Predhodna strana

Sami "Bik" Gravano otac albanske mafije u SAD

Albanska mafija u SAD

Albanci Aleks Rudaj, Nardin Koloti, Nik Dedaju i Prenk Ivezaj koja se bavila švercom heroina, kokaina i ostalim droga, trgovala ljudima i ljudskim organima u Njujorku osuđeni na kazne od 22 do 27 godina zatvora

Njujork od našeg stalnog dopisnika

Grupa albanskih mafijaša, koja je preuzela kontrolu nad trgovinom svega i svacega, od heroina, kokaina i ostalih droga, do trgovine ljudima i ljudskim organima, osudena je u Njujorku na relativno niske zatvorske kazne samo zahvaljujuci priznanju svih dela koja su ima stavljana na teret, u procesu koji je trajao samo 14 nedelja.
Sudija Diniz Kot, izrekla je 27 godina zatvora Aleksu Rudaju i Nardinu Kolotiju, 26 godina Niku Dedaju, i 22 godine Prenku Ivezaju. I ovde bi mogla da se stavi tacka kao na svakoj agencijskoj vesti. Pogotovu u Americi, gde je “biznis” kriminalaca razvijeniji nego bilo gde na planeti. Uz ankes da je prvooptuženi Rudaj osuden samo za reketiranje, iznudu i organizovanje ilegalne kocke 

Medutim, cinjenica da su u relativno kratkom roku sa ulica Njujorka proterali dve, od pet cuvenih mafijaških familija, Gambino i Lukeze, ukazuje na nešto o cemu se vec izvesno vreme “šuška”. Zahvaljujuci brutalnosti, i “besi”, od kurira za prodaju narkotika po opasnim kvartovima Nujorka za racun "Koza nostre” i kolumbijskog kartela, za manje od tri decenije Albanci su preuzeli kontrolu ne samo na Istocnoj obali. Dobro obavešteni izvori ukazuju na podatak da je 80-90 odsto heroina na americkom tržištu poreklom iz Avganistana, a zna se ko je glavni distributer. Do naglog jacanja albanskog kartela (najvecim delom rec je o Albancima poreklom sa Kosova), došlo je posle 1999. i bombardovanja Srbije.
Nekako u isto vreme sa zvanicnog sajta DEA, agencije za borbu protiv narkotika, nestao je onaj deo u kome se opisuje aktivnost “kosovara”, i do dana današnjeg nije vracen. Da li to znaci nemar ili neciju nameru, teško je utvrditi, ako se zna da je u pitanju biznis od nekoliko stotina milijardi dolara. U svakom slucaju, zatvaranje ociju pred necim što je više nego ocigledno, ukazuje na to da kao i svuda, neki recidivi iz vremena Klintona još imaju, ako ne glavnu, onda veoma zapaženu ulogu.

Zatvaranje ociju pred najezdom albanskih mafijaša, koji prakticno kontrolišu najveci “crni market”, direktno podriva bezbednost Amerike, jer ogromna sredstva na liniji Avganistan-Iran-Turska-Bugarska-Makedonija-Kosovo-Bosna prolaze kroz “filter” banaka na Kosovu, koje nicu kao pecurke, a kapital im se rapidnom brzinom uvecava.

Stavljanje Kolumbije “pod lupu”, Italije takode, otvorilo je mogucnost da osim što su glavni snabdevaci heroinom, Albanci preuzmu i kontrolu distribucije kokaina, jer su ruska, kolumbijska i italijanska mafija, u njima našli dobre saradnike. Pri tom pouzdane, sa zakonom “bese” ili “omerte”, gde se svaka neposlušnost placa glavom.

Ono o cemu su Rusi, o kojima se više prica nego što imaju “dela”, Italijani, ili Kolumbijci, mogli samo da sanjaju, Albanci bez ikakvog problema, uz pomoc medunarodnih snaga koje su okupirale Kosovo, realizuju bez ikakvog problema. Sav novac zaraden na ulicama svetskih metropola se zahvaljujuci bežicnom prenošenju, u roku od par minuta legalizuje. Velelepne vile i automobili cija se vrednost meri u milionima dolara na ulicama Kosova, koje funkcioniše na ivici anarhije, bili bi dobar putokaz za one koji pokušavaju da preseku kanale snabdevanja Al kaide, jer sasvim je sigurno da dobar deo zarade nekako stiže do baze, tj. do Avganistana, Irana i Turske.

Zbog okrutnosti, nijedan gang u Americi ne saraduje sa Albancima, i tu treba tražiti kljuc njihovog “uspeha”. Ruska mafija, poznata po tome što ne ostavlja tragove iza sebe, ceo posao završava na licu mesta - nezavisno od toga koliko je mogucih svedoka na mestu zlocina. Italijani imaju neki kodeks koji respektuje clanove porodice i decu. Ubijaju uvek oznacenog, i samo u retkim slucajevima, ako ne može da se izbegne, i ostale clanove porodice. Poljski ogranak mafije “Kielbasa Posse” saraduje sa svima osim sa Albancima. “Saradujemo sa Dominikancima, crnima, Italijanima, Azijatima, belcima, Rusima... ali nikad sa Albancima. Oni su preterano okrutni i nepredvidivi” - kaže jedan clan poljskog ganga.

Najpoznatiji likvidator “Koza nostre”, ali i covek zaslužan za razbijanje italijanskih “familija”, Sami “Bik” Gravano, poreklom je Albanac, i sadašnji gospodari njujorškog asfalta (Albanci sa Kosova) ga cesto pominju kao utemeljivaca albanske mafije u Americi. Posle procene da cinkarenjem Džona Gotija seniora može da spasi glavu, Gravano je kao zašticeni svedok izbegao doživotnu robiju ili smrtnu kaznu, ali je posle nekoliko “mirnih” godina opet došao u sukob sa zakonom zbog droge. Zbog velikih zasluga u raskrinkavanju pet najvecih mafijaških porodica u Njujorku, vlasti su mu još jednom progledale kroz prste, ali upuceni kažu da je upravo on (droga), bio putokaz do Albanaca, koji su verovatno šireci biznis, imali veze sa njim. Takode, pominje se odmazda zbog kršenja zakona “omerte”, ali se ceka pravi trenutak zbog problema u kojima se našla “italijanska porodica”. Rašcišcavanje racuna ocigledno nece zaobici ni Albance, i pored poznate okrutnosti i “bese”.

Mustafa sa interneta "skinuo" 250 miliona

Jedno od najcešce pominjanih imena iz redova Albanaca je Zef Mustafa, koji je od 1996-2002. putem interneta ojadio vlasnike kreditnih kartica za više od 250 miliona dolara. Posle podele plena, jer je grupa brojala više clanova, Mustafa je u tom periodu inkasirao 19 miliona zelenih, a zanimljivost je u tome što je najveci broj konzumenata zapravo kupovao eksplicitne materijale koji podležu ovdašnjim zakonima. Pedofilija, zooseks, i slicne “igracke” za odrasle, bile su dobar alibi za skidanje enormnih suma sa racuna. Ošteceni nisu smeli da se pojave pred sudom, jer bi u tom slucaju “zaglavili” dugogodišnju robiju.
Inace, Mustafa je važio za notornog alkoholicara koji nikada nije radio, ali je bio odlican za iznude i ubistva, dok nije malo bolje upoznao prednosti internet biznisa.

Angažovali placenika da ubije Đulijanija

Iako se jacanje albanske “familije” vezuje za 1999. i veliki broj pridošlica, ratnih “saveznika” Bila Klintona i Veslija Klarka (Madlen Olbrajt i Ricarda Holbruka je degutantno i pominjati), još davne 1985, dok je Rudolf Đulijani bio tužilac države Njujork (kasnije gradonacelnik "zelene jabuke"), pokrenuta je akcija “Balkanska veza”. Na meti je bio Dževdet “Džo” Lika, tadašnji narko-bos Njujorka. Saznavši da su mu na tragu, Lika se obratio Toniju Frankosu, poznatijem kao Toni Grk, koji je važio za jednog od najboljih likvidatora kojem je na duši bilo najmanje 50 ubistava, iako mu mnoga nisu nikad dokazana zbog odustajanja svedoka. Kada je konacno jedan od istražnih sudija dobio svedoka saradnika u Majku Biciju, Dževdet Lika je tu informaciju dobio, i angažovao Frankosa da mu obavi posao. Pola miliona dolara za tužioca Alana Koena i 100 hiljada za Bicija, plus 20 hiljada za svakog clana njegove familije.

Iako poznat po svireposti, Frankos se u poslednjem momentu odlucio za opciju koja mu produžava život barem na izvesno vreme. Preporucio je Džimija Konana, cija je “zvezda” bila na uzlaznoj putanji u tom “biznisu”. “Imam nešto veliko za tebe” - rekao mu je Frankos, koji je vec odlucio da “vruc krompir” prepusti nekom drugom, a vec dovoljno umešan da zaglavi doživotnu robiju. “Što vece, to bolje” - rekao je Konan, ne znajuci o cemu je rec. Saznavši da treba da se likvidira državni tužilac, tražio je 200 hiljada unapred, ali je Lika tvrdio pazar. Na kraju je pristao, uz obecanu nagradu posle obavljenog posla. Toni Frankos je, videvši da je “posao” ugovoren, ipak odlucio da eventualnu kaznu od 25 godina zatvora, zbog ubistva, ne zameni smrtnom kaznom, koja sleduje u slucaju ubistva državnog službenika.

Coveku iz obezbedenja Đulijanija na uvo je rekao da mora da razgovara sa njim. Posle 45 minuta dobio je status zašticenog svedoka, a Dževdet Lika je zajedno sa još dvadesetak saradnika završio iza rešetaka.

Mirko VOJVODIC

  Štampa