18. август 2010.

------------------ Одавде можете копирати текст ------------------->

Када неко купи целокупну прехрамбену индустрију једне земље та индустрија својим откупом контролише и целу пољопривредну производњу – која се тако најефикасније може уништити

Уништавање српске пољопривреде

У Press-у је недавно изашао чланак о наводном плану Хрватске да купе целокупну прехрамбену индустрију Србије. Зашто и ко стварно купује српску прехрамбену индустрију није објашњено а „законитости тржишта“ и наводна стрна улагања су за наше „овнове“ из Привредне коморе и Владе Србије сасвим нормална ствар.

Било би изненађујуће да ови из владајуће „елите“ своје мозгове мало напрегну и бар ћуте ако већ не схватају да „Atlantis grupa" није из Хрватске, осим ако се Атлантик није улио у Јадранско море. Да је Европске банке за обнову и развој (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD), један од убедљиво највећих инвеститора у сектору пољопривреде у већини држава бивше источне Европе, па и наших банана држава Еx Југославије - али да банка паре улаже само кроз стране западне компаније. И то само у пољопривреди земаља источне Европе да ту грану привреде „развије“ или им производњу хране уништи – а да се једе мора, па ће колонизирани дивљаци са истока морати да слушају без поговора. Па није западна Европа шугава или тотално загађена па ова EBRD тамо, у њихову пољопривреду не улаже - ово су само за Исток, „јефтини и супер повољни кредити за развој“.

Нашим дилетантима из Владе још није допрло до мозга да је спекулативни инвестициони фонд Салфорд (investment fund Salford) у Србији монополиста на тржишту млека и да им сада ствара вештачку несташицу млека. Није им допрло до мозга да је сточни фонд млечних крава већ смањен за 35% у односу на 2000 годину и да ћемо ускоро морати љубазно да замолимо Салфорд да млеко увози. Да ли ћемо и тада пити млеко или неки хемијски препарат налик млеку, са ко зна каквим отровима и наравно вишим ценама, нико не размишља. А техника извођења у стратегији Салфорд - а је врло једноставна. Откупна цена млека пре доласка Салфорд - а била је од 30-32 динара по литру - када је евро био 75 динара. Данас је откупна цена за млека еxтра квалитета 27 динара по литру, млеко прве класе се плаћа 24, а остало млеко 17 динара по литру. На тај начин је Салфорд систематски уништавао сточни фонд у Србији јер је производња млека бивала све мање исплатива а сточна храна, односне неке њене компоненте су расле због раста евра, све скупља.

Према сазнањима „АгроСервис”, међу млекарама постоји консензус о захтеву за основну цену млека од 32 динара, али је обелодањено да поједине млекаре немају контролу квалитета млека неопходну за извоз, ни купце у иностранству, као и да неке већ данас млеко плаћају 30 динара али само одабраним кооперантима. Због несташице млека ових дана фармери ће од Салфорд као облик притисака добити и званичну информацију о увозу млека из Босне и Херцеговине, по цени од 27 динара по литру, а за које се претпоставља да је из Хрватске. Е баш то је Салфорд и желео да постигне – увоз млека, а одакле није ни битно, они знају и одакле је и каво је. Али да прво погледамо шта пише Press о откупу српске прехрамбене индустрије од стране хрватских компанија – па ћемо касније видети ко је заправо власник тих компанија или ко иза њих стоји?

Хрвати желе да купе све српске прехрамбене фирме

Хрватски план: „Агрокор", „Атлантис група" и „Краш„, уз помоћ државе и Европске банке за обнову и развој покушаће да купе што већи број наших фирми које производе храну. „Краш„ већ покушао да купи „Јафу" из Црвенке!

Хрватске фирме које се баве производњом прехрамбених производа, уз помоћ своје државе и кредита Европске банке за обнову и развој (EBRD), планирају да купе што већи број предузећа у Србији која производе храну, открива Press. Процена Хрватске је да би у време економске кризе у Србијим за не тако велики новац. могло да се купи још неколико прехрамбених фирми и да се тако у потпуности преузме та област!

Званично: Нема преговора „Јафе" и „Краша"
У „Јафи" и у „Крашу" званично негирају да је хрватска фирма показала интересовање за куповину фабрике из Црвенке. Представница „Краша" Марица Видаковић каже за Пресс да су они раније сарађивали са „Јафом", али и додаје да сарађују са власником Небојшом Шарановићем који производи и картонску амбалажу. - Уколико буде преговора о куповини, ми смо, као јавно друштво које мора да поштује законску регулативу, у обавези да о томе обавестимо јавност. О „Јафи" можемо да кажемо све најбоље. Јесмо конкуренција, али мислимо да су они одлични - каже Видаковић.

ПР компаније „Јафа" Милица Личина каже за Press да „Јафа" није на продају и да никакву званичну понуду од „Краша" нису добили. - О продаји не размишљамо, већ смо у Црвенки саградили нови производни погон „Јафе" и већ производимо нове производе. Ми хоћемо да се ширимо, а не да се продамо - каже Личина. Пресс открива и да је загребачки „Краш„ већ неколико пута званично тражио од власника „Јафе" из Црвенке Небојше Шарановића да им прода фирму. Према речима нашег саговорника, последњи разговор на ту тему трајао је 30 секунди.

Према сазнањима Press - а, носиоци овог плана у Хрватској су компаније „Агрокор" Ивице Тодорића, „Атлантис група" Емила Тедеског и „Краш", који води Надан Видошевић, а циљ је да купе и „Јафу" из Црквенке, „Карнекс" из Врбаса, пожаревачки „Бамби" и бегорадски „Имлек". Први корак ка остваривању тог плана већ је напављен кад је „Атлантис" група 01. јула купила „Дрогу Колинску" за 382 милиона евра, у оквиру које су „Соко Штарк" са „крем бананицом" и „смокијем", „Гранд кафа" и „Паланачки кисељак".

Случајно или не, одмах после куповине „Дроге", 8,53 одсто акција „Атлантис групе" купио је ЕБРД за укупно 57,5 милиона евра! Још занимљивији је податак да је магазин „Форбс" проценио богатство власника те фирме, Емила Тадеског, на 120 милиона евра, три пута мање од инвестиције за куповину „Дроге“! И на крају, према незваничним информацијама, „Атлантис група" је у јануару имала минус од 110 милиона евра, али шест месеци касније ипак купила „Дрогу".

„Краш" пикира „Јафу"
- На једном од последњих састанака са Шарановићем, представници „Краша" поново су покренули питање куповине „Јафе". Рекли су му да за ту куповину већ имају обезбеђен новац, али им је Шарановић одговорио да у наредних 10 година нема намеру да продаје фабрику. Хрвати су на то још једном питали Шарановића „да ли сте сигурни да нећете да нам продате Јафу", а када су добили јасан одговор да од продаје нема ништа, прешло се на другу тему - открива саговорник Пресса, иначе близак сарадник српског бизнисмена. Према истим наводима, Фабрику меса и паштета „Карнекс", чији је власник инвестициони фонд „Ашмор", планира да купи једна од фирми хрватског бизнисмена Ивице Тодорића. Такође, „Агрокор" је у незваничним преговорима са инвестиционим фондом „Салфорд" око куповине Фабрике „Бамби" и Млекаре Имлек!

Поређење Србије и Хрватске
У Србији тренутно ради 200 хрватских фирми, док само неколико наших фирми послује на хрватском тржишту. Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин каже за Пресс да је јако незадовољан што српске фирме нису боље позициониране у Хрватској, бар за трећину колико су њихове код нас. - Наша привреда није ни делимично позиционирана како су Хрвати овде, јер Хрватска је наишла у Србији на добар пријем и потпуно отворена врата - каже Бугарин. Он додаје и да би више волео да су „бананица" и „смоки" у власништву неке домаће фирме. - Не бих желео да будем погрешно схваћен, али мислим да би велики национални брендови као што су „Соко Штарк" и „Гранд кафа" требало да буду унутар наших кућа. Волео бих да су „смоки" и „крем бананица" и даље у српском власништву. Али, тржиште одређује услове - каже Бугарин.

Секретар одбора за аграр у ПКС Милан Простран каже да у кондиторској индустрији још доминирају домаћи власници. - Остали су нам „Медела", „Банини", „Црвенка", „Пионир", „Свислајон" и „Дуња", бивша „Симка". Само „Свислајон" који прави чувени „еурокрем" заузима скоро 40 одсто производње - тврди Простран, који сматра да ће прелазак „Соко Штарка" у руке „Атлантик групе" омогућити нашим производима нова тржишта.

Да видимо ко је ту ко, и шта ради

Оно што је Press – у било незгодно да напише, написаћемо ми из „Српске политике“ како би грађани јасно знали о чему се ради, а да наши министри и Влада не би имали прилику да се скривају иза неких наводно „тржишних законитости“. Не ради се ни о кавом тржишту већ о тровању нације кроз храну а нарочито кроз кондиторску индустрију јер слаткише превасходно једу деца. А и млеко конзумирају најчешће деца и стари болесни људи. Стога врло је важно да видимо ко је и ко стоји иза „investment fund Salford“ „Atlantis grupa", а ко је и шта намерава „European Bank for Reconstruction and Development“ – EBRD и који је разлог да једна банка заједно са Хрватским бизнисменима купује целу српску прехрамбену индустрију. Зашто једна Банка која наводно потиче из ЕУ, у коју ми тако жељно хрлимо, инвестира новац за куповину српских фирми, као да су наши брендови многа јачи од сличних компанија у Европи?

Шта је „investment fund Salford“?
Званично Салфорд је компанија која управља инвестиционим фондом, у Србији познатим као New World Value Fund (Нови светски вредносни фонд). Тај фонд спада у категорију инвестиционих фондова „private equity“ (приватног капитала), што значи да је њихова пословна стратегија да преузимају контролне пакете предузећа за која процене да имају потенцијал, уложе у њих, подигну им вредност, а потом их продају другим компанијама. Слободан Петровић генерални директор Салфорда у Србији убеђује своје послодавце да дуже него што су у почетку планирали задрже власништво у компанијама којима сада управљају.

Шта је стварно и суштински Салфорд можете опширније прочитати у тексту „Ротшилдова хоботница“. Али кратко објашњено то је спекулативни фонд за ризико-инвестиције и прање пара. То је друга грана у којој наступа Натан Ротшилд а чине је инвестициони фондови са девичанских и других егзотичних острва. Неки од тих фондова, који су у привидном власништву као што је Салфорд налазе се у рукама „руских Јевреја“ (заправо Хазара). Најмоћнији међу њима је „Салфорд“ са девичанских острва, иза којег стоји Борис Березовски (Хазар) са капиталом Ротшилда. Фонд је основан 2001. године у Лондону и данас поседује скоро целокупну млекарску индустрију у Србији (Имлек, Новосадска млекара, Млекара Суботица, Импаз - Зајечар, Млекара Земун), Бамби концерн, Књаз Милош... Оснивач Салфорда је Јуџин Џефи, Хазар из Русије, који је каријеру градио у Алфа банци из Русије а која је везана за Бориса Березовског и Фридмана. Они сигурно не долазе да развијају Србију или остале државице Еx Југославије већ да спекулативни новац негде пласирају а да касније кроз продају тих фирми опраног врате у легалне токове Ротшилдове империје. Иза себе углавном остављају пустош што се може јасно сагледати само ако погледамо преко плота у Мађарској. Њихова индустрија меса више не постоји а тако смо радо куповали добре а јефтине шумке у Сегедину.

Ко је „Atlantic Grupa“?
Званично „Атлантиц Група“ је водећи еуропски произвођач прехране за спортисте с познатим брандом Multipower. Највећи је произвођач витаминских инстант напитака и додатака прехрани у регији Еx Југославије робним маркама Cedevita и Dietpharm, истакнути произвођач производа за личну негу и водећи дистрибутер робе широке потрошње у југоисточној Европи. Дистрибуцијски портфељ „Атлантиц Групе“ укључује свјетске премиум брандове познатих произвођача као што су Wrigley, Ferrero, Hipp, Johnson & Johnson и други. Од 2008. године „Атлантиц Група“ под називом Farmacia формирала и водећи приватни ланац апотека у Хрватској.

Суштински „Atlantic Grupa“ је компанија иза које стоје европски и јеврејски капитал као и велике светске компаније које контролишу производњу витаминских и инстант напитака, адитива за одржавање хране и хемијских додатака храни од боје ароме до свих осталих препарата који дефинишу укус и све остало…, а у складу са Codex Alimentarius који је скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу хране од семена до коначног производа.

Под Codex-ом више није потребно обележавати животиње које су генетски модификоване, што је до сада било обавезно. На тај начин ће се животиње укрштати и тиме ће се уништити природни потенцијал постојећих раса, што је и циљ Codex-а. Сво поврће и семе ће бити изложено зрачењу. Тренутно се то ради само код семења и поврћа које је дуго у транспорту, како би остало свеже што дуже. Под Codex-ом ће то бити обавезно за сво поврће, семе, животиње и месо. Увођењем Codex-а ће све животиње, које се узгајају за храну или млеко, морати да добију „Monsanto“ хормон раста и Монсанто антибиотике. Иначе, компанија „Monsanto“ је највећи произвођач генетски модификованих животиња на Свету. Врло подла, једна од најподлијих компанија на Свету. „Atlantic Grupa“ треба да олакша улазак Codex Alimentarius који је у многим европским земљама забрањен.

Ко је „European Bank for Reconstruction and Development – EBRD“
Бар према називу сви би помислили да се ради о банци која је под контролом ЕУ и која из фондова ЕУ додељује стимулативне кредите за развој пољопривреде – али није баш тако. EBRD је један од убедљиво највећих инвеститора у сектору пољопривреде у већини држава бивше источне Европе и наших региона, али је капитал банке претежно немачки и јеврејски намењен за освајање како нових тржишта тако за остварење политичког утицаја у којима Немачка види своје стратешке интересе. 

Стога је годишњи састанак за ову годину EBRD одржао у Загребу од 14.-15. мај) са темом истраживања и потребе текућег економског опоравка и оценио пословних могућности широм нашег региона, односно на просторима Еx Југославије. Овај догађај је привукао више од 2.000 људи - државних службеника, шефова држава, највећих инвеститора, организације цивилног друштва и медија - из целог света. Очигледно да је у EBRD закључено да би се Србија ставила под контролу, треба јој откупити, читај уништити пољопривредну производњу, и да ће се тај посао најбоље обавити преко Хрватске. С тога је закључено да хрватским компанијама и пословним људима треба финансијски помоћи како би се та „контрола Србије“ реализовати.

Поука из дуготрајних санкција је извучена, и оне нису биле делотворне јер је Србија увек могла да произведе довољно хране за своје становништво. То сада треба купити или уништити а без хране се не може, па ће и Срби онда морати да прихвате све што се од њих буде тражило.

Уредништво Српске политике