Predhodna strana

Kosovo postalo najveće "skladište" heroina u Evropi

Droga putuje brodovima i kamionima

U pokrajini nisu problem samo narkotici, već i pranje novca, trgovina oružjem i belim robljem, sve ono što su prioriteti borbe protiv organizovanog kriminala, tvrdi Dušan Bogosavljević, šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala

BEOGRAD - Šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Dušan Bogosavljević rekao je u intervjuu Tanjugu da se u Evropi najveće "skladište" heroina nalazi na Kosovu i Metohiji, a među većim je i u Sandžaku.

Priština evropski centar za narkotike

- Kosovo i Metohija nisu pod kontrolom naših vlasti. Naša vlada ima Komitet za saradnju s institucijama u pokrajini i u okviru tog Komiteta je i Potkomitet za borbu protiv droge i terorizma i saradnja sa UNMIK-om se svodi samo na razmenu informacija - kazao je Bogosavljević.

On je dodao da i uprave u Evropi zadužene za borbu protiv droge znaju da je Kosovo najveće skladište, kao što to zna i UNMIK policija, ali da je tamo vrlo teško kontrolisati promet opijata. Bogosavljević je kazao da je opšte poznata činjenica da u pokrajini nije osnovni problem samo droga, već i pranje novca, trgovina oružjem i belim robljem, sve ono što su prioriteti borbe protiv organizovanog kriminala.

On je objasnio da postoje tri različita puta droge - put kokaina, heroina i marihuane. Kokain se proizvodi u Južnoj Americi, a heroin u zemljama Bliskog istoka i to u Avganistanu i Turskoj.

- Kokain u Evropu stiže brodovima iz Južne Amerike (Perua, Venecuele i Kolumbije) do dve destinacije - ostrva Kapevereden (Portugalija) i u Španiju. Odatle se prebacuje do zemalja zapadne Evrope avionima, brodovima i kamionima - objasnio je Bogosavljević.

On je kazao da su najveći problem u zapadnoj Evropi državljani Nigerije, koji kokain prenose u utrobi, i gutanjem uspevaju da prokrijumčare od 200 grama do čak dva kilograma. Prema Bogosavljevićevim rečima kokain iz Španije se prebacuje u Srbiju, i na našem tržištu se zadržava oko 20 odsto ovog skupog narkotika, dok ostalih 80 odsto ide prema Italiji, Nemačkoj i dalje.

Put heroina, kako navodi, zavisi odakle kreće ova droga i prema tome postoji više pravaca, u zavisnosti od toga da li se proizvodi u Avganistanu ili u Turskoj.

- Prva ruta distribucije heroina je od Avganistana, preko Turske, a druga od Avganistana, preko zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, prema zapadnoj Evropi. Ako ide preko Turske onda smo mi transverzala na toj poznatoj Balkanskoj ruti i to - Turska, Bugarska Makedonija, južna Srbija i dalje prema Evropi - objasnio je Bogosavljević, dodavši da jedna od ruta šverca heroina ide preko Kosova i Metohije, Sandžaka, centralne Srbije i dalje prema zapadnoj Evropi.

Marihuana stiže iz Albanije

- Marihuana je treća vrsta droge, koja se distribuira iz Albanije, preko Skadarskog jezera i Crne Gore na naše područje i to opet preko Novog Pazara - rekao je on.
Bogosavljević je naveo da je prošle godine zaplenjena čitava laboratorija za proizvodnju marihuane međunarodne grupe u kojoj su bili jedan Holanđanin, jedan Rus, jedan Slovenac i dva Srbina.

- Oni su zakupili jedan stari rudnik u okolini Loznice, gde su napravili pravu plantažu marihuane - kazao je Bogosavljević i dodao da je osnovni problem trgovine drogom prebacivanje "prljavog novca" u regularne tokove, tako što veliki dileri kupuju legalne firme.

On je naglasio da je evropski problem kako zakonski ne dozvoliti velikim kriminalcima, kakvi su dileri droge da taj "prljav novac prebace u čist".

Prema Bogosavljevićevim rečima ovaj problem je u Srbiji posebno naglašen jer nema zakonsku regulativu.

- Dok se na Zapadu onima za koje se zna da su novac stekli ovim putem konfiskuje imovina, kod nas ne postoji zakonska regulativa koja bi to omogućila - rekao je Bogosavljević.

On je rekao da je za suzbijanje narko-mafije potrebna saradnja tri ministarstva - policije, finansija i pravde, da bi se omogućilo kvalitetno i nesmetano suzbijanje trgovine narkoticima.

- Kod nas postoji u poslednje vreme izuzetna saradnja carine i Uprave za suzbijanje trgovine drogom. I to se pokazalo kao dobro, jer carina u poslednje vreme ima dosta dobre rezultate u zapleni narkotika - kaže Bogosavljević. Prema njegovim rečima puteve narko-mafije je teško preseći jer je ona u sprezi sa svim nivoima društva, s ljudima na jakim pozicijama, posebno u svetu, gde osnovni problem predstavlja korupcija.

- Poslednjih godina smo malo uspevali da dolazimo do samog vrha jer su to verzirani ljudi, koji imaju piramidalni sistem organizacije. Bili smo u situaciji da u poslednjih par godina odsečemo par transportera jer u okviru narko-mafije postoje bosovi zaduženi za proizvodnju, za transport i za distribuciju - naveo je Bogosavljević. On je kazao da su ciljna grupa uprava koje se bave suzbijanjem narko-mafije bosovi za transport, ali i naglasio da oni imaju veliki broj kamiona i da ih je na carinama nemoguće sve iskontrolisati.

Drogiraju se od 12 godina

- Najčešći vidovi transporta su u velikim kamionima, autobusima i putničkim kolima, u različitim vrstama roba od tekstila, građevinskog materijala do prehrambenih proizvoda - naveo je Bogosavljević.
On navodi da je jedan od najvećih problema krijumčarenje tableta "ekstazija", koje su najteže za otkrivanje, jer su u komadima. Bogosavljević je kazao da naša Uprava ima dobru saradnju u suzbijanju narko-mafije sa svim zemljama u okruženju, kao i zemljama zapadne Evrope, ali da je najveći problem u nedostatku tehnike, novca i ljudstva.

Prema Bogosavljevićevim rečima, problem je i što što je granica korisnika narkotika spuštena na 12 godina starosti, a ta populacija najčešće uzima "ekstazi" koji je i najjeftinija droga, ali i najteža za otkrivanje. On je naveo da je teško precizirati koliko narkotika prolazi kroz naše prostore i da se tu govori samo o "sivim brojkama", tako da procentualno ne može da se kaže koliko je uspešna zaplena narkotika na balkanskoj ruti.

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/H06081301.shtml

  Štampa