Predhodna strana

"Pametna karta" za glupe Srbe

Njujork, 10 juli 2006

Orwell-ovska "sloboda"

Već treću deceniju živim u Americi koja je postala prava Zemlja Nedođija. Posmatram kako pod pažljivo konstruisanim vođstvom nezajažljive, halapljive manjine cela Amerika, a sa njome i ostatak planete tone u mrak najnovijeg Novog Svetskog Poretka u kome (osim izuzetno tanke manjine na vrhu) ostatak roblja vodi "poštenu" i "slobodnu" borbu za goli opstanak. Globalna trka je u tome ko će da radi više – a za manju platu. Vrlo često običan Američki građanin gubi tu bitku (odnosno posao) a neko u Indiji ili Kini, budući da je u daleko dubljoj mizeriji - biće srećan da dobije nepuni dolar za mukotrpni radni dan.

Futuristička noćna mora George Orwell-ovog romana "1984" postaje svakodnevica. Sve se u ovome svetu zbiva upravo kao da su oni koji iza scene vladaju ovom planetom odlučili da koriste ovaj roman o tiraniji novog totalitarnog društva – gotovo kao priručnik! Jedna nevidljiva sila (originalno, po Orwell-u - jedna "Partija") vlada svetom. Sudeći po ovom romanu, pisanom davne 1948-me, glavne parole koje te mračne sile pokušavaju da prodaju narodu su:

Oštrog oka, kao bivši policajac Gorde Imperije u njenoj koloniji Burmi[1], Orwell je stavio na hartiju samo ono što je već video: bezgranično licemerje, tiraniju koja svoje zločine pokriva slatkorečivošću o širenju mira i visoke kulture. Događaje u svome romanu on namerno smesta u svoju domovinu - Veliku Britaniju.

Bez namere da prepričavam gornji roman samo još da kažem da vlastodršci upravljaju Orwell-ovskim društvom kroz bezgraničnu "ljubav" Velikog Brata koji je svuda prisutan - na poslu, na javnim mestima i u svakom kutku kuće prisluškujući svaki razgovor elektronskim napravama. Svaka nesmotreno izgovorena reč može da znaci - konopac. Građanina koji nije dobro shvatio "slobodu" da uvek i svuda razmišlja na način kako mu to naređuje Imperija – ili može da ga proguta mrak.

Vrlo plastično Orwell opisuje dvoličnost aparata totalitarne države koji se oslanja na četiri ministarstva:

1) "Ministarstvo za Mir" je zaduženo da vodi beskonačne ratove - navodno za večni mir.

2) "Ministarstvo Istine" je zaduženo da laže i prekraja istoriju u skladu sa dnevnim potrebama. Istorijske istine se svakodnevno brišu ili modifikuju tako da niko nikada nije tradicionalni saveznik[2]. Ovo je potrebno zato da bi se stalno pravila nova savezništva – a najčešće protiv bivših saveznika. Na ovaj način svaka zemlja mora da računa da preko noći može da bude proglašena neprijateljem. Niko tako nije siguran i svaka država mora stalno da se ulaguje Imperiji. Sama Imperija vodi beskrajan rat – naravno za mir, a što opet kao “kolateralnu korist” neprestano donosi profit neznatnoj manjini koja iza zavese povlači poteze.

3) "Ministarstvo Obilja" je zaduženo da pljačka narod i drži ga u mizeriji i beznađu.

4) "Ministarstvo za Ljubav" je zaduženo za unutrašnje poslove: za mučenje i seksualno zlostavljanje. Svako ko misli svojom glavom može da postane žrtva Ministarstva za Ljubav. Svako ko ne koristi "novogovor" po kome je nemilosrdan, osvajački, zločinački rat - u stvari dobrodušna borba za mir, neće dobro proći. Svako ko ne zove robovanje "slobodom." Svako ko ne prihvata novoizmišljenu, gnusnu laz za istinu - nestaje u lavirintima Ministarstva za Ljubav.

