06. март 2010.

------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Најоштрија критика из Русије - не треба нам оваква србија

Не треба нам оваква Србија

Москва би требало да стави до знања Београду да ако Србија и даље буде „решавала“ своје најважније питање Косово и Метохију на такав начин, онда нам такав партнер није потребан, поред осталог, ни у крупним пројектима као што је „Јужни ток“

Курс у правцу што скоријих европских интеграција званични Београд је дефинитивно заузео после избора Бориса Тадића 2008. године. Преговори о чланству Србије у ЕУ почели су у децембру прошле године, када је Београд поднео званични захтев. Брисел је тада пристао да Србији одобри антикризни кредит од 50 милиона евра и обећао да ће и даље подржавати депресивну балканску републику.

Београд наставља да се креће по несигурној стази издаје националних интереса и памћења српског народа. Радио телевизија Србије пренела је изјаву председника Бориса Тадића, који је ставио до знања да је Србија спремна на озбиљно преиспитивање свог става о Косову и да више није против учешћа Приштине на међународним сусретима. Штавише, шеф државе не искључује лични сусрет са косовским лидером Фатмиром Сејдијуом. Тај најновији чин националног понижења може се догодити већ у марту ове године.

Сусрет у Љубљани
По свој прилици, како у очима својих бирача не би изгледао као апсолутни колаборациониста који је дефинитивно дао историјско срце Србије за чланство у Европској унији, Тадић је изнео формални услов – да Приштину не представља влада косовских Албанаца, већ Мисија УН на Косову (УНМИК). О томе пише приштински лист „Експрес“ позивајући се на шефа словеначког министарства иностраних послова Самјуела Жбогара.

Претпостављени сусрет требало би да се одржи у оквиру самита лидера Балканског полуострва и руководства Европске уније, који је заказан за крај марта у Словенији. Биће то за 18 година први сусрет на коме ће присуствовати сви лидери региона без изузетка, а који организују заједничким напорима Словенија и Хрватска, уз подршку Европске комисије и Савета Европе.

Како сматрају представници администрације председника Србије, учешће на том скупу косовских представника под окриљем УНМИК неће противречити резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која се сматра правно значајном за оспоравања легитимитета одвајања Косова. Раније је, како подсећају РИА „Новости“, Тадић одбијао да учествује на многим међународним сусретима због позивања представника косовске администрације. Поред осталог, није отишао ни на инаугурацију новог хрватског председника Иве Јосиповића 18. фебруара.

Није тајна да је главни „спонзор“ - и то не само информативни - легитимизације косовске независности заправо руководство Европске уније, које нуди компрадорски расположеним српским елитама солидан бонус ако Београд промени свој став о Косову. Заправо, нуди интеграцију у европске бирократске структуре и одговарајући доступ финансијским ресурсима.

Потезе београдских политичара у интервјуу за км.ру новости коментарисао је председник руске друштвене организације „Косовски фронт“ Александар Кравченко: „Последњи догађаји око Косова сведоче о томе да се сада и у Београду реализује план о признавању независности Косова. Тадићева изјава говори да српске власти узимају активно учешће у том процесу“. У првом реду то се објашњава ставом Европске уније, која сматра признање Косова главним условом за улазак Србије у састав ЕУ. У суштини, Београду се нуди да одустане до дела своје територије у замену за чланство у ЕУ.

Несамостална власт
Још један догађај, каже Кравченко, фактички је измакао пажњи руских медија – реч је о смени косовског владике Артемија. „Он се увек борио за Косово, а у последње време активно се залагао за очување локалне српске самоуправе на Северу Косова, коју желе да ликвидирају албанске власти. Тако да се може очекивати и слабљење у целини позиција Српске православне цркве, која данас представља српску државу на територији Косова и Метохије. Уклањање Артемија значи и ликвидацију једног од кључних лидера српског отпора. Ова ликвидација владике Артемија учињена је уз помоћ Београда односно под директним притиском Тадића“

Дакле, рекао је Кравченко, „ми видимо да се актуелне српске власти налазе у некаквом договору са косовским Албанцима и руководством Европске уније о којој српска јавност и да ље не зна ништа. Што се Русије тиче, Москва би требало да стави до знања Београду следеће: ако Србија и даље буде решавала своје најважније питање, а то је несумњиво Косово и Метохија, на такав начин, онда нам такав партнер свакако није потребан. Тако несигуран партнер који је спреман да ради на штету сопственог народа и свог територијално интегритета не може бити стабилан партнер ни у учешћу у таквим крупним економским пројектима као што је „Јужни ток“, где Србија данас игра значајну улогу“. Од таквог партнера се може очекивати да сутра промени став и да кроз „Јужни ток“ транспортује гас из европског програма „Набуко“ иако је гасовод изградила Русија.

Кравченко каже да понашање Београда показује да српске валсти нису самосталне: „Оне делују, а да при том не полазе од сопствених интереса, већ од интереса Европске уније, којој „Јужни ток“ у таквом формату и није нарочито потребан. С друге стране, потребно је имати у виду да се проблем Космета не тиче само Србије, то је питање свих православних народа, па су се стога и нашле на удару православне светиње. А Русија је историјски православна држава, и то највећа, што значи да би, као таква, требало да сноси одговорност за даљи развој ситуације.

Осим тога Русија је на међународном плану у УН и СБ УН упорно стајала иза Србије бранећи њене ставове али и међународни правни поредак. Ми не можемо бити већи Срби од самих Срба, али Београду морамо нагласити да се не може поигравати са међународним угледом Русије. Москва преко оваквих понижавања њеног досадашњег ангажовања по питању Косова и Метохије неће олако прећи и српско руководство које је спремно да „веру прода за вечеру“ то мора да осети. Русија не жели такве несигурне партнере на које се ни у једном сегменту на њих не може да ослони и буде сигурна да ће оно што је већ договорено бити и спроведено.

Кирил Говоров

Не можемо бити већи Срби од Срба: Дмитриј Рогозин

Мораћемо да признамо Косово ако уђете у НАТО

Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”, каже за „Блиц” Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТ
 

Нису све земље чланице НАТО признале независност Косова. Као што је познато, то су Шпанија, Грчка, Румунија и Словачка. Али и по међународном праву, и по статуту НАТО таква ситуација је препрека на улазак Србије у Алијансу. Како се став већине земаља НАТО неће мењати, то значи да Алијанса може да прими Србију у своје редове само у „новим” границама - без Косова. Београд ће морати да званично призна суверенитет Приштине, што ће наравно повући за собом промену става и Мадрида и Москве. Ми просто нећемо имати аргумената, како каже министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, да „будемо већи Срби од самих Срба” - образложио је Рогозин.

Упитан како Москва гледа на полемике у Србији о атлантским интеграцијама, Рогозин каже да не разуме став оних представника српске политичке и војне елите који желе улазак Србије у НАТО. - Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен недавно је изјавио да ако Србија жели чланство у ЕУ уопште није обавезно да прво уђе у НАТО. Уз то, тешко ми је разумљиво како се може говорити о томе када се у Београду до данас виде трагови бомбардовања НАТО од пре десет година. Ту је и проблем Косова, чију је независност признала већина земаља чланица НАТО. Па проблем демонизације српског народа, флагрантни антисрпски двоструки аршини Запада према учесницима рата у (бившој) Југославији... Зар је све то заборављено? Русија напросто неће разумети избор Србије у корист НАТО у светлу свега што сам набројао.

Руски амбасадор при НАТО верује да о питање учлањења у алијансу свакако треба решавати референдумом, а пре његовог расписивања треба, каже, проучити искуство неутралних земаља Европе: Аустрије, Швајцарске, Шведске, које су задржале ванблоковски статус, иако су суседи земаља које улазе у НАТО. - То им не смета да воде миран живот и да мирно граде властите институције безбедности, не предајући Бриселу свој национални суверенитет - каже Рогозин и саветује да Скупштина Србије и српска јавност тој идеји посвете максималну пажњу.

У осврту на ситуацију у јужној српској покрајини Рогозин каже да није променио своје мишљење о косовском проблему.
- Став Русије је да не признаје независност Косова, да не дозволи преиспитивање граница Србије. Чињеница да је у току смањење снага Кфора уопште не значи да се ситуација на Косову средила и да се живи мирно - закључује он. Александар Конузин, руски амбасадор у Београду, прекјуче је такође изјавио да би Србија приступањем НАТО признала независност Космета јер, како каже, „та војна организација не сматра Косово делом Србије”.

С друге стране, домаћи аналитичари сматрају да Русија уцењује Србију покушавајући да наплати њену подршку нашој земљи за подршку у случају Косова, иако је, како додају, та цена већ плаћена изузетно повољним економским аранжманом Србије са Русијом, пре свега кроз приватизацију НИС. Тако они тумаче тврдњу руске стране да ће, уколико уђе у НАТО, Србија аутоматски признати независност Косова.

И док су једни убеђени да Русија тим уценама жели да постигне само један циљ, а то је заустављање даљег ширења НАТО, други сматрају да она, попут свих великих сила, жели да оствари свој што већи утицај на другу земљу. Председник Русије Димитриј Медведев предложио је Србији да се укључи у нови систем европске безбедности, али уједно, како каже војни аналитичар Александар Радић, он никада није детаљно образложио шта тај систем безбедности треба да подразумева.

- Ништа још нисмо сазнали о томе. Знамо шта Русија неће, али чекамо да сазнамо шта хоће - каже Радић. Он напомиње да је Србија цену за подршку неприхватања независности Косова већ платила успостављањем економских веза са Русијом какве је та земља желела. Треба сагледати и резултате, шта смо том подршком решили - каже Радић.

Т. Трикић - Т. Н. Ђаковић