбио (Х)Ајкуну, бошњачку ђевојку, превео је на православље, оженио је и дао јој име Анђелија. У истој читанци на стр. 222, аутори констатују да је познати бошњачки писац из Санџака Ћамил Сијарић у књижевност увео“...свет и људе из Рашке области...“ У читанци за први разред средње школе, аутора Љиљане Николић и Босиљке Милић, издавач Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. године, наводи се да је бошњачка балада Хасанагиница “...најлепша српска песма...“ Сва три примјера су недопустива и представљају груб начин вријеђања, извртања чињеница и присвајања туђе културне и литерарне баштине и што нијесу усамљени случајеви. Обавезна лектира за ученике другог разреда средње школе у Санџаку и даље је Његошев „Горски вијенац“ чије изучавање за ученике бошњачке представља најгрубљу повреду њихових националних и вјерских права и осјећања. Познато је да је тема овог спјева тзв. “истрага потурица“, што је скривени и надекватан назив за геноцид и истребљење Бошњака у тадашњој Црној Гори, почетком XVIII стољећа.” И тако, корак по корак, старинском мудрошћу и лукавством, деценијама се гради нова историја, припремају нове одлуке од историјског значаја. (Нећу да подлегнем заговорницима, који ових дана превише значаја придају муслиманском пореклу породице српског министра Јеремића, али вероватно може да утиче на његове резоне у овој теми!)

Сетила сам се ових дана да је 80-их година основни сукоб међу вођама сепаратистичког покрета шиптара на Космету био око начина доласка до реализације идеје отцепљења Покрајине од Србије: Фадиљ Хоџа, попут Расима Љајића залагао се за стрпљиво грађење потребних државотворних институција, које би омогућила формирање административне јединице “Санџак”. И то се показује успешније, а Угљанина називају санџачким Јасером Арафатом! Тзв. Санждак данас има своје велелепне универзитете, приватне и државне; босански језик је службени језик... Санџак има свој “благдан”, своју заставу, свој устав… И има Турску државу као заштитника!

Заиста, чудно време за Србе настало: где год су од настанка били – све их мање има! У сопственој држави све су мање на своме. Куд год су бивали прозивају их агресорима! Где год су истрајали и опстали – прети им се да неће још дуго! Побркала се историја на Балкану, па изгледа да су Срби на Косову још 1387. године били агресори на Турску; да су Срби затекли Турке у Расу и Рашкој области и отерали их из Сопоћана и Милешеве…

Али Турци вековима, уредно из матице Државе воде рачуна о својим Турцима, макар они били муслимани или Муслимани, Босанци или Бошњаци… И раде на свом повратку на Балкан… Изгледа – ко год зине на ову растрешену Србију, има шансе да одгризе свој залогај! А можда нисам у праву: можда ће нас «Санџак» лакше привести Европској унији!? Нарочито ако, уз то, Љајић са својим «љутим санџаклијама» пошаље још једно снажно обећање да ће пронаћи генерала Младића...

У сваком случају, очекујем графит: Турска опет на Балкану – Санџак у Европи!

А Србија?!

Ружица Ђинђић почасни председник Универзитета у Пазару
Да је Научни савет Универзитета у Новом Пазару доделио удовици тек убијеног премијера Зорана Ђинђића, Ружици, титулу почасног председника ове приватне високошколске установе, објавила је Бета 16. јуна 2003. Ружица Ђинђић је признање примила на "Часу захвалности Зорану Ђинђићу", којем је, поред студената и бројних гостију из политике и привреде, присуствовао и потпредседник владе Србије Чедомир Јовановић.

"Ово је за мене част а уједно и обавеза према мужу, јер он никад није пропуштао прилику да буде са младим људима", рекла је примајући титулу Ружица Ђинђић. Потпредседник владе Србије Чедомир Јовановић рекао је овом приликом да је успешан почетак организовања наставе на овом универзитету доказ да су разлике "које су постојале у прошлости превазиђене". "Нема снажнијих симбола који се могу упоредити са снагом вашег Универзитета", рекао је Јовановић.

Љиљана Булатовић