Rat donosi mir: PAX AMERIKANA

Takvo sumanuto društvo gradi Amerika, agresivna kći Gorde Imperije. Stara, Britanska Imperija je proglasila Američke Indijance opasnim divljacima i započela verovatno najtotalitarnije i neponovljivo gigantsko etničko čišćenje u istoriji ove planete. Od Atlantika do Pacifika počišćene su (ili totalno iskorenjene) stotine naroda i plemena. Osim fizičkog masakra korišćen je i biološki rat. General Jeffrey Amherst, na primer, iz čisto "humanitarnih" razloga je razdelio Indijancima ćebad natopljenu malim boginjama, a što je desetkovalo Massachusetts Indijance[3]. Da bi genocid bio potpun preživelima je, pod pretnjom smrću, zabranjivano da koriste svoj jezik ili da upražnjavaju svoje običaje.

Pa ko onda može bolje da nam popuje o ljudskim pravima, etničkom čišćenju - nego globalni kauboji? Svaka im čast, tako su počistili te Indijance da im više gotovo ni traga nema. Nema više, na primer, ni jednog jedinog preživelog Massachusetts Indijanca. Ostala je samo država Amerike sa istim imenom i u njoj grad Amherst - u znak zahvalnosti pomenutom generalu. U 22 godine koliko živim ovde video sam, i to sasvim slučajno, dva (samo dva!) živa Indijanca. Ako bas želiš, možeš samo da ih vidiš u rezervatu - gde žive kao u kakvom zoološkom vrtu.

Koristeći slatkorečivu i dvoličnu terminologiju svojih britanskih učitelja Amerikanci su samo "pacifikovali" (umirili), "ratoborne" Indijance. Isti termin "pacifier" se u engleskom jeziku koristi za cuclu. Indijanci su dakle dobili cuclu pa su se primirili.

Srbi su, čini se, samo poslednje indijansko pleme koje su kauboji "pacifikovali." Bolest od koje već petnaest godina (i još uvek) boluje srpski narod ima i svoje latinsko ime: "Pax Americana" - mir na američki način. U prevodu: neke pobiješ neke proteraš, a neke pridobiješ - i eto ti mir. Takvi nam sada sude u Hagu ili su nam novonametnuti "strateški partneri." Kao što otvoreno reče (i to baš u jeku bombardovanja Jugoslavije 1999-te) jedan od glavnih glasnogovornika najnovijeg Novog Svetskog Poretka, Thomas L. Friedman, pisac Njujork Tajmsa (parafraziram): "Oni koji ne žele da kupuju američke proizvode i jedu kod McDonald's-a dobiće američke proizvode besplatno, ali uručene od kompanije McDonnell Douglas"[4]. Ova poslednja kompanija proizvodi svako-razno oružje, a posebno borbene avione F-15.

E, tu dolazimo do najnovije epizode uguravanja američkog proizvoda kao nove "slobode".

Ropstvo je sloboda

Videli smo to na američkom kontinentu, ko zna koliko puta, na jednom od bezbrojnih TV kanala za ljubitelje prirode. Dokoni lovac, Zapadnjak, pripadnik najviše od visokih rasa i kultura se prikrade lavu i upuca ga strelicom za uspavljivanje. Grogiranom lavu onda nabaci plastičnu nausnicu koja je u stvari radio odašiljač. Nakon ovoga život lava je otvorena knjiga. Sa bezbedne daljine satelita može da se prati kako se lavovi udružuju i koje su im seksualne navike. Slično se radi sa kitovima, na primer. Možeš lako da im pratiš kretanje preko nemerenih okeanskih prostora. Naravno, ni kitovi ni lavovi ne mogu da se žale da su im povređena kitovska i lavovska prava.

Zar ne bi bilo idealno za jedno totalitarno društvo (i u potpunosti u skladu sa njegovim opisom u priručniku "1984") da Veliki Brat zna tačno kuda se krećeš i sa kim se družiš? Tehnička mogućnost za to već (odavno) postoji. Naravno najveći krivac je (uvek!) Srbin. Zna mu se i ime - Nikola Tesla, pronalazač radija.

Proveo sam skoro 14 godina u najelitnijem istrazivačkom centru kompjuterske nauke na ovoj planeti. Elitni centar IBM kompanije "T J Watson Research" gde sam radio je nazvan po svome osnivaču i ima oko 800 najboljih naučnika software i hardware struke koje je ova kompanija uspela da pronađe. Sa ovim iskustvom, verujem, mogu da kažem po nešto na ovu temu. Gusto pakovani tranzistori su toliko minijaturizovali radio da je sada veličine zrna peska (do nedavno veličine zrna žita). Masovna proizvodnja ovih uređaja je toliko jeftina da neke kompanije nisu izdržale nagon da ih "poklanjaju" svojim kupcima. Protiv ovakvog "obeležavanja proizvoda" (an item-tagging technology) - odnosno obeležavanja kupca - pobunile su se na Zapadu organizacije za odbranu ljudskih prava[5]. Ove organizacije su pozvale potrošače da bojkotuju proizvođače koji praktikuju obeležavanje svojih proizvoda, kao na primer tekstilnu firmu Benetton i proizvođača opreme za brijanje Gillette. Proizvođaču Benetton svesniji kupci poručuju "Radije ćemo da idemo goli nego da nosimo vaše obeležene proizvode"[6].

Radio Frequency Identification

U stvari kupci Benetton džempera su samo najnovije žrtve RFID (Radio Frequency Identification) tehnologije. Nakon uspešnog korišćenja radio odašiljača u zadatku praćenja kretanja životinja nađena je ubrzo sledeća populacija nevoljnih nosilaca ovih uređaja; nova populacija zamorčića.

Seksualno maltretiranje (a posebno dece) je prava epidemija koja vlada Amerikom. Po zvaničnim podacima postoji cak 563.000 (da - vise od pola miliona!) registrovanih seksualnih manijaka u Americi [7]. Kako izaći na kraj sa ovakvom masom ljudi, a posebno kako kontrolisati one koji su svoj zatvorski termin okončali? Manijaci su od vlade tako dobili na poklon narukvicu od tvrde, teško lomljive plastike. Ukoliko elektronski robijaš pokuša da preseče digitalne bukagije, satelitska kontrola odmah saznaje da je strujno kolo prekinuto i robijaš koji je bio u virtuelnom zatvoru odmah bude vraćen u onaj klasični. Ništa bez stare dobre klasike.

Koliko je precizno utvrdiva lokacija minijaturnih radio odašiljača vidi se iz slučaja vođe Čečenskih fundamentalista Dzhokar Dudayev-a. Mobilni telefoni su takođe radio odašiljači. Bilo je dovoljno da Rusi pozovu Dudayev-a i dok je on još bio na telefonu poslat mu je poklon u vidu rakete koja ga je precizno izbrisala sa spiska živih [8].

Činjenica da je sama proizvodnja mini-odašiljača tako jeftina ne znaci da ogromna svota novca nije uložena u plate istraživača i tehničara koji su omogućili da ove naprave postoje. Uostalom zašto Amerikanci ne bi prodati ove naprave nekome i zaradili? Naravno marketing (i opšti nivo morala Zapada) nalaže da se zlo proda kao dobro. Sužanjstvo kao sloboda. Nekada se ropstvo nametalo silom a sada se kupuje kao brednirani proizvod. Nakon divljih životinja i donedavnih robijaša, seksualnih manijaka "sloboda" da budu daljinski motreni je ponuđena upravo onim malobrojnim preživelim Indijancima. "Pametne" identifikacione kartice sa mikro-odašiljačima su ponuđene (2004-te) Mohok i Kri Indijancima Kanade. Indijancima, koji su navikli na kaubojska podmetanja, je međutim bilo lako da vide jadac. Borba se još vodi ali osnovna reakcija Mohok Indijanaca je bila da ne žele vise da budu "tretirani kao divlji psi koje će neko da kontroliše iz vasione i drži na elektronskoj uzici"[9].

Neznanje je moć: "Pametne" kartice - za glupe Srbe?

Dakle, građanin Zapada (sa ono malo slobode koliko ima) uspeva da se izbori protiv nenajavljenog podmetanja odašiljača u odeću i druge predmete lične upotrebe. Naravno ne pada mu na pamet da pristane na nošenje identifikacionih kartica sa ovakvim uređajima koje bi mu vrlo rado nametnula vlada, da može. Više je nego očigledno da ovi uređaji ograničavaju "slobodu lokacije" i "slobodu asocijacije" (odnosno druženja ili okupljanja). U principu svako bi trebalo da ima minimalnu slobodu da ide gde mu se hoće a da Vlada ne zna, u svakome trenutku, gde se ko nalazi. Svako ima pravo da se druži sa kim god hoće. To su osnovne slobode. Uostalom Amerikanci uopšte NEMAJU lične karte. Jedini način da interno, u Americi, potvrdite ko ste je vozačka dozvola.

Kako ni Indijanci ne pristaju na elektronsko sužanjstvo kome onda prodati "pametne kartice" nego najnovijem okupiranom, pacifikovanom, smeštenom u balkanski rezervat - srpskom plemenu? Ustaljeni metod kontrole stranog stanovništva je da se sitnim novcem kupe članovi marionetske Vlade koja onda pomaže da se domorodci lakše “pacifikuju” i “demokratizuju”. Sve ide lakše kada se proizvod podmaže slatkorečivim neistinama. Tu onda uskaču “objektivni i nezavisni mediji”. Oni nas ubeđuju da će navodno uz "pametne kartice" stanovnici Srbije biti bezbedniji. Na stranu to što će domaća Vlada znati previše o svakom pojedincu. Znaće i stranci koji pomenutu tehnologiju poseduju. Isti oni stranci koji su nedavno (tako dobronamerno radi “našeg dobra”) bombardovali Srbe.

Glavni argument za prodaju ovih gluposti pod naznakom "pametne karte" pada u vodu kada se uzme u obzir činjenica da ove kartice NISU bezbedne ni od hakera. i hakeri će znati da li si u WC-u ili nisi. O ovome piše grupa profesora poznatog MIT univerziteta iz Bostona na čelu sa profesorom Stephen Weis-om. Oni kažu da upravo one karakteristike koje čine ovu tehnologiju atraktivnom (i lakom za korišćenje) predstavljaju i njenu slabu tačku. Pojedinci i organizacije će isto tako lako biti "prisluškivani" od neautorizovanih pojedinaca, hakera. Ova tehnologija, kažu, biće idealna za policijsku, totalitarnu državu koja hoće da ima potpuni uvid u kretanje građana i tretira ih kao divlje životinje koje treba nadzirati. Biće idealna i za multinacionalne korporacije, mafijaške klanove, sposobnije lopove ili za špijune.[10]

 Pamet u glavu a ne na kartici, brate Srbine. Neka Amerikanci treniraju "slobodu" prvo na nekom drugom, ili na svom stanovništvu. Dosta smo mi u dvadesetom veku bili eksperimentalni zamorčići za razne prljave ideologije i tehnologije, neka to bude neko drugi.

Petar Makara (Makarov)

[1] Jedan od (blago jezivih) tekstova koje je napisao George Orwell za vreme njegove službe kao Britanskog policajca u Burmi: http://www.k-1.com/Orwell/index.cgi/work/essays/hanging.html

[2] Citat iz romana "1984" George Orwell-a, publikovanog 1949-te od Harcourt Brace Jovanovich, Inc, strane 34, 35:

"...[P]retraživati istoriju da bi se saznalo ko se borio protiv koga... je bilo potpuno nemoguće jer... ni jedna reč nije izgovorena da spomene bilo koje savezništvo osim onog koje je trenutno važilo... Neprijatelj trenutka bi bio predstavljan kao totalno zlo iz čega bi proizilazilo da nikakvo savezništvo, bilo u prošlosti ili budućnosti, nije bilo ikad moguće."

 Moja primedba: Bez obzira sto su Srbi bili saveznici Amerike u dva krvava svetska rata, ova istorija je u potpunosti izbrisana iz dnevnih novina u Americi, a Srbi i Srbija su svakodnevno, u dnevnoj štampi Amerike, predstavljeni kao najgore moguće zlo. Po ovoj propagandi Srbi su, između ostalog, izmislili koncentracione logore, masovna, organizovana silovanja i etničko čišćenje.

[3] Pogledaj web site Indijanaca: http://www.nativeweb.org/pages/legal/amherst/lord_jeff.html

[4] Thomas L. Friedman, "WHAT THE WORLD NEEDS NOW", The New York Times, 28 mart 1999. Citat: "The hidden hand of the market will never work without a hidden FIST - McDonald's cannot flourish without McDonnell Douglas, the designer of the F-15."

[5] Organizacija za ljudska prava iz velike Britanije pobunila se protiv uređaja za "obeležavanje proizvoda":

http://www.liberty-human-rights.org.uk/privacy/radio-frequency-identification.shtml

Oni su pozvali razne druge svetske organizacije da potpišu zahtev da se sa ovom praksom prekine. U dugačkom spisku onih koji su potpisali da se ne slažu sa upotrebom ove tehnologije nalazi se i American Civil Liberties Union (ACLU):

http://www.privacyrights.org/ar/RFIDposition.htm

Ova gospoda ni ne pomišljaju da bi se država drznula da silom zakona nametne ovakve uređaje u vidu "pametnih" identifikacionih kartica.

[6] O bojkotima kompanija Benetton i Gillette pogledajte web site-ove:

http://www.boycottbenetton.com/

http://www.boycottgillette.com/

[7] Podatak da Amerika ima 563.000 registrovanih seksualnih manijaka je dat na najgledanijoj emisiji jutarnjeg programa američke televizije "Good Morning America" americkog TV magnata "ABC" na dan 8 jun, 2006.

[8] O tome kako su Rusi iskoristili elektronsko lociranje da bi ubili Čečenskog vođu Dzhokar Dudayev-a (21-og aprila 1996-te) moze da se pročita na mnogo mesta. Evo ruskog site-a za aeronautiku: http://www.aeronautics.ru/chechnya/dudayev.htm

Ili evo kanadske elektronske enciklopedije:

http://www.canadianencyclopedia.ca/index.cfm?PgNm=TCE&Params=M1ARTM0010661

[9] Za Indijansko reagovanje na "pametne kartice" pogledaj neki od linkova:

http://redwebz.org/modules.php?name=News&file=print&sid=894

http://www.gnn.tv/users/user.php?bid=2306

http://www.vivelecanada.ca/article.php/200412110651276

10] Profesori Weis, Rivest, Sarma i Engels su izneli svoje mišljenje u studiji koja je podneta na prvoj međunarodnoj konferenciji na ovu temu održanoj u Boppard-u, Nemačka, marta 2003-ce. Studija se može naći na adresi:

http://saweis.net/pdfs/spc-rfid.pdf

Evo citata iz studije:

"RFID [Radio Frequency Identification] tags may pose security and privacy risks to both organizations and individuals.

Unprotected tags may have vulnerabilities to eavesdropping, traffic analysis, spoofing or denial of service. Unauthorized readers may compromise privacy by accessing tags without adequate access control. Even if tag contents are protected, individuals may be tracked through predictable tag responses; essentially a traffic analysis attack violating

“location privacy”. Spoofing of tags may aid thieves or spies... The very properties making

 RFID technology attractive in terms of efficiency make it vulnerable to eavesdropping."

[Kraj citata]

  Štampa