------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Како се догодило да од доласка војске САД и НАТО-а у Авганистану производња опијумског мака буде повећана за невероватних 4.555 процената

САД, Авганистан и глобалне
димензије наркобизниса

Са распадом Совјетског Савеза државе Централно-азијског региона суочиле су се са гомилом нових и веома оштрих проблема. Разарајући утицај на безбедност и стабилност региона почели су чинити радикални екстремизам, драстично повећање шверца, развој наркобизниса, тероризам, формирање транснационалних криминалних група.

Трговина наркотицима проблем је не толико регионалн, колико има светске димензије. Земље «златног полумесеца», «златног троугла», кокаински наркокартели у Латинској Америци постају предмет свеопште забринутости и неспокојства. У том погледу посебан проблем представља Авганистан. Као што је познато, основне испоруке наркотика и психотропних супстанци у Централну Азију стижу из Авганистана. Према подацима Управе ОУН за наркотике, жетва у 2007. години, која је достигла количину од 8.200 тона, за 34 процента је богатија у односу на 2006. годину, а при том су засејане површине опијумског мака повећане за 17 процената и достигле су 193 хиљаде хектара. Чак штавише, експерти наглашавају да је скинута летина за три пута већа од годишње потрошње опијумског мака у свету, а произведени од тог мака хероин чини 93 процента светског промета овог опијата.

Због постојања веома дугачке (1.206 километара) таџичко-авганистанске границе наркотичка средства у крупним партијама стижу из Авганистана преко пограничне Хатлонске области Таџикистана, одакле се даље преко „курира“ дистрибуира на север. Повољне комуникације међу земљама Централне Азије и развијене саобраћајне мреже доприносе сталном повећавању обима транзита наркотика. Највећа количина транспортованих наркотичких средстава отпада на Таџикистан и Киргизију, на чијим се пограничним регионима обе земље налазе базе за претовар, одакле се даље лиферују у Русију и Европу.

Посебну забринутост изазива узгој опијумског мака на авганистанским територијама које се граниче са Таџикистаном и Узбекистаном. Још пре упада војске САД и НАТО у Авганистан 2001. године у близини таџичко-авганистанске границе функционисало је око 400 лабораторија за производњу хероина, а на складиштима се налазило око 10 тона спремног за транспорт сировине. Од 1996. до 2006. године правосудни органи земаља Централне Азије конфисковали су 39 тона хероина и преко 67 тона опијума. Просто упоређивање чињеница и бројки омогућава да се спозна сва озбиљност ситуације, јер обим конфискованих наркотика у десетогодишњем периоду приближан је 1/120 дела произведених наркотичких средстава у Авганистану само у 2007. години. Све остало стиже до одредишних пунктова.

Незаконита трговина наркотичким средствима постепено поприма карактер «наркоекспанзије», и у процес се укључује све већи број људи. Како је нагласио директор Агенције за контролу наркотика Болботек Ногојбајев, у Киргизији се бележи тенденција трансформисања земље из наркотранзитне у наркозависну. Од почетка 2008. године правосудни органи земље одузели су преко 10 тона наркотика. То је за половину више него у истом периоду претходне године. По подацима за 2006. годину број наркозависних у Киргизији повећао се за више од шест пута и тај показатељ је у сталном порасту. По оцени оделења ОУН (Програм ОУН за сиду), наркотике употребљава између 80 и 100 хиљада грађана Киргизије, што је пропорционално за 1,5 пут више него у Казахстану и за 5 пута више него у Узбекистану. Према статистичким подацима на дан 01. јуна 2008. године у Киргизији су од 1.686 носилаца сиде наркомани њих 1.186 људи.

По мишљењу многих међународних експерата, рески скок у светској производњи наркотика и ширење инфраструктуре наркобизниса у првој деценији XXI века до глобалних размера у директној вези је са присуством војске западне коалиције у Авганистану. Како сматра Мишел Хосудовски, «управо су влада и специјалне службе Сједињених Држава главни заинтересовани за развој те индустрије која доноси милијарде». Значајан део прихода од пласмана наркотика одлази за снабдевање и подршку управо тих истих активиста-радикала, терориста и екстремиста, против којих САД позивају у борбу.

Као што је познато, у периоду од 1996. до 2001. године Талибани, који су се налазили на власти у Авганистану, развили су широку делатност против производње и пласмана наркотичких супстанци. 2001. године укупан годишњи обим производње наркотика износио је 185 тона. Та количина је готово занемарљива у односу на количине које се данас производе.  После уласка војске западне коалиције у Авганистан и свргавања талибана производња опијума почела је незадрживо да расте: 3.400 тона 2002. године, 3.600 тона 2003. године, 6.100 тона 2006. године и 8.200 тона 2007. године.

Један од главних разлога за развој наркобизниса је тешка социјално-економска ситуација Авганистанаца. У тим условима узгајање и производња опијата представља основну и повољну зараду за мирно становништво Авганистана. Сума, која се добија са једног хектара сетвених површина, засејаних житарицама, чини 530 долара, док један хектар опијумских плантажа доноси чак 4.600 долара прихода.

