------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Сталне подвале и обмане народа од стране власти, уништење привреде, афере без судских пресуда и терор који је у Србији заведен, воде само до неког новог 05. октобра

Терор Бориса Тадића

Два аршина и када је хулиганство у питању. Несретном Ранку Панићу државни врх и Тадић нису одали пошту као што су то урадили када се догодило убиство француза Бориса Татона. Није било ни државних медија. То лицемерје режима Бориса Тадића најбољи је доказ њихове острашћености и подаништва. Бахати су и безобзирни према своме народу, док су поданички понизни пред службеницима бриселске администрације.

Борис Татон је дивљачки убијен. На улици, пред гомилом сведока. И Ранко Панић је зверски убијен. Такође на улици пред гомилом сведока. У првом убиству полиција није била на улици. У другом убиству, полиција је интервенисала. Два млада живота су изгубљена. Све остало што се дешавало након трагедије било је обојено политичким и медијским спекулацијама. Нарочито појављивање високих представника режима на одавању поште француском држављанину.

Несретном Ранку Панићу државни врх није дошао да ода помен. Није било ни државних медија. То лицемерје режима Бориса Тадића најбољи је доказ њихове острашћености и подаништва. Бахати су и безобзирни према своме народу, док су поданички понизни пред службеницима бриселске администрације. Убице Татона су ухваћене. О убицама Панића се ништа не зна. Сакрили су своју бахатост испод државне униформе. И ништа. Као да није почињено убиство. Као да је то нормално да неки обесни полицајац, брукајући државу и полицију, убије младића на улици. И за то убиство не одговара. Нема доказа. И нема сведока. Претпоставимо да се догодило обрнуто. Рецимо да је тај зликовац који је усмртио Панића интервенисао у случају Татона. Шта би се десило? Да ли би убица био пронађен? Да ли би се манекен транзиције појавио пред свим телевизијским камерама да ода почаст страдалом? Да ли би изговорио да је Србија на путу уласка у фашизам? Зашто је председник државе употребио реч фашизам? Случајно? Намерно? Зашто, рецимо, није рекао - одајући пошту убијенима, без икакве дискриминације, да је Србија на путу да нестане као држава и да је режим главни кривац за убиства која су се десила?

Ако је Србија на путу уласка у фашизам, то значи да се фашизам уводи из врха власти. Наиме, и Хитлер и Дуче су увели своје државе у нацизам и фашизам. Психолог на положају председника државе би морао нешто о томе да зна. Нажалост, Борис Тадић је необразован, неваспитан и некултуран. Није се удостојио да Смиљу Панић, мајку настрадалог момка, лично прими и да јој изјави саучешће. Да се председник извини испред државе која је починила злочин и која покушава да сакрије кривца. Председник за то није имао времена. Заправо, истина је много поразнија, председника државе то убиство није ни интересовало. На том убиству се не могу направити политички поени у Бриселу и његови медијски могули, који су монополизовали тржиште реклама и имају годишњи обрт од 500 милиона евра, сматрају да на том убиству не могу профитирати.

Шта је заједничко овим убиствима? Шта их спаја у тој несрећи?

Заједничко им је само једно. Кривац за ову трагедију и нашу срамоту је врх државне власти. Прецизније, Борис Тадић и његов режим. Њих треба извести на суд историје и судити им што намерно уништавају државне институције и уводе хаос у друштво. Да ли је то случајно? Није. Нема никакве случајности. Све је испланирано и све се контролише са једног места. Онима који су наивни и верују у предизборна обећања манекена транзиције, који нас је плашио да, ако он не победи, мрачне силе из деведесетих могу да победе у друштву, да би, одмах после избора, направио савез управо са тим, како их је он у кампањи називао, мрачним силама; тим наивним сам дужан да понудим целовито објашњење. О чему се, дакле, овде ради? Откуд толика повика на фашизам у Србији? Откуд толика медијска хајка на фашисте у Србији? Да ли Србија заиста улази у фашизам? Да ли добијамо српског Хитлера? И ко је то? Објашњење је врло једноставно.

Након петооктобарске контрареволуције, када су преварени грађани лажним причама о реформама и европском животном стандарду, када је направљен кобан савез између врха криминала, врха тајкуна, врха тајне полиције и врха ДОС-а, савез који траје до данас и који омогућава чумету да купује факултет у Србији, постало је огромној већини грађана јасно да су реформе лаж, да су спиновани јапијевци криминалци у скупоценим оделима и да нема спаса државе и нације са политичким олошом на власти.Како се пројекат пљачкања државе и грађана приводи крају, како је остало још мало државног и друштвеног капитала који треба распродати и узети провизије, како незадовољство грађана прети да експлодира кроз социјалну револуцију на улици и како челници режима немају никакву идеју шта треба да раде, осим како да се спакују и побегну када стотине хиљада опљачканих, преварених и сиромашних грађана буде на улицама, онда им не преостаје ништа друго него да прете и да плаше грађане.

Писао сам одмах након извршене контрареволуције да се не треба толико плашити организованога криминала, јер тај криминал ствара и контролише врх државе, па се организовани криминал решава за један дан, него да се чувамо настанка социјалнога криминала који настаје из сиромаштва, очаја, беса, туге и потиштености, јер се тај криминал не може контролисати. Социјални криминал је најопаснији криминал у друштву и он уништава здравље друштва и доводи до потпуног хаоса у држави. Опомињао сам да то Србији не сме да се деси и да су политичари на власти главни кривци ако Србија упадне у то болесно стање. Нажалост, упркос упозорењима, острашћени тржишни талибани, који су из медија протерали сваку критику и сваку јавну расправу, увели су Србију у хаос.

У владавини Бориса Тадића очајни људи секу прсте да би скренули пажњу нарцисоидном председнику да његова политика не ваља. Да ли је председник примио те своје грађане? Да ли је председник питао те људе у чему је проблем? Зашто сечете прсте? шта то не ваља? Могу ли да вам помогнем? Где је проблем? Како да га решимо? Зашто се самокажњавате? Не. Мук. Ништа. Као да ти људи не постоје.

Удружење мањинских акционара Србије је послало Борису Тадићу на хиљаде дописа о пљачкама у процесу приватизације и о уништавању предузећа и отпуштању радника. Ништа. Послао сам лично на хиљаде стручних анализа у којима је јасно доказано да је извршена пљачка државе и грађана. Опет ништа. Председник је одговарао да није надлежан. Упућивали су његови сарадници на друге корумпиране институције. И саветовали незаштићене акционаре да беже од Б.Д.

Ја сам им већи проблем од криминалаца у њиховим редовима. Писали смо да се према радницима у приватизованим предузећима већински власници односе као да су робље. Писали смо да у тим предузећима влада атмосфера концентрационих логора. Писали смо да нове газде доводе на раднике криминалце да бацају сузавце, да потежу пиштоље и да туку акционаре. Ништа. Председник државе је трошио паре пореских обвезника и путовао по свету да види оно што никада у животу, да није председник, не би видео. Јер, господо грађани, ми имамо председника који нема решено стамбено питање. Добили смо за председника државе човека који до педесете године ништа ваљано није урадио и није ни себи успео да заради стан.

Да ли смо да државом управља човек који није ни свој проблем могао да реши? Како ће онда, тај неспособњаковић и пацер, да решава проблеме 7,48 милиона грађана Србије? Добили смо за председника човека који је нама у опозицији деведесетих година служио за спрдање и исмејавање. Добили смо за председника човека кога је покојни ђинђић презирао и кога је држао у странци само због његовог оца. Добили смо за председника човека који није био способан да ради у просвети, који ништа није знао о телекомуникацијама о којима је одлучивао и који је уништио 1.400 стрела С2М и довео до хаоса у Војсци. Добили смо за председника незрелу и недовршену личност, фолиранта који се окружио дилетантима и који се шепури у њиховим раширеним очима, верујући да се може владати флоскулама о европским интеграцијама и евроатлантским савезима. Добили смо председника који је на последњим изборима победио ширећи лаж и страх. И данас имамо председника који је спреман на све само да се његов култ личности не окрњи.

Истовремено, друштво је кренуло другим путем. Председник и његови грађани немају ништа заједничко, осим што живе у истој држави која се распада. Држави која намерно уништава своје институције и која шири култ личности о једином човеку који нас може увести у европске интеграције. Социјални криминал буја у друштву које се растаче. Свакодневна убиства, самоубиства, перверзије и криминал само су доказ да је Србија пред колапсом. Председник и његова дворска свита немају никакво решење за излазак из овог стања. Право решење би било да Борис Тадић изађе пред јавност и да отворено призна да је неспособан да води државу, да је он главни кривац за све што се дешава у друштву и да поднесе оставку, и да се врати у школу да покуша поново да предаје. Ако то уради, предлажем да му држава поклони стан и да тако реши његове стамбене проблеме. Али, он то никада неће да уради. У Србији нико мирним путем не предаје апсолутну власт. И због тога, данас се лансира прича о фашизму, хулиганима и педерима.

Режим Бориса Тадића постаје врло опасан. Режим Бориса Тадића је спреман све да организује и инсценира само да продужи своју власт. Уплашени социјалним незадовољством грађана, покушавају да скрену пажњу на све друге ствари само да спрече организовање демонстрација против режима на улицама. Ништа, господо грађани, није случајно. Нема случајности. Спиновани медији су лансирали причу да ће два милиона грађана Србије оболети од свињског грипа. Болесници на власт шире страх о епидемији. Идеја је била да се на тај начин, ширењем страха и панике, грађани уплаше и да не изађу на улице и сруше однарођени режим. Режимски медији су о томе данима писали и тровали друштво болесном пропагандом режима. Међутим, Гуча је успела да разобличи ту лаж. Гуча је доказала да се могу слободно окупљати без бојазни од заразе. Зараза се налази у главама режимских политичара и медија.

Онда су забранили јавна окупљања у центру Београда. Намера им је да све изместе на Ушче и да тако спрече масовне демонстрације у центру града. То није пошло за руком ни Милошевићу. Да је Милошевић спроводио такав закон, никада петооктобарске преваре не би било и никада ни Коштуница ни Тадић не би дошли на власт. Дакле, покушај да се незадовољни грађани отерају са улице на зелене површине неће успети. Улице су право место за грађане и за демократију. Протести на улицама и блокада државних институција је демократско право грађана у освајању слободе.

А онда је уследила нова репресија. Донет је закон о информисању. Закон је усвојен из очаја и немоћи. Режим Бориса Тадића покушава да забрани сваку критичку мисао и сваку опозицију. Ни тај закон неће успети да заустави освајање слободе. И деспот је у својим последњим данима доносио такве законе. А онда је отпочела нова превара са парадом педера и са хулиганима на улици. Парада је требало да покаже да је питање хомосексуалаца важније од питања 300.000 деце која гладују у Србији или милион пензионера који су на ивици живота и смрти. Или питање милион радника који једва преживљавају од свог рада или милион незапослених који не могу да пронађу посао. Режимски медији све учесталије спинују јавност новим сензацијама и на тај начин купују време банкротираном режиму Бориса Тадића.

На јавном сервису нема ниједне озбиљне емисије о стању у друштву, јер се исти представници и слуге режима појављују да нам годинама објашњавају како не треба протестовати и како је транзиција једини пут у светлу будућност. Тако режим Бориса Тадића улази у завршну фазу свога нестајања. Режим Бориса Тадића данас шири терор у друштву и они су главни кривци за трагедије које се дешавају.

Ко су ти навијачи, хулигани и криминалци? Одакле су они дошли? Како су се појавили на нашим улицама? Зар то нису исти навијачи који су палили Скупштину? Зар то нису исти хулигани који су пробијали деспотове жандармеријске кордоне? Зар то нису исти криминалци који су упали у Народну банку и устоличили Асистента за гувернера? Како то да су тада били слављени, а данас се проглашавају фашистима? чија су то деца? Ко су им родитељи? То су деца родитеља који не примају плате, који секу прсте, који извршавају самоубиства у друштву у коме нема правде и слободе. То су деца ратних војних инвалида који су гинули у бесмисленим ратовима, док су се њихове газде богатиле пљачкајући државу. То су унуци пензионера који не могу себи да приуште једном месечно месо и који примају милостињу за свој одрађени радни век. То су деца која гледају пинковски гламур силиконских проститутки и порнографске слике Великог брата.

То су деца која не могу да се докажу у тој орвеловској животињској Фарми и која, гледајући све те лажи на јавном сервису и националним телевизијама, постају агресивна, јер је живот према њима немилосрдан, окрутан и суров. То су деца која не виде никакву светлост у друштву у коме криминалци купују факултете, политичари и тајкуни се богате, а силиконске певаљке пласирају своје животне пројекте у Пирамидама људске глупости. То су наша деца које је режим гурнуо на улицу, наоружао их празнином и бесмислом, медијском шареном лажом о успешном и богатом животу транзиционих превараната и криминалаца, одбеглих затвореника и лудака са клиника, заштићених сведока, шпекуланата и медијских могула.

То су наша деца која су учена да циљ оправдава сва примењена средства, да је успех мера вредности, да је новац смисао живота и да су превара и лаж врхунске особине. То су наша деца која су гледала домаће филмове у којима су величани убице и криминалци са утокама у рукама, док су транзиционим губитницима проглашени сви они који се нису снашли, који живе од свог рада и који бране морал и достојанство. То су наша деца која су остављена на милост и немилост режима и које данас, исти тај режим, угрожен у своме опстанку, проглашава хулиганима, криминалцима и фашистима. Тај режим је створио такво друштво у коме ће расти та наша деца и није понудио ништа да ту децу преваспита, образује, запосли и промени.

Пароле о белим шенгенским визама, које се вијоре над нашим главама као победничке заставе обећане земље дембелије, само су јефтини, рекламни, политички игрокази који младом човеку без новца, идеје и будућности ништа не значе. Тај наш млади човек, изгубљен у транзиционом лудилу, тражи здраву друштвену средину у којој ће моћи да одраста, да се образује, да стиче знања и вештине, да се запошљава и ствара своју породицу. Ко му то нуди? Нико.

Режим Бориса Тадића прави од тих младих људи хулигане, криминалце и фашисте са којима треба да се обрачунавамо. Али, то су само последице. Прави узроци су у карактеру режима који ствара такву младост. шта, дакле, треба да радимо? Има ли нам спаса? Морамо променити режим. Морамо се изборити за демократију и за слободу. Уместо терора режима, треба темељно и трајно градити институције. Уместо хапшења и батина, децу треба учити и запослити. Својим личним примером треба показати каквом друштву стремимо. Терор режима је нова репресија на друштво. Тиме се ниједан проблем неће решити. Напротив, само ће се проблеми нагомилавати, док не експлодирају. Тада постоји велика опасност да дође до обрачуна унутар нас самих. И то је највећа опасност. Они који су нам све ово приредили, такав сценарио очекују. То би била највећа казна. Зато, памет у главу и не гласајте на изборима за оне који су нас увели у трагедију. Ако пристајете да вас поткупљују и лажу, онда сте одговорни за све што ће се десити. Нема више оправдавања.