17. јул 2010.

------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Ситуација кључа пред објављивање мишљења МСП – Међународног суда правде у Хагу

Тадић у Бриселу због поделе Косова?
 

Председник Тадић и министри Јеремић и Ђелић посетили су Бриселу где су се састали са белгијским званичницима. Ипак, прави разлог посете је застој у евроинтеграцијама и лобирање за статус Косова, оцењују аналитичари.

Србија је од почетка године доста учинила на путу европских интеграција и регионалне сарадње, али су се изненада над тај процес надвили облаци, оцењује за Дојче веле Предраг Симић, професор Факултета политичких наука. Управо стога у Брисел и одлази висока српска делегација, која ће покушати да скрене пажњу на чињеницу да европски замор од проширења може оставити лоше последице на стабилност Србије и региона.

„Мислим да се те последице већ осећају у виду изоштрене реторике која се чује, на пример, између Београда и Приштине или понекад између Београда и Сарајева, као у случају Ејупа Ганића и онога што се догађа пред лондонским судом. Ту је и питање предстојећег изношења мишљења Међународног суда правде у Хагу поводом Косова, што је све више него довољно да поремети стабилност и у Србији, али и у суседним земљама. И да изазове врло неизвесну ситуацију, у којој смо већ чули речи звецкања оружјем.“

Потајно се надају подели Косова
Посета Бриселу долази и након позива Европског парламента свим чланицама ЕУ да признају независност Косова, што такође може бити једна од тема разговора. Председник „Напредног клуба“ Чедомир Антић оцењује да су српске власти током протеклих година више инсистирале на форми, што није поправило позицију Срба на Косову. Истовремено, није постојао никакав програм за реинтеграцију Косова у састав Србије, сматра Антић:

„Мислим да се наше власти потајно надају некаквој корекцији граница и некој симболичној подели Косова и Метохије. То се непрестано демантује из европских земаља. Очито се питање поделе непрекидно неформално поставља, ма колико сви бежали од тога. Ја не знам зашто би неко демантовао нешто од чега се Србија непрекидно званично одриче? Ко то онда предлаже ако то европске земље демантују, а Србија то не жели?“, пита се Антић, и наставља:

„Мислим да дугорочно ми проблем Косова и Метохије нећемо решити. Наша држава очито чека тренутак кад добијемо кандидатуру за ЕУ, па кад дочекамо тих 10 година, колико се у просеку чека од кандидатуре, а у нашем случају можда и дуже, па онда да пред сам улазак у ЕУ грађанима кажу: „Ето, то је само формално признање, па то није ништа у односу на наш улазак у ЕУ“. И, наравно, онда ће томе додати ону чувену мисао, која је потпуно непримерена и не баш интелигентна, а то је да ћемо ми спречавати улазак Косова у ЕУ.“

Србија још флексибилнија око статуса?
Државни врх стиже у Брисел и уочи одлуке Међународног суда правде о независности Косова. Недавно је министар спољних послова Вук Јеремић изјавио да Србија након тога очекује нове преговоре, у којима ће Србија бити „флексибилнија“. Професор Симић истиче да се само може нагађати шта се крије иза те најављене флексибилности. У оптицају су разне теорије, од поделе Косова и размене територија, па до столице Косову у УН у замену за север Косова и поједине српске енклаве, каже Симић:

„Мислим да је то део целог овог амбијента, који је доста узаврео, и у коме се појављују многе ствари које једноставно нису реалне и које могу да створе претерана очекивања. Неостварење тих очекивања би могло да изазове опет неке опасне фрустрације и опасна незадовољства, и да умањи безбедност или доведе до различитих инцидената.“

Чедомир Антић подсећа да су српски политичари 2007. године говорили о 95 процената независности Косова. „Ако та флексибилност значи да сада говоримо о независности Косова између 95 и 100 посто, онда се поставља питање о каквом статусу говоримо“, каже Антић. Проблем је што се три године води политика формалног одбијања нечега да би онда то у повољном тренутку прихватили, закључује председник Напредног клуба.

Аутор: Ивица Петровић, Београд

Подела Косова

Подела Косова и Метохије је за Србију не само неприхватљива него и немогућа. У садашњем односу снага на самом Космету Србија може да рачуна на 5% од садашњих граница Косова што фактички не значи ништа и равно је прихватању на губитак целе те покрајине. Мењати север Космета за неку прозвану „прешевску долину“ је више од будалаштине јер „мењаш“ своје да не би добио ништа. Исто као да вам ја предложим да мењате ваш трособни стан за мој једнособни а иначе оба ћу само ја користити. Па хоћете ли?

Друго ко је овластио Тадића Јеремића или било ког политичара да о подели Косова и Метохије уопште и разговара. То није урадила ни Скупштина Србије ни Влада да би се тако нешто уопште и помињало. Колико год Тадић сматрао да је њему све дозвољено па и да води такве разговоре из леђа овог народа, треба одмах да се присети да је један такав са сличним размишљањима умро у Хашком затвору. Тадић не би морао да путује ни до Хага јер би му и овај наш пожаревачки био довољан.

Оно што је тим квази поделама Космета најбитније се никако не спомиње. Кад поделимо Космет и Србија да би на то пристала добије чак и 30% садашње територије, хоће ли „међународна заједница“ са тих 30% наше територије да исели све Шиптаре у њихов део од 70% или ће ти Шиптари и даље остати ту да живе, а наши протерани Срби ће и даље бити у изгнанству. Нормално да ће „међународна заједница“ захтевати да Шиптари остану ту где су и сада. Па шта је Србија онда добила, нову кризну тачку коју ће кроз 10-20 година опет требати да дели са Шиптарима. Ако подела Косова и Метохије подразумева и пресељавање становништва као и враћање свих протераних Срба, протеривање свих Шиптара насељених из Албаније који немају наше држављанство, враћање имовине како државне тако и приватне, и враћање поседа СПЦ онда би можда можда Србија могла размишљати о таквој подели јер би јој пропало негде око 60% територије Космета. У противном све остало би било дубоко на штету Србије и српског народа. У ту поделу од 5% ни западни полтрони попут Тадића неће смети да загризу јер је то велеиздаја за коју се завршава пред стрељачки вод, ако не одмах оно сутра.

МСП – Међународног суда правде у Хагу

Нерешено у судници

Права драма на гласању пред МСП у Хагу где се ломи одлука о судбини Косова. Први резултат био 8:7, коначан 7:7. Судија Овада није желео да искористи ”златни глас”

У палати мира у Хагу при састављању мишљења о Косову, према изворима ”Новости”, одвијао се прави трилер. Оно што је најважније, после свих преврата, стижу позитивни сигнали да коначан савет иде наруку Београду. Из извора блиских правним тимовима и дипломатама у Хагу, сазнајемо да је на прелиминарном гласању петнаесторке, резултат био 8:7 у корист ставова које заступа Србија. Тада се изјашњавао и кинески судија који је у међувремену отишао у пензију. Други круг гласања, прошао је без кинеског арбитра, па је исход био нерешен: 7:7! У том моменту, председник Суда, Јапанац, Хисаши Овада, тврде наши извори, није хтео да искористи право ”златног гласа”, јер је у прелиминарном одмеравању био у мањини, дакле против Србије! Парадоксално, јер да је поново гласао његов глас би пресудио за Приштину.

Београд је, међутим, после првог круга осигурао предност дужег даха јер се тада одређивало на којој страни је већинско мишљење и на основу тога је изабрано двоје судија које је, уз председника, стављало савет на папир. Текст је, тако, добио обрисе позитивне по Србију. Ипак, после коначног гласања дошло се на ”пата карте”, па је уследило изјашњавање судија о сваком параграфу појединачно. Унутар хашке палате остала је тајна какви су ту компромиси прављени. То ће се знати 22. јула! На крају, непознаница је и које су се судије како изјасниле, али, према речима наших саговорника, чудан печат процесу даје информација да су неке судије из земаља које нису признале Косово већале противно интересима Србије, и обрнуто!

Србија чека јесен, Приштина користи лето

Тајминг објављивања савета Суда Србији нимало не одговара, с обзиром на то да је њен следећи потез подношење резолуције Генералној скупштини УН, којом ће се тражити наставак преговора о свим отвореним питањима, од којих је статус - кључно. Летња, умртвљена дипломатска сезона није погодна за покретање те иницијативе, па ће она остати за септембар. На другој страни, то оставља маневарски простор за нови ”цунами” признавања, који се у дипломатским круговима већ наслућује. Београд ће, зато, морати да игра на два фронта како септембар не би сачекао на коленима: да спречава признавања и лобира за већину у Генералној Скупштини УН.

Текст припремило:

Уредништво Српске политике