Програм преоријентисања авганистанских сељака са производње наркотичких биљака на сејање традиционалних пољопривредних култура није наишао на довољну подршку међу локалним становништвом. Сада је од 25 милиона становника Авганистана (укључујући старе и децу) у процес узгоја опијумског мака укључено преко 3 милиона људи. Ова бројка ангажованих у узгоју опијумског мака стално се повећава а окупационе снаге САД и НАТО-а ништа не чине да се ситуација промени. Чак шта више као да стимулишу такву производњу јер није логично да се од њиховог доласка у Авганистан производња опијумског мака попела са 180 тона на 8.200 тона – што је повећање од невероватних 4.555 процената. САД располажу техничким средствима да лако могу да уоче поља опијумског мака и да их запрашивањем униште али очигледно то не чине јер вероватно учествују у овом врло уносном послу производње и подаје хероина.

Током 90-их година наркотрговина је постала најпрофитабилнија незаконита делатност чији приходи су били знатно већи од прихода стечених трговином оружја и људи. Забележена је тенденција проширења делатности криминалних група. Сведочанство раста криминогене ситуације у Централно-Азијском региону су подаци за 2007. годину, према којима је у Киргизији, на пример, регистровано 180 већих и мањих организованих криминалних група, од којих су шест највеће и најутицајније, а имају и одређену зону интереса у земљи. По речима начелника Главне управе за борбу против организованог криминала Киргизије, «у 2007. години на евиденцији МУП налазило се 12 организованих криминалних група, али је у резултату извршених заједно са другим одељењима милиције акцијама Главна управа за борбу против организованог криминала открила још четири групе и скинула их са евиденције. При том је већина њих деловала на југу републике». Концентрисање криминалних кругова на југу Киргизије умногоме се објашњава повољним положајем области на путу транзита наркотика, а такође њиховом прилично ниском ценом на том делу «северне маршруте».

Развој наркобизниса са своје стране претпоставља и то, да организовани криминал стиче јасно изражени транснационални статус, уједињење свих учесника – од произвођача до продаваца наркотика – у једну мрежу глобалних димензија. Приход од реализованих нарко-дилова износи између 300 и 2000 процената, што трговину чини веома привлачном како за транснационалне криминалне групе, тако и за појединце, заинтересоване за стицање максималне добити за кратко време. По подацима ММФ, промет трговине наркотицима достиже приближно 4,5 процента укупне светске економике. Преко 50 процената средстава легализује се на светским тржиштима преко различитих међународних и оф-шор финансијских института, а при том се укупан обим промета наркотрговине процењује на отприлике 500 милијарди долара. О томе се говори у извештају, који су припремили експерти Института Централне Азије и Кавказа и Програму истраживања Свиленог пута универзитета Џ. Хопкинска (САД) и Упсале (Шведска) С. Корнела и Н. Свенстрема.

Имајући у виду ангажовање широких маса у производњи и транспорту наркотичких средстава, неопходно је истаћи растакање државних институција власти и њену криминализацију путем увлачења у криминални бизнис, као и висок ниво корупције државних службеника у земљама преко чијих територија воде маршруте. Ова чињеница игра једну од кључних улога у постизању наркоиндустрије светских димензија. Нашироко се користи пракса увлачења у криминални бизнис представника органа реда, структура извршне и судске власти. Добивши мито, чиновници фалсификују дела скопчана са незаконитим прометом наркотика. На пример, 2000. године судије Ошке области у Киргизији су за 30,7 процената разматраних кривичних дела пресудили само плаћање казне, иако је у већини тих дела фигурирао хероин, што према Кривичном закону треба да повлачи за собом лишавање слободе на неколико година.

Према годишњем извештају Управе ОУН за наркотике и криминал, у 2008. години засејане површине опијумског мака у Авганистану смањене су за 19 процената у односу на претходну годину. Међутим, обими производње смањени су само за 6 процената – са 8.200 на 7.700 тона. Чак штавише, бележи се проширење засејаних површина мака (култивисањем се бави 18 провинција), а такође високи приноси са поља: на пример, са једног хектара у 2008. години са поља је скинуто 48,8 килограма опијумског мака, а прошле године само 42,5 килограма. Тенденција ширења наркопроизводње је очигледна. Стално ангажовање нових људи у наркобизнис авганистанских провинција тек ће се одразити на обиме производње опијата.

Може се претпоставити да ће у средњорочној перспективи Исламска Република Авганистан, као окупирана земља, остати као најкрупнији произвођач опијумске групе у свету, што ће са своје стране утицати на дестабилизацију ситуације у постсовјетској Централној Азији, преко које се врши добар део транзита.

Наркотрафик, који се обавља преко централно-азијских земаља, и води у Русију и Европу, у првом реду представља опасност по њих. Као што је познато, Агенција за контролу наркотика која функционише у Киргизији, и до дана данашњег се налази на буџету САД, али ће ускоро бити претворена у национални ресор, због тога што Сједињене Државе обустављају финансирање. Очекује се да ће Русија и Европска унија моћи да размотре питање делимичног или потпуног финансирања Агенције. Сарадња Киргизије, Русије и Европе на том плану треба да има значајнији карактер него пре, како би се дошло до квалитетно новог нивоа сарадње, у чијој основи би стајало извођење крупнијих операција и мера, неопходних за рушење система наркотрафика из Авганситана у Русију и Европу преко Киргизије.

______________________

Пише: Атај Молдобајев (Киргизија)