19. јун 2010.

------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Епархију рашко-призренску јуче напустила још 23 монаха и искушеника

Одлази монаштво из Рашке и са Космета

Епархију рашко-призренску (ЕРП) јуче су напустила 23 монаха и искушеника из манастира Свети Архангели, Девине воде, Сопоћани, Сочаница, Дубоки поток, Богородица Браинска и Бањска. На напуштање ЕРП спрема се монаштво и из других манастира али процес иде успорено јер претходно треба свима пронаћи привремени смештај.

Нервира ме млитави став Бориса Тадића. Нервира ме млитав и анемичан став председника Србије Бориса Тадића, министара спољних послова Вука Јеремића и одбране Драгана Шутановца који својим изјавама - да Србија неће војском бранити Косово и Метохију - јасно сигнализирају и поручују шиптарским екстремистима и међународној заједници: Узмите нам Косово и Метохију, ми нећемо интервенисати! То је права издаја! - каже у интервјуу за Глас јавности Његово преосвештенство владика Рашко-призренски и косовско-метохијски др Артемије (Радосављевић).   Владика Артемије отворено истиче да такозвана либерална струја у државном врху, која упорно понавља да војска „неће интервенисати“ и бранити своју територију и свој народ тамо треба да објасни чему онда служи таква војска и шта је њен задатак“.

Призрен, Грачаница, Београд - Део ове групе монаха придружиће се некадашњем црноречком братству које се после одласка из ЕРП привремено налази у етноселу Лозница код Чачка, а остала братства која су до сада напустила ЕРП као и део монаха и искушеника из поменутих манастира, ће се појединачно снаћи за привремено уточиште. Сестринство манастира Кончуљ и монахиње и искушенице из још неких манастира су смештене појединачно и за сад се тачно не зна где. Сви су ЕРП напустили без канонског отпуста администратора епархије и члана Светог архијерејског синода СПЦ митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Као разлог напуштања ЕРП монаси наводе новонасталу ситуацију после разрешења владике Артемија дужности управљања овом епархијом.

Како незванично сазнајемо ЕРП је до сада напустило 92 монахиња и монаха као и искушеника и искушеница, али изгледа да ту није крај егзодуса из ЕРП. Спремају се нове групе на одлазак, али се прво труде да пронађу привремени смештај како би монаштво остало ипак на окупу. Они су сви убеђени да је Владика Артемије смењен из чисто политичких разлога јер је често директно критиковао председника Тадића а и остале на власти, да премало чине како би одбранили наше свето Косово. Сматрају да ће политички притисци престати и да ће се једног дана заједно са Владиком Артемијем сви вратити у своје манастире.

- „И сада ми наше манастире не остављамо, јер у њима остаје увек неко од нас како би их чувао и сачувао, да се имамо где вратити. То су наше светиње и ми се о њима бринемо и када одлазимо. Немамо другог начина да се овој самовољи супротставимо – али Бог све види па и ову неправду која нам се чини“.

Кад Министарство вера Србије управља

Званична информативна служба ЕРП саопштила је јуче да су бригу о манастирима Светих Архангела код Призрена и Девине воде, које су напустила цела братства, преузели протосинђел Михаило и свештеник Ненад Нашпалић. Из седишта ЕРП негиране су као „нетачне и делом злонамерне тврдње у појединим медијима да је дошло до наводног масовног егзодуса монаштва из ЕРП“.

У саопштењу се, уз позивање на податке Епархије и Министарства вера Србије, наводи да у ЕРП живи 176 монаха и монахиња, не рачунајући искушенике и да је већина монаштва у послушању митрополиту Амфилохију и редовно обавља своје монашке дужности. Такође се тврди и да су „сви парохијски свештеници и даље на служби у ЕРП“. Информативна служба ЕРП објашњава да је „једна мања група монаха самовољно напустила неке од манастира епархије, али да ниједан манастир није остао празан“. Митрополит Амфилохије, како се истиче у саопштењу, није дао ниједан канонски отпуст, осим четворици монаха који су по одлуци Светог архијерејског сабора и Синода напустила ЕРП заједно са владиком Артемијем.

- Званична информативна служба ЕРП крије од верника колико је монаштва до сада напустило ЕРП али ће верници то сами брзо утврдити чим први пут посете манастире, јер их тамо нема ко примити ни дочекати. Није нас Владика Артемије ничим није опчинио већ је према њему и нама почињен велики грех који нам душу раздире. Ако Косово хоће да предају Шиптарима нека то и кажу, а не да нас пред Богом хуле, оптужују и поједине смењују. Бог им ово неће опростити – кажу монаси из Светих Архангела, Девиних вода, Сопоћана, Сочанице, Дубоког потока, Богородице Браинске и Бањске.

Прозба за удомљење монаштва Рашко-призренске епархије

Часни оци архијереји,
Oбраћамо Вам се овим вапајним умољенијем, јер је једна непромишљена одлука Сабора СПЦ, (донета тесном већином), којом се владика Артемије разрешава управљања Епархијом рашко-призренском, унела смутњу међу монаштво и верујући народ.

Одлуку о умировљењу на окупираној територији пратила је и друга, не мање исхитрена: забрана да владика одабере манастир на Косову и Метохији у коме би остао, иако је у Рашко–призренској епископији провео 33 године. Забрана о владичином повратку на распето Косово монаштво и верујући народ онеспокојила је сасвим.

Ових дана, на почетку Петровског поста, отворила се још једна тешка рана на многострадалном косовскометохијском и лазаревском телу Епископије рашко–призренске. То је и разлог што Вам упућујемо своју коленопреклону молбу, јер су монаси ове епископије решени да иду тамо где им је духовни отац. О овом призиву Св. Григорије Палама сведочи: „Ако очеве по телу треба поштовати и волети, толико више треба да поштујеш и волиш оце који су те родили по духу“ („Књига о светој послушности“, стр. 129).

Одлука Светог Архијерејског Синода да забрани епископу Артемију да духовно руководи својим верним чедима, покренула је монашке збегове са распетог Косова и Метохије и из Немањине Рашке. Оно што нису успеле да ураде хорде шиптарских терориста, урадила је једна сурова синодска одлука, у потпуности противна Светом Предању и учењу Православне Цркве, јер „ко се одриче духовног оца, одриче се Христа“ (Св. Симеон Нови Богослов).

Десетине монаха и монахиња одлазе из царских и краљевских лаври које су у најтежим годинама сачували, из најплоднијих духовних расадника Српске Цркве, идући за својим пастиром добрим, јер његов глас чују и његове речи разумеју (Уп. Јн. 10, 14 – 16). Сва њихова кривица састоји се у томе што не желе да буду духовни сирочићи, који ће своје душе оставити без истинске очинске бриге, оног који их је призвао у манастирске пустиње и кроз кога су спознали Спаситеља.

Ваша Преосвештенства, у време трагичног разарања свих националних установа, када нам пред очима нестају војска, просвета, здравство, правосуђе, привреда, сва заоставштина наших предака, не смемо да изгубимо и ово велико монашко стадо. Бранећи им слободу на нераскидиву духовну везу опоменимо се и речи светих отаца, стубова православне вере, који нас у залогу безвремености свевремено уче: „Ако по благодати Божјој нађеш (а ако потражиш, свакако ћеш наћи) учитеља у добрим делима, пази на себе и гледај да не чиниш ништа супротно његовој вољи" (Св. Василије Велики, "Књига о светој послушности“, стр. 75). Најзад, ко је спреман, и у име чега, да се нађе на супротној страни од Св. Максима Исповедника, који духовној деци каже да се пазе профаног искушења: „Не примај прекоре упућене оцу и не одобравај ономе који га понижава, да се Господ не би разгневио на дела твоја и збрисао те са земље живих“ („Књига о светој послушности“, стр.115, објављена са благословом Митрополита црногорског Амфилохија, Цетиње, 2001).

Зато Вас, Ваша Преосвештенства, молимо да учините све „да не пропадне ниједан од оних малих“ (Мт. 18, 14) који сада напуштају манастире Рашко–призренске епархије, трагајући за новим монашки домом, већ да их примите под Ваш владичански омофор. Пружите милост онима који су прогнани због одбране Предања наше Свете Цркве, јер ћете тако потврдити речи Светог владике Николаја, да „тамо где има праве вере, има и праве милости“. Нека Ваше свете деснице сачувају „стадо Христово од вукова неповређено“ (Св. Јосиф Волоцки), па ћете тако очувати зрно соли којим ће се све осолити у временима која долазе.

У светом задатку удомљења избеглог рашкопризренског монаштва, чији ће број превазићи укупан број монаха и монахиња појединих Помесних Цркава, немамо право на страх, малодушност и одуговлачење, јер ће се испунити страшна опомена Божија – тако, „пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ (Откр. 3, 16). Ваша Преосвештенства, у спровођењу у дело овог праведног црквеног и националног задатка, имаћете сву подршку и помоћ пробуђених православних Срба, али се пре свега надајте у помоћ Божију, јер песниковом речју „прегаоцу Бог даје махове